„Domaćica“, „albanka“ i poneka tabletica

Svi znaju kako je petkom i subotom u Negotinu lakše kupiti belo nego hleb u pekari”, piše u već starom letku zabrinutih roditelja okupljenih u „Inicijativi Negotinaca za istrebljenje narkodilera“. Međutim, droga kod nas nikada nije bila jeftinija, uprkos velikoj policijskoj akciji “Morava” i hapšenju 500 narkodilera i zapleni više od dve tone kokaina u Južnoj Americi koja je pripadala Darku Šariću, narkobosu sa ovih prostora. Ali, tržište droga u Srbiji i dalje je stabilno. I dok je, samo još pre dve godine, ovisnicima bilo potrebno 50 evra da bi došli do svoje dnevne doze, danas su im neki narkotici dostupni za samo - hiljadu dinara! Broj narkomana svakog dana je sve veći, a starosna granica sve niža. Prema procenama MUP-a između 70 i 80 odsto mladih od 15 do 25 godina probalo je opojne droge. Najmlađi registrovani narkoman koji je „pušio“ marihuanu ima samo 11 godina! „Čim je cena narkotika toliko pala znači da je osim dobre ponude i velika potražnja. Nekada su uživaoci sami organizovali kupovinu i donosili po kilogram, dva heroina iz Istanbula ili sa Kosova. Kriminalci su videli da na narkoticima može da se zaradi veliki novac i preuzeli su posao a zatim su i sami postajali ovisnici“, priča za NIN Mile Novaković, bivši načelnik kriminalističke policije MUP-a Srbije koji je više od 20 godina proveo radeći na suzbijanju trgovine drogom. Zdravstvene organizacije procenjuju da u Srbiji ima između 60.000 i 100.000 narkomana, a prema proceni međunarodne asocijacije za droge ta brojka premašuje i 150.000 ovisnika. Mladi obično počinju sa marihuanom, iz radoznalosti ili na nagovor prijatelja. Ubrzo prelaze na jače droge, uglavnom heroin. Kokain je manje zastupljen među domaćim zavisnicima jer je skup. Prodaja narkotika je prema procenama eksperata najunosniji biznis kriminalaca. Prostom računicom, ako je za gram heroina potrebno najmanje 15 evra, jedan zavisnik mesečno potroši i do 500 evra. „Novu opasnost predstavlja i sve veća upotreba sintetičkih droga jer su jeftinije od prirodnih opijata i automatski pristupačnije mladima. Oni ne mogu da daju 50 evra za gram, ali su spremni da plate dva evra za dozu“, objašnjava za NIN Marko Nicović, bivši šef beogradske policije, danas član međunarodne asocijacije za borbu protiv droge. Način distribucije i prodaje droge u Srbiji ne razlikuje se od ostalih zemalja u svetu. Pošiljke heroina se, recimo, kod glavnih nabavljača zadržavaju samo nekoliko sati koliko im je potrebno da drogu prepakuju i izmešaju sa šećerom ili brašnom. Velike narkogrupe, kao što je bio zemunski klan, imale su ljude koji su organizovali prodaju širom Srbije. Najsitniji dileri su uglavnom mlađi narkomani koji zarađuju za svoju venu ili nos, a ostalo ide gazdi. „Kod prve ili druge linije trgovaca droga se najkraće zadržava, oni samo organizuju mrežu a novac onda stiže svakodnevno. I, taman posla da je Šarićima pala treća tura. Jer, kad kreneš od 10 kilograma potrebno je da prođe nekoliko godina dok ne dođeš do dve tone. Slično kao i u svakoj drugoj trgovini. Svima je u interesu da ture budu što češće i veće“, objašnjava Mile Novaković. Otkrivanje jedne grupe, u ovom slučaju Šarićeve, nije zaustavilo posao. „Odmah stiže nova roba, droga se stalno proizvodi. Proizvođači, južnoamerički karteli traže nove kupce ako je grupa sa kojom su do tada radili uhapšena. Obično i ne padnu svi iz klana. Ako se desi da padne vođa grupe njegovu ulogu preuzimaju dotadašnji zamenici, jer najbolje znaju kontakte i način funkcionisanja tržišta. Ako se ne pokažu dovoljno sposobni uskaču konkurentske grupe koje do tada nisu mogle da prođu u tu prvu ligu“, navodi Nicović. Srbija se nalazi na centralnom delu „balkanskog puta“ krijumčarenja