Mesec malog biznisa

Od 25. maja do 1. juna u Briselu i Madridu se obeležava Evropska nedelja malih i srednjih preduzeća, dok će 37 zamalja Evrope ovu manifestaciju obeležavati dva meseca, tokom maja i juna. U Srbiji se tim povodom organizuje najmanje 30 različitih seminara, predavanja, edukativnih radionica i takmičenja u preduzetništvu, kaže za NIN Dejan Trifunović, nacionalni koordinator ovog projekta. Centralni događaj je Prvi sajam proizvođača auto-komponenti jugoistočne Evrope koji je 19. maja, očigledno ne slučajno, održan u Kragujevcu. Sve oči, i javnosti i Vlade, uprte su u velika preduzeća, dok se malim i srednjim posvećuje nedovoljno pažnje, šta vi kažete na to? Zvanično u Srbiji ima oko 340.000 preduzeća i radnji, od kojih je nekoliko stotina velikih, oko 5.000 srednjih, a ostalo su sve mala preduzeća i preduzetničke radnje. Stvarni broj je, međutim, da u razloge za to sad ne ulazimo, mnogo manji. Bez obzira na to, upravo mala i srednja preduzeća čine najzdraviji deo naše ekonomije, u stvaranju BDP-a učestvuju sa oko 70 odsto, u zaposlenosti sa 66 odsto, a u izvozu preko 50 odsto. Analize kažu da su upravo mala i srednja preduzeća najviše pogođena krizom? To je nažalost tačno. Mali biznis se svakodnevno suočava sa problemom nelojalne konkurencije i sive ekonomije, sa brojnim administrativnim preprekama i naročito sa nedostatkom kredita i kapitala. Evropska unija je 2008. godine usvojila Akt o malom biznisu u kome se pominje i takozvana direktiva o zakasnelim plaćanjima. Ta direktiva, koja obavezuje javni sektor da plaćanja prema privatnom sektoru mora izvršiti u roku od 30 dana, kod nas se, međutim, ne primenjuje. Mi zahtevamo od naše države da to u prvom trenutku bude 90 dana, za sve aktere na tržištu, da bismo za godinu-dve došli do roka od jednog meseca. Nadamo se da će uskoro početi plaćanje obaveza u roku i da će to važiti za sve učesnike na tržištu, jer je veliki uzrok stečaja malih firmi upravo neredovno plaćanje. Da li je podrška države malim i srednjim preduzećima dovoljna i koliko je njima novca dostupno iz EU fondova? Država je ove godine odvojila 2,2 milijarde dinara za start-ap kredite, takođe može se konkurisati i za kredit iz Fonda za razvoj, a značajna je i nefinasijska podrška. Što se tiče podrške EU našim preduzećima su dostupni zaista veliki izvori iz IPA, CIP, FP7 i drugih programa EU. Mi svojim projektima već konkurišemo za ta sredstva. Ovaj sektor u Srbiji je još 2003. potpisivanjem pristupa izveštavanja po Evropskoj povelji o malim preduzećima započeo integraciju u evropske tokove. Sada je preko 70 odsto svih programa i fondova EU dostupno MSP i institucijama za podršku, iako nismo članica unije. Kod nas ljudi, nažalost, nisu dovoljno informisani o mogućnostima i zbog toga ćemo tokom ove manifestacije deliti brošuru sa informacijama o dostupnoj finansijskoj podršci malom biznisu i u Srbiji i u EU.