Pretnja iz utrobe planete

Ejafjatlajokutl. Jezik se lomi već na samom imenu vulkana koji je na nekoliko dana zatvorio nebo nad velikim delom sveta. A još smo, kažu stručnjaci, dobro prošli. Nije se zapalio nijedan avionski motor zbog kvara sistema za hlađenje izazvanog česticama vulkanskog pepela, od čega su s razlogom strahovali oni koji se razumeju u pogon aviona. Doduše, iz Geografskog instituta Ruske akademije nauka stižu vesti da su tolike, možda i malo veće, prosečne količine pepela kamčatskih vulkana. Tamo je to deo svakodnevice. Što je još važnije, erupcija Ejafjatlajokutla je, vulkanskim aršinima mereno, prilično skromna (na skali indeksa eksplozivnosti vulkana, koja ima osam podelaka, zaustavila se već na prvom). Zasad koncentracija pepela u vazduhu nije čak ni jedan kubni kilometar. Nakratko poremećeni vazdušni saobraćaj ipak nije ništa u poređenju s mogućnošću da Mesec poplavi kao što se dogodilo 1883, kada je Krakatau počeo da riga vatru između Jave i Sumatre. Zvučni talasi su obišli ceo svet, prenoseći najglasniji zvuk koji je ikada zabeležen na zemlji, vulkansku riku (bio je skoro zaglušujući i na udaljenosti od 5.000 kilometara), a plimni talasi su poremetili sva otvorena mora. Dim iznad grotla podigao se 80 kilometara u vis, dve trećine ostrva na kome se vulkan nalazi raznete su u eksploziji, potpuno je zbrisan i lavom zaliven biljni i životinjski svet u širokom krugu, a još sedam godina temperatura na severnoj Zemljinoj polulopti bila je dva stepena niža od uobičajene. Kiša i sneg su učestali. Krakatau je izbacio 23 kubna kilometra materijala iz utrobe Zemlje. (Poređenja radi, Vezuv je izbacio četiri kubna kilometra pepela i stenja, 79. godine n.e, kad su stradali Pompeji, Herkulanum i Stobi, sa oko 20.000 ljudi). Od piroklastičkih tokova, divljih talasa usijanog stenja, pepela i gasova koji se šire brzinom zvuka, brišući sve pred sobom kao planinska reka kad s proleća nabuja, stradalo je 35.000 ljudi na Krakatauu i okolnim ostrvima. Samo su pauci na ostrvu Rakata preživeli, zavučeni u pukotine u stenama. Onda se preko noći sve sasvim utišalo. Mesec je još dve godine bio modar ljudskom oku. Krakatau je sam sebe razorio u nizu eksplozija od kojih je najjača, kažu vulkanolozi, bila 13.000 puta moćnija od one koja je ubila Hirošimu. A ni Krakatau nije najgori ubica, Tambora na ostrvu Sumbava, takođe u Indoneziji, odnela je 1815. godine 90.000 života. Ta erupcija je na onom vulkanskom indeksu išla do poslednjeg podeoka. Ovo, naravno, ne znači da je islandski vulkan jedva izgovorljivog imena bezopasan, nego samo da ima opasnijih, već na Islandu. Kada je 2000. proradio drugi islandski vulkan, Hekla, inače najviši vrh na ostrvu, indeks eksplozivnosti ocenjen je trojkom. Islandski vulkani su dremljivi i bude se ciklično, na svakih 50 do 80 godina, kaže Torvolver Torverson sa Edinburškog univerziteta. Povećanje seizmičke aktivnosti u poslednjih deset godina svedoči da smo, po svemu sudeći, sada ušli u aktivnu fazu erupcija. Zato je u drugoj polovini 20. veka i bilo toliko neuobičajeno tiho. Naučnici nisu ni iz daleka jedinstveni kada prognoziraju dalje ponašanje Ejafjatlajokutla. Ocene moguće dužine trajanja erupcije kreću se od nekoliko dana do nekoliko godina, pa čak i nekoliko desetina godina. Postoje i strahovanja, za koja se ne bi moglo reći da su neutemeljena, da bi zbog aktivnosti ovog vulkana mogla da se probudi Katla koja se nalazi u neposrednoj blizini i potencijalno je najopasniji islandski vulkan. Geofizičar Magnus Gudmundson kaže da bi, ako bi se Katla ružno razbudila, ta eksplozija bila neuporedivo jača. Zasad, nije mogućno reći ništa konkretnije jer se Ejafjatlajokutlu ne može ni prići zbog vreline, i zbog pepela. Vulkan je u stvari proradio još krajem maja 2008. Tada je Island pogodio zemljotres čiji je epicentar bio 50 kilometara od Rejkjavika (6,2 na Merkalijevoj skali). Zato nije neosnovano pomisliti da predstoji još erupcija i