heroina. Procenjuje se da više od 80 odsto ove droge namenjene zapadnom tržištu prolazi upravo kroz našu zemlju. Heroin se iz Avganistana i Pakistana preko Irana unosi u Tursku. Put droge nastavlja se u tri pravca, južni preko Grčke i Albanije dalje ka Italiji i Švajcarskoj, centralni pravac preko Makedonije i Srbije ka kupcima u Austriji, Nemačkoj, Holandiji i severni pravac preko Bugarske i Rumunije ka Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj i Nemačkoj. Cena droge raste sa svakim pređenim kilometrom. Smanjuje se njena čistoća što dodatno povećava zaradu trgovaca narkoticima. Tako kilogram čistog heroina u Avganistanu ili Pakistanu, prema proceni stručnjaka, košta od četiri do šest hiljada dolara, dok njegova cena u zemljama zapadne Evrope prelazi i 50.000 dolara. „Srbija je večito tranzitna zemlja, ali na nesreću deo te droge ostaje i ovde jer postoji solidno tržište. Sa raširenom mrežom prodavaca može se zaraditi veliki novac“, objašnjava Mile Novaković. Kokain stiže u Evropu iz Kolumbije i Ekvadora preko zapadne Afrike brodovima do Španije, Holandije i Italije, kao i luka u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Prema policijskim saznanjima četiri narkoklana iz Srbije švercuju kokain iz Južne Amerike za evropsko tržište. Kilogram na „početnoj stanici“ košta približno sedam hiljada dolara, a dok stigne u Evropu cena se poveća najmanje deset puta. Marihuana, ona iz Albanije preko Crne Gore i Srbije, švercuje se ka zapadnoj Evropi. Osim „domaćice“ koju uglavnom sade sami konzumenti za lične potrebe, najviše je dolazi iz Crne Gore u koju stiže preko Albanije. To je takozvana „albanka“ koja preko Skadarskog jezera ulazi u Crnu Goru. Put sintetičkih droga koje osvajaju i naše tržište ide u suprotnom pravcu i one u Srbiju stižu uglavnom iz Holandije. Koliko je ova vrsta droge tražena pokazuje i to što je u okolini velikih gradova otkriveno nekoliko laboratorija za proizvodnju amfetamina i ekstazija. Pokušavajući da spreči ovu pošast koja sve jače steže Srbiju, Vlada je prošle godine usvojila Strategiju za borbu protiv droga. Cilj je smanjenje korišćenja droga i podizanje svesti o njenim štetnim efektima, naročito kod mlađe populacije. Do tada će petkom i subotom u Negotinu i dalje biti lakše kupiti belo nego hleb. Lubenice i podmornice Droga se najčešće transportuje sa osetljivom robom jer policija rizikuje da plati odštetu ako prilikom provere roba bude oštećena. „Turci iz Istanbula recimo u kamionu sa 30 tona lubenica sakriju 30 kilograma droge i preko Srbije voze do Minhena. Tamo tih 30 kilograma heroina vrede tri miliona dolara, dok čitav tovar lubenica vredi 150.000. Ili, vozi recimo rakove iz Izmira za Beč. Ako pogrešite, istovarite kamion a u njemu ne pronađete drogu, država mora da plati štetu ako se roba ošteti“, navodi Nicović. Bez insajdera unutar narkogrupe veoma je teško saznati kada i na koji način kreće roba. „Konkretno, kokain se iz Južne Amerike prevozi brodovima. Oni sadrže beskrajne mogućnosti zbog velikih šupljina i ogromnih tovara koje prevoze, recimo od 400 do 3.000 tona, pa do velikih tankera koji prevoze i do 300.000 tona. U tim brodovima se lako sakriju Šarićeve dve tone“, navodi Nicović. Nisu retki ni slučajevi kada narkokrijumčari policiji nameste informaciju o manjem tovaru droge. I dok se policija koncentriše da pronađe recimo 15 kilograma droge, u drugom pravcu prolazi 200 kilograma. Padne i čovek za koga kriminalci sumnjaju da je policijski saradnik.  Zaplena droge u 2010. godini (podaci MUP-a do 31.maja) Ukupno 328, 7 kilograma i 6.903 komada 2.061 zaplena heroin 33,34 kg marihuana 286,39 kg kokain 4,20 kg hašiš70,93 g ekstazi827 komada amfetamini3,55 kg i 1.222 komada ostalo 1,1 kg i 5.054 komada