Brateeee, čitaj Platona!

Živimo u vremenu i svetu u kojima koncepti lezbijstva, homoseksualnosti, biseksualnosti i transseksualnosti (LHBT) nisu više pravno diskriminisani. Zbog toga neki ljudi počinju s ponositim isticanjem svoje ranije prikrivane seksualne orijentacije i ne skrivaju sopstveni polni identitet. Da je to tako, govore parade ponosa koje se održavaju u velikom broju zemalja sveta. Ipak, parade nisu svuda dobrodošle pa ni u Beogradu. Glavni protivnici u našem podneblju uglavnom su desničarske grupe oslonjene na desno orijentisane političke partije i na Crkvu, iako ima mnogo ljudi različitog obrazovanja i društvenog statusa koji ne skrivaju svoju odbojnost prema homoseksualnoj populaciji . Ali, to protivljenje nema uz sebe kulturno javno mnjenje, niti se bilo gde u civilizovanom svetu smatra dobrodošlim. Na nesreću, neki u vlasti, na visokim položajima, ispoljavaju prikrivenu, ali jasnu netrpeljivost prema javnim manifestacijama grupa, što nije tipično za obrazovane osobe, a pogotovu za one koji nose bedž evropski orijentisanih političara. Ta vrsta netrpeljivosti nije samo specijalnost Balkana. Uzmimo Englesku koja važi za zemlju bez takvih predrasuda i u kojoj brakove sklapaju istopolne osobe. Danas vrlo liberalni Englezi, do samo pre nekih šezdesetak godina, ispoljavali su neviđenu okrutnost prema homoseksualnim osobama, pa čak i kad se radilo o genijalnim ljudima poput Alena Turinga za koga se misli da je doprineo skraćenju Drugog svetskog rata isto onoliko koliko i Vinston Čerčil. Dvadesetsedmogodišnji Turing probio je tzv. „Enigmu“, šifru Vermahta kojom su komunicirale uglavnom nemačke podmornice i s lakoćom potapale angloameričke brodove. Genijalni matematičar postavio je posle rata osnove veštačke inteligencije i konstruisao je mašinu koja „misli“ na smislen način. Mašina je bila preteča kompjutera. Međutim, kao homoseksualac, Turing je postao žrtva otrovne kombinacije predrasuda i nauke. U toku 1952. osuđen je zbog nemoralnosti. Već 1954. godine izvršio je samoubistvo zalogajem jabuke prethodno potopljene u kalijum cijanid. Prošlog meseca, 19. juna, britanski prvi ministar Dejvid Kameron napravio je prijem u Broju 10 (Dauning strit) povodom očekivane gej-parade. Tom prilikom obećao je i izgradnju religioznih objekata u kojima bi se venčavali gej parovi i najavio je promene više zakona kako gej populacija ne bi bila nimalo diskriminisana i kako bi mogla živeti na način koji je izabrala, shