LJubav i moda

Iako je prošlo dosta dana kako se po novinama i ostalim medijima pojavljivalo geslo sopotskog filmskog festivala po filmu „LJubav i moda“ iz 1960. godine u režiji LJube Radičevića, ne mogu da propustim priliku da se ne pozabavim rečju ljubav. U ovoj kolumni pisao sam od avgusta 1986. godine za dvadeset četiri godine, otprilike o nekih 1.270 reči, među njima nije bilo reči ljubav, a bilo je reči moda (4. novembra 1994. godine povodom izlaska istoimene knjige Borke Pavićević). Valjda nema niti je bilo čoveka koji nije bar jednom u životu osetio ljubav prema nekom. Nema osećanja o kom je ispisano više uzvišenih stihova i proze, ali i banalnosti, bilo izrečenih bilo otpevanih. Međutim, jedan prilično banalan stih kaže suštinu o njenom poreklu: „Da nije ljubavi ne bi sveta bilo“. Koliko je pojam ljubavi složen, složenijim ga čini hrišćanska religija koja kaže: „Hristos je ljubav“. Koliko god o tome čitao i koliko god to želeo, nisam shvatio suštinu tog religioznog stanovišta, očigledno iskvaren uverenjem da je bitan element ljubavi eros, dakle seksualnost, koji zaista ne svodim na samo tu dimenziju. Jer da je tako ne bi postojale razne reči za istu pojavu. Žurim da se pozabavim etimologijom reči ljubav da časkom ne bih skliznuo u sve veće banalnosti. LJubav je u raznim oblicima opšteslovenska reč, koja vodi poreklo od staroslovenske reči ljub koja je značila željan, poželjan, koji budi čežnju, srodna sa staroindijskom rečju lubhyati, izazivati želju. Srodna je sa latinskom reči libido, strasna želja. Evo nekoliko citata iz mog „Rečnika pesničkih slika“ (Književne novine, Beograd, 1985): Momčilo Nastasijević: „Vreo se ulivam / a čudno zastrepi srce / a studim / LJubeći šta li to ubijam / šta li budim.“ Radmilo Đurović: „Ima nešto što nam ne da / da ruke upletemo / da prijatelji budemo / da se nadišemo jedno drugog“. Pero Zubac: „LJubavi topli predeli / kad ne bude te, vrede li?“