19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Tri neočekivana partnera sastala su se u ponedeljak i postigla još manje očekivani sporazum. Američki arhineprijatelj Iran, američki saveznik Turska, i Brazil koji stupa na svetsku scenu kao ozbiljan nezavisni igrač, finalizovali su pregovore oko iranskih zaliha uranijuma i načina njihovog stavljanja pod kontrolu. Dogovor bi trebalo da bude na korist svih: u ostatku sveta umanjiće strah od nuklearnog naoružavanja nepredvidljive Islamske Republike, u samom Iranu, pak, nadaju se, umanjiće mogućnost daljeg pooštravanja sankcija.
Predsednici Irana i Brazila Mahmud Ahmedinedžad i Lula da Silva i premijer Turske Tajip Erdogan sporazumeli su se, kako je saopšteno, da Iran prebaci 1.200 kilograma svog niskoobogaćenog uranijuma u Tursku, gde će biti pohranjen. U zamenu, posle godinu dana, Iran će steći pravo da iz Rusije i Francuske nabavi oko 120 kilograma obogaćenog uranijuma koji bi se koristio u medicinske svrhe. „Ovo pokazuje da Iran ne pokušava da proizvede nuklearno oružje već da razvija miroljubivu nuklearnu tehnologiju“, izjavio je posle potpisivanja sporazuma portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova.
Sadašnji sporazum, inače, upadljivo je sličan onome iz oktobra prošle godine, iz koga su se Iranci naknadno povukli nastavivši da obogaćuju uranijum.
Sjedinjene Države, u prvim reakcijama, izražavaju skepsu u pogledu postignutog dogovora. Izražava se ljutnja zbog toga što su lideri Turske i Brazila postupili na svoju ruku, suprotno onome što im je prošlog meseca u Vašingtonu sugerisao predsednik SAD Barak Obama.
Šamar koji je Vašington dobio od Brazila i Turske možda će se pokazati još vrelijim, budući da je posle kratkog oklevanja Kina pozdravila postignuti dogovor, što bi izglasavanje novih sankcija Iranu u SB UN moglo da učini nemogućim.
Iran bi, pak, u oba moguća scenarija mogao da izađe pobedonosno. Ako dogovor prođe, izbegao je nove sankcije, dok će u suprotnom slučaju – propasti sporazuma usled protivljenja SAD – ispasti moralni pobednik čija dobra volja za dogovorom nije naišla na dobru volju druge strane.