ozbiljnih zemljotresa. Hadrun Larsen, profesorka vulkanologije na Islandskom univerzitetu analizirala je istorijske podatke i obrasce slojeva lave u poslednjih 800 godina. Utvrđeno je da islandski vulkani imaju cikluse pojačane i smanjene aktivnosti. Vršne vrednosti tih ciklusa su po svemu sudeći u neposrednoj korelaciji s nizom zemljotresa koji smanjuju napon na tektonskim raselinama u blizini Islanda, endogenog ostrva u Atlantskom okeanu. Larsenova i njene kolege dokazali su da je debljina glečera Vatnajekul na Islandu, ispod koga se kriju veoma aktivni vulkani Hrimsvotn i Bardarbunga smanjivala od šest do jedanaest puta na svakih 40 godina u ciklusima pojačane aktivnosti, odnosno svega tri puta tokom četrdesetogodišnjeg perioda u vreme ciklusa smanjene aktivnosti. U drugim rejonima Islanda takođe je primetna ova cikličnost erupcija. Za vreme ciklusa pojačane aktivnosti erupcije nisu samo češće nego i znatno intenzivnije. Tako je, u najrazornijoj erupciji koja se na Islandu dogodila 1783, kada je vulkan Laki izbacio neuporedivo više lave nego u bilo kojoj drugoj erupciji, ta lava pokrila površinu od 565 kvadratnih kilometara! Stradalo je više od pola stočnog fonda u zemlji. To je izazvalo glad pa je pomrla jedna četvrtina stanovništva. Ta katastrofa se dogodila kada je ovaj rased u Atlantiku tek počeo da se javlja. Ako sada stupamo u aktivniju fazu, logično je da verovatnoća novih erupcija bude znatno veća. Todarson se ne libi da proceni, na osnovu skorašnje vulkanske i seizmičke aktivnosti, da Island zaista ulazi u novu aktivnu fazu, koja će potrajati 60 ili nešto više godina, i čije vršne vrednosti mogu da se očekuju između 2030. i 2040. Kada je Ejafjatlajokutl počeo da izbacuje lavu u decembru 1821, to je trajalo sve do januara 1823. Doduše, tada nije bilo ni vazdušnog saobraćaja ni televizije, mada su ljudi bili podjednako skloni panici. MERAPI Lokacija: Centralna Java, Indonezija Poslednja velika erupcija: U maju 2006. izbio je zemljotres izazvan magmatskom aktivnošću; 5.000 ljudi izgubilo život; a erupcija pepela 2007. išla je u visinu sedam kilometara; Razlozi za zabrinutost: Merapi može da izbacuje više od jednog kubnog kilometra magme i da stub pepela u visinu ide od 20 do 50 kilometara otprilike na svakih hiljadu godina. Poslednja erupcija dogodila se 1006. godine n.e; cela Java prekrivena debelim slojem pepela što je verovatno doprinelo propasti hinduističkog kraljevstva Mataram; 1930. u vreloj bujici lave život je izgubilo oko 1.400 ljudi, a 1994. četrdeset troje. Uprkos tome što je ovo jedan od najopasnijih i najaktivnijih vulkana u Indoneziji, koji je samo u 20. veku imao više od 25 erupcija, DŽokdžakarta se nalazi na udaljenosti od svega tridesetak kilometara i širi se praktično iz dana u dan, tako da je bar pola miliona ljudi, onih koji su bliži vulkanu, ugroženo ako dođe do velike erupcije. MIRAGONGO Lokacija: Goma, Demokratska Republika Kongo Poslednja velika erupcija: 2002. godine pojavile su se brze bujice lave koje ni danas nisu presahle; Razlozi za zabrinutost: Miragongo, baš kao i Merapi, ima karakteristične strme bočne strane, tipične za stratovulkan. Nalazi se u blizini grada Gome od oko 250.000 ljudi. U erupciji 1977. Miragongo je izbacivao bujicu lave, po 20 kvadratnih kilometara na sat; 70 ljudi je izgubilo život, a sva lava je otekla iz kratera. Posle nove erupcije 1994. pojavilo se jezero lave. U erupciji 2002. lava je sukljala iz pukotina na južnim obroncima vulkanske planine, sasvim blizu Gome. Reka lave duboka skoro dva metra tekla je kroz centar grada i uništila oko 40 posto svih građevina, ubila nekoliko desetina ljudi i pola miliona njih ostavila bez krova. Jedan od najaktivnijih vulkana u Africi - Miragongo i sa njim povezana NJamuragira „zaslužni su” za dve petine svih erupcija na afričkom kontinentu. AVAČINSKI Lokacija: Poluostrvo Kamčatka, Rusija Poslednja velika erupcija: 1945, kada je izbacio oko četvrt kubnog kilometra magme Razlozi za zabrinutost: Iako vulkan Avačinski, ili Avača kako ga zovu, nije najveći niti najaktivniji na Kamčatki (najaktivniji je Ključevskoj), on je još je prilično živahan: od 1737. bilo 16 erupcija; međutim, nalazi se u blizini najvećeg grada na Kamčatki, Petropavlovska, oko 200.000 ljudi. Avačinski je poznat po eksplozivnim erupcijama propraćenim velikim snežnim lavinama i klizištima. Iako je poslednja erupcija bila relativno mala, 2001, ona pre toga, 1945, jasno je pokazala koliku razornu moć ima ovaj vulkan. Na skali za utvrđivanje indeksa eksplozivnosti vulkana (VEI) koja ima osam podeljaka - ovaj vulkan nosi četiri poena; u proteklih 10.000 godina ukupno je bilo samo 420 takvih erupcija jačine četiri poena; to važi i za Ejafjatlajokutl. Da zlo bude veće, Avačinski je stratovulkan – ima karakterističnu kupu s belim vrhom, nalik na Vezuv. SANTA MARIJA Lokacija: Zapadno pobrđe u Gvatemali. Poslednja velika erupcija: 1902. oko 5.000 mrtvih. Razlozi za zabrinutost: Poslednja velika erupcija ovog vulkana jedna je od četiri najveće vulkanske erupcije u 20. veku, šesto poena VEI; ostavila je krater dimenzija 700 sa 1.000 metara. U obližnjem gradu Kvecaltenangu život je izgubilo 5.000 ljudi, a mnogi preživeli stradali su od malarije. Pošto je stradala većina ptica, komarci su nesmetano rojili. Posle 20 godina opet je počeo da se budi. U nekoliko manjih erupcija je formirana kupola od lave (lokalno stanovništvo je zove Santijagito). Iako aktivnost ovog vulkana sada nije ni prineti onoj iz 1902, Santa Marija je stalno aktivna. TAL Lokacija: Provincija Batangas, Luzonska ostrva, Filipini Poslednja velika erupcija: oko 100 mrtvih 3. oktobra 1977. Razlozi za zabrinutost: Među mnogim vulkanima koji se nalaze na zapadnom delu ostrva Luzon, svakako najozloglašeniji i najaktivniji je Tal visok 311 metara. Od 1572. zabeležene su tri erupcije vulkana Tal, uključujući tu i izuzetno veliku iz 1754, o kojoj iz zapisa fra Buenkočilja, španskog misionara, znamo da je trajala skoro pola godine. Erupcije su se događale 1911. kada je poginulo više od 1.000 ljudi, i između 1965. i 1977; u podnožju vulkana uništile sela, poginulo oko stotinu seljana. Odlučeno je da se Tal svakodnevna prati otkako je između 13. juna i 19. jula 2009. uočeno devet vulkanskih potresa u tom području. Zbog seizmičke aktivnosti i povećanja količine sumpor-dioksida u vazduhu, filipinska vlada je Tal proglasila vulkanom prvog nivoa uzbune; ne sme se prići na manje od šest kilometara. Nepoznanica: supervulkan u Jeloustonu Lokacija: Nacionalni park Jelouston, Savezna Država Vajoming, SAD Poslednja velika erupcija: 638.000 godina pre naše ere Razlozi za zabrinutost: Posetioci dolaze u nacionalni park Jelouston između ostalog i zato da bi videli nekoliko čuvenih tufova - Haklberi Ridž, Lava Krik i Mesa Fols. Te kamene formacije - nastale su od vulkanskog pepela - posledica su velikih erupcija u Jeloustonu od pre oko 2,1 milion godina, 1,3 miliona godina, odnosno 640.000 godina. Veliko je pitanje da li će jeloustonski „supervulkan” - to je izraz koji se koristi za vulkane čija eksplozija doseže osam bodova na VEI lestvici - opet eksplodirati. To ne znači da nema razloga za nespokoj: od 2004. do 2007. izmereno da se kaldera (vulkanski kotao) pomerila naviše za 17 centimetara. Jeloustonsko tle podrhtava, a i gejziri se nekako menjaju. Šteta 1,7 milijardi dolara Aviokompanije širom sveta izgubile su najmanje 1,7 milijardi dolara zbog obustavljanja avio saobraćaja usled erupcije vulkana na Islandu i širenja vulkanskog pepela. Prema procenama Međunarodnog udruženja avio prevoznika gubici kompanija u prva tri dana obustave letova bili su oko 400 miliona dolara dnevno, dok je 1,2 miliona putnika svaki dan bilo sprečeno da otputuje na željeno mesto. Finansijsku štetu pretrpeo je i domaći Jat ervejz čiji gubici su zbog otkazivanja letova u prošli petak, subotu i nedelju, procenjuju u Jatu, bili oko 900.000 evra. p. đ.