Put kojim se teže ide

„Kako da odbijemo Platona“, širokogrudo je pitao francuski predsednik Žiskar d`Esten kada je nešto posle 30. rođendana Evropske zajednice Grčka primana u članstvo a EZ zažmurila na neke kriterijume koje Grčka nije ispunjavala. Trideset godina kasnije Grčka je pred bankrotom, nemačka kancelarka Angela Merkel govori čak da je ovom krizom budućnost Nemačke u Evropi a samim tim i budućnost Evropske unije dovedena u pitanje. Na 60. rođendan, da parafraziramo reči Roberta Šumana sa konferencije koju mnogi smatraju osnivačkom konferencijom EU, stabilnost proistekla iz konkretnih dostignuća je ugrožena a u evropskoj javnosti je sve manje i solidarnosti. Ugledni nemački nedeljnik „Fokus“ prvo je prošle nedelje objavio na naslovnoj strani skulpturu grčke boginje Afrodite sa ispruženim srednjim prstom da bi ove nedelje na naslovnici „Fokusa“ osvanula Afrodita koja prosi. Posle jednog od najburnijih vikenda u 60-godišnjoj istoriji, ministri finansija Evropske unije postigli su sporazum o hitnim merama kako bi se sprečilo širenje grčke dužničke krize na druge zemlje evrozone. Za odbranu je odvojeno ukupno fantastičnih 750 milijardi evra (500 plus 250) a pregovori su završeni tek u ponedeljak u ranim jutarnjim satima. Tri dana ranije, daleko od evrozone i Vlada Srbije je najavila pravljenje odbrambenih nasipa koji bi trebalo da zaustave prelivanje grčke krize i u Srbiju. Kakve će posledice zapravo Srbija trpeti zbog ove velike evrokrize, koliko će usporiti naš put ka Uniji i može li iz velikih problema u komšiluku i na kontinentu da izvuče neke pouke a možda čak i neki ćar? Odbrambeni paket usvojen u Briselu, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije, naziva istorijskim. „Evropa je odlučila da se bori mobilizacijom bez presedana. Da ojača sopstvenu strukturu i da objavi rat divljačkom špekulantizmu koji ju je razgrađivao. Ovo nije prvi put da Evropa baš u momentu krize pronalazi snagu da ojača zajedničku konstrukciju. Tako je bilo početkom sedamdesetih, kada se, posle raspada tadašnjeg monetarnog sistema i naftnog šoka, EU prvi put proširila. Tako je bilo i posle prvog rata u Persijskom zalivu kada se stvorilo zajedničko tržište i pokrenuo projekat evra“. Međutim, šta je sa državama poput Srbije koje je ova kriza zatekla u čekaonici? Imaju li one ikakvog razloga da se nadaju kako se misli i na njih ili će one biti kolateralna šteta novog prestrukturiranja Evrope? Uostalom, kad je počela kriza bilo je ozbiljnih predloga da se čak odseku i problematične članice EU a kamoli da se razmišlja o prijemu novih. Božidar Đelić priznaje da ovi destruktivni događaji unutar EU ne olakšavaju posao Srbiji. Ali, naglašava, samo na kratak rok. „Ovo što se desilo Grčkoj istovremeno je i pokazatelj da se treba pomoći Srbiji da u Evropu uđe spremna; posle ovoga je jasno da Evropa ne može tolerisati ogromne razlike u konkurentnosti i možda zvuči pomalo paradoksalno, ali ova kriza ojačava naše argumente da dobijemo dodatna sredstva za razvoj“, kaže Đelić. Inače, na Evropskom forumu u Berlinu Angela Merkel je izjavila da proširenje Evropske unije neće ići brzo ali i da je perspektiva zapadnog Balkana u EU zagarantovana. To je baš na tom skupu u ime Srbije i zatražio potpredsednik Vlade Đelić. „Proširenje Evrope bi trebalo da postane težak i zahtevan proces za zemlje kandidate, ali sa jasnim i vremenski omeđenim ishodom Sasvim je razumljivo zašto države članice, poučene prethodnim iskustvima, žele da čuvaju otvorene opcije. Ali, to slabi privlačnost EU i destabilizuje krhka društva“, izjavio je Đelić u Briselu navodeći da je Srbija prošle godine bila jedina zemlja u svetu koja je prema ocenama OECD smanjila rizik investiranja. Đelić za NIN kaže da je zajednička ekonomska i socijalna politika nešto što stoji pred Evropom i da će u ovom evropskom zaokretu solidarnost morati da igra bitnu ulogu. Na pitanje da li je ovo i njegov lični zaokret ka levici odgovara: „Ja sam uvek bio levičar. Kako to niste znali?“ Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova u razgovoru za NIN kaže da će evrokriza usporiti put Srbije u EU ali da će ga ujedno i uozbiljiti tj. učiniti kvalitetnijim. „Srbiji je potrebnija dobro osmišljena integracija nego nekakva besmislena trka sa vremenom. Sigurno će ispred nas biti mnogo teži uslovi nego što su ih imale poslednje primljene članice ali ja verujem da je to za naše dobro“. Naša sagovornica smatra da je put jačanja evropskih institucija bio jedini put kojim je Evropa mogla da izađe iz krize koja je pretila da je uruši. „Evropski monetarni fond je doskora delovao kao vic a sada je već to sasvim realno. Zanimljivo je sad da dva lidera konzervativnih stranaka Merkelova i Sarkozi idu na kresanje snage tržišnih mehanizama koji su u značajnoj meri i doprineli ovoj krizi. To insistiranje na regulatornim mehanizmima, koji će biti ad hok u prvo vreme, a posle nadam se i sistemski, ogroman je šamar neoliberalizmu. Ta ideologija odlazi na periferiju i to su čini mi se svuda shvatili, izuzev u Srbiji. Evropa bi trebalo da se vrati socijaldemokratskoj ideji; ideji solidarnosti i zajedničkog interesa. Jer zaista je nedopustivo da se na Grčkoj sada pokušava da pravi profit“, kaže gospođa Liht. Međutim, naša sagovornica će se složiti da trenutno u Srbiji ne postoje ozbiljne političke ličnosti koji bi socijaldemokratsku ideju mogle da vrate „na vlast“ u Evropu. Čak po tom pitanju Evropa značajno zaostaje za Sjedinjenim Državama gde je reč „socijalista“ dugo smatrana uvredom. „Obama se pokazao kao ozbiljniji socijaldemokrata nego bilo ko u Evropi; on je ušao u ogromne izdatke da bi neutralisao efekte koje su napravili zakoni tržišta. Tako nešto neophodno je i Evropi, kao što je neophodno da se zarad ovih nesumnjivo velikih problema ne zaborave ni neki, isto tako veliki problemi: kao što je na primer problem klimatskih promena“, kaže Liht. Da li evropska kriza može nešto da promeni u Srbiji? Da li svakodnevno slušanje o ekonomskim teškoćama od Atine do Brisela prirodno dovodi i do evroskepticizma u Srbiji? I da li Srbija sa izvesnim kočenjima na evropskom putu treba da razmišlja o alternativnim strategijama i ima li uopšte manevarskog prostora za to? Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da stiče utisak kako ljudi u Srbiji seire, da građani zemlje koja je permanentno u krizi 30 godina daju sebi oduška gledajući kako i bogatiji deo Evrope ulazi u krizu. „Ovakva situacija sigurno nije vetar u leđa jasno profilisanim proevropskim strankama ali ne verujem da može da dođe do nekih velikih promena u srpskom javnom mnjenju. Srbija je jedna od najmanjih zemalja u Evropi koja uopšte ima bilo kakav manevarski prostor, budući da Srbija ima izgrađene odnose sa zemljama koje nisu u evro-atlantskoj interesnoj sferi. Ali, to je opet toliko malo da možemo da govorimo o nekakvim alternativama EU. I u ekonomskom i u svakom drugom pogledu EU je najviši strateški interes Srbije, iako bi Srbija u Uniji od Grčke verovatno preuzela status zemlje sa najdisonantnijim tonom u zajednici“, kaže Nikolić. Sonja Liht kaže da Srbija ima dovoljno prostora i vremena za jačanje svojih institucija, što je neophodno da bi ostvarila svoj apsolutni strateški cilj: članstvo u Evropskoj uniji. „Srbija treba da ima više partnera, politika više stubova ili prioriteta je dobra ali Srbija je i geografski i u svakom drugom smislu deo Evrope a ne nekih drugih zajednica“. Ali, Grčka je deo Evrope a nikada ozbiljnije nisu zvučali glasovi da se kolevka evropske civilizacije izbaci iz odabranog društva. Zato će kontrola na ulazu sasvim sigurno biti stroža nego ikad.  Najveće grčke investicije u Srbiji 2001-2009. (u mil. EUR) firma iznos Nacionalna banka Grčke 425 Eurobanka EFG 400 OTE 330 Alfa banka 150 Koka Kola 142 Titan 90 Veropulos 60 Grik hoteli 60 Blu haus 60 Helenik Petroleum 55