Saturnov prsten

Uh, kakva nedelja, mislim, ova za nama! I, evo, još treperim, igra mi leptir u pleksusu. Ne znam, bre, Srbine, šta me više uznemirilo: to što je nestao bronzani dečko sa beogradske Čukur česme na Dorćolu ili što je nestao sedmi prsten na Saturnu? Za podmuklu otmicu bronzanog dečka najlakše je bilo optužiti dorćolske Cigane ili narkomane, a oni poganiji pokazali bi prstom i na dorćolske muslimane, pa i na dorćolske Jevreje, zašto da ne, to uvek dobro dođe... I, ajd, što su bronzanog dečaka ukrali, nego su ga brusilicom na dvadeset delova „iskasapili“, Tek, bronzani dečko nađen je u komadima na jednom od otpada duž Zrenjaninskog puta. Nema, brale, te opačine koja se neće zapatiti na tlu ove bolesne Srbije. Ali, šta se to desilo Saturnu? Koja je to sila Saturnu sedmi prsten iščupala, otela? Da li je to volja naših starih arijskih bogova? Ili tih bogova više nema? Možda svemirom vlada neka nevidljiva zla sila ili, jednostavno, NJutnova prosta, bezdušna mehanika koja melje i bogove i dečake od bronze... K. G. Jung sedi na šamlici i zuri ispred sebe u terakot pločice na terasi kao da su na njima ispisani davno uništeni filozofski spisi presokratika i počne da zanoveta: “Mnogo veličaš NJutna na račun bogova! I, šta ako je i NJutn bio bog koji je, eto, sišao na zemlju da nam javi da je Isus samo matematička tačka!?“ Ovde mi, iz ruku ispadnu „Hronike“ Boba Dilana. Pogledam u Junga, a on vidi da mi je jaku gnostičku dozu dao, pa je dugačak dim iz srebrnaste patarenske lule povukao i na Saturn se vratio: “Zna se da je Saturn zloćudna planeta, da na Zemlju šalje ratove, velike sukobe naroda, dakle, krvoprolića do kolena, i, ko zna šta će nas sve strefiti sada, kada je Saturn ostao bez sedmog prstena... Eto, počelo je otmicom bronzanog dečaka sa Čukur česme. Mada i bez trećeg svetskog rata, ako kamenje iz Saturnovog sedmog prstena na nas krene, izbušiće Zemlju ko cigansko rešeto...“ Dugo je trajala ta nedelja, pa i Saškin rođendanski ručak se otegao. Imali smo mladu ovčetinu, a od gostiju samo Lidiju, ako ne računam Junga i Boba Dilana, moja dva jedina kućna prijatelja. Posle ručka, sladimo se na terasi Biljaninom tortom na dvanaest spratova, i, setim se da je toliko visoka bila i Vavilonska kula, tu, pored Save i Dunava... Jung srkne kafu, gucne Nikolinog vina, pa zaošija: “Možda je i te 1862. godine, Saturn podivljao, pa je turski vojnik, na Čukur česmi, srpskog dečaka testijom u glavu udario i ubio. Uostalom, pod dejstvom zloćudnog Saturna došlo je i do Prvog srpskog ustanka. Jer, Porta je u Stambolu poludela kada je čula kako je u Beogradu osnovana masonska loža i da u njoj sede Karađorđe, gazda Ičko iz Zemuna, i, među njima, glavom i bradom, Mustafa paša!? Inače, zvani „srpska majka“, a šef Beogradskog pašaluka!? Zato je Stambol i poslao dahije da masonsku ložu u Beogradu unište, ugase! A vajni Karađorđe da bi ložu i svoj svinjski biznis zaštitio, lude je Srbe na ustanak digao!“ Kada je Jung ovo izgovorio, tras, kvrc, puče, iz čista mira, vinska čaša stolovača u mojim rukama! A moj švajcarski guru je očima zastaklio, pa je kliknuo: “To što ti je čaša pukla u rukama, znak je da je, sve što ti govorim, puka istina! Elem, Karađorđe je zatražio pomoć i od masonske braće iz Soluna za borbu protiv dahija, i, nadam se da će sve to opisati i ovaj tvoj vredni saradnik, Svetislav Basara. Čujem da piše roman o srpskim ustancima. Valjda će napisati, bar, jedno poglavlje o KRIPTOJEVREJIMA!“ Tu Biljani pukne drška od šoljice za kafu, a iz sobe Bob Dilan, ničim izazvan, počne da pevuši onu zaraznu pesmicu kako je, avaj, samo jedne noći kresao neku devojku „na obali Crvene reke“... Počnem da trkeljam po enciklopedijama tražeći sve o Kriptojevrejima. I, šta se pokaže, bajo!? Osnovali su organizaciju „Donmeh“ u Solunu 1716. godine. NJihov vođa bio je Baruh Ruso. Izdavali su se za muslimane, ali su se, u tajnosti, i dalje držali Kabale. Jedna politička grupa „Donmeha“ se izdvojila i uzela ime „Mlada Turska“. NJima je rukovodio mason Emanuel Karušo uz pomoć kuće Rotšild. Ti „mladoturci“ presudno utiču i na „Mladu Bosnu“ i Gavrila Principa da atentatom u Sarajevu 1914. godine „zapale iskru Prvog svetskog rata“. Zato je Hitlerova propaganda i tvrdila za Principa da je „slobodni zidar i Jevrejin“!? E, tada mi se mesec na glavu stropoštao, pa sam se dugo u ligeštulu, na terasi, Nikolinim vinom zalivao... U ponoć se Saškin rođendan okončao, ali je, tog časa, Biljanin rođendan počeo. A nećete verovati, tog 24. maja, rođen je i – Bob Dilan! I u to ime ispismo zadnje kapi Nikolinog vina iz 2007. godine. Ah, da li ću još nekad takvo vino piti... Onda sam sa Jungom, složno, zahrkao, ali sam moju Crnu iz Vrčina, sasvim, dobro čuo: “Mani se Junga i njegovih priča o Kriptojevrejima, a i priča o zloćudnosti Saturna! Saturn nas upravo štiti od kiše meteora, on ih od nas RASTERA, SATERUJE zato mu je, od naših Etruraca, i dato to ime.“