Zadnja pošta Bor

Nema u Srbiji danas prečeg posla i važnijeg političkog pitanja od toga ko je osmislio i organizovao poštarsku izbornu aferu u Boru. Odavno nije bilo većeg ispita ni za opoziciju ni za vladajuću koaliciju. Za opoziciju zato što sem pukog pokazivanja mišića sada mora da demonstrira istrajnost i doslednost u dokazivanju očiglednog, a to je u ovoj ludoj zemlji najteže. S druge strane, vladajuća koalicija mora pred građane s jednostavnim odgovorom na, za njih, komplikovano pitanje: postoji li ijedan moralni princip koji nisu spremni da pogaze zbog održanja na vlasti, dok na kraju ne zgaze i samu državu. Jer, nema sumnje: slučaj falsifikovanja i deljenja uplatnica sa potpisom Tomislava Nikolića uoči izbora u Boru, u kojima on navodno traži novac za troškove kampanje svoje stranke, prvorazredni je ogled o savremenoj srpskoj državi. Ako je naravno ima, ako je uopšte u pitanju država, a ne samo teritorija i ako nećemo da nam za republičke (čitaj, važnije izbore) državni službenici, to jest poštari, uručuju lažne telegrame o smrti najbližih. Sva je prilika da je otkrivanje aktera ove poštarske diverzije poslednja linija odbrane elementarnog integriteta državnih institucija, a ritualno prinošenje žrtve samo u liku Suzane Stojanović, direktorke pošte u Boru, čisto je sprdanje sa idejom odgovornosti i zdravim razumom. Rukavica je to u lice svakoj ideji o normalnoj Srbiji. Nije ovo samo pitanje prava građana da budu zaštićeni od svakojakih zloupotreba, ovo bi morala biti platforma svake stranke koja se smatra demokratskom. Da podsetimo: uoči lokalnih izbora u Boru, još jednih od onih koji se u nizu vode kao na život ili smrt, poštari su biračima na ruke delili uplatnice sa logom Srpske napredne stranke u kojima Tomislav Nikolić traži da uplate po 1.860 dinara na ime izbornih troškova ove partije. Uz falsifikat njegovog potpisa dat je i lažni žiro račun, a pisma nisu imala plaćenu poštarinu i markicu. Znači, neko je doneo džak adresiranih pisama u poštu i angažovao državne činovnike da ih raznesu. Pošto su lideri SNS-a reagovali, a Aleksandar Vučić zapretio i štrajkom glađu i krivičnom prijavom protiv ministra Dačića ukoliko policija ne otkrije počinioce prevare, direktorka pošte Stojanović se najpre izvinila zbog zloupotrebe i najavila istragu. Zatim je, dan kasnije, Dačić saopštio da je policija podnela krivične prijave protiv Stojanovićeve i dva saizvršioca zbog zloupotrebe službenog položaja. Stigao je i da se principijelno odredi: „Policija neće biti deo političkih borbi“. Nije nego. Policija je, otkad postoji, u Srba baš uvek bila faktor političke borbe. Zna to Dačić, zato i nije ministar nauke ili kulture. Zatim se javnosti obratio i direktor PTT Srbije, Goran Ćirić, kadar Demokratske stranke. Umesto da podnese ostavku zbog ovakvog skandala i on je stigao da demonstrira principijelnost. Kaže, neće dozvoliti „politizaciju pošte“. Priča o kršenju garancija tajnosti i nepovredivosti pošiljaka čini mu se manje važnom. Prosto, uz usluge za građane i pravna lica na mala vrata za njegovog mandata uvode se i usluge za partijske razbojnike. Politizacija je očigledno mrska i direktorki Suzani Stojanović. Sad tvrdi da je pošiljku u poštu donelo nepoznato lice. Otprilike, ušao čovek sa ulice da predahne i spustio džak. Poštari se prihvatili posla. Da li mu je neko i kafu skuvao ne zna se, istraga će pokazati. U prevodu, odgovaraće sama, stratezi i nalogodavci ove ujdurme kojoj se vredi diviti do imbecilnosti ostaće zaštićeni. Sa njima će se Suzana već nagoditi, njeno ćutanje, ne treba sumnjati, neće proći nenagrađeno. Treba biti strpljiv, primiriti se, čekati da neki novi skandal zatrpa postojeći. Jer, budimo realni, šta je ovde sudska kazna naspram partijske. U partijskoj državi, najteža je partijska kazna. Ali da li iko stvarno veruje da se Suzana Stojanović sama dosetila da izda nalog da se dele lažne uplatnice kako bi se na borskim izborima oslabio SNS? Naravno da ne. Ovde je masovna zloupotreba državnih institucija i javnih preduzeća u cilju osiguranja pobede „naših“ postala opšte mesto. Ko je odgovoran za ovaj skandal moraju da saopšte Ivica Dačić i Snežana Malović. Čuli smo ih kako često ponavljaju istu rečenicu: „Niko nije jači od države i njenih institucija“. Baš da vidimo. Ime, prezime, stranka i nalogodavac. Prvo oni, a zatim redom po vertikali i čuvenoj komandnoj odgovornosti. Ostavka direktora pošte, pa resornog ministra, pa stub srama za predsednika stranke koji svoje političke rivale pokušava da diskredituje lažnim uplatnicama. Ima ovde prostora da se oglasi i predsednik države, ako je naravno država još republika, ako su građani nekim čudom još nosioci suvereniteta. Čuli smo ga i manje važnim povodima. Ako celu aferu pokrije neki letnji suncobran, nema druge: Ne otvarajte poštarima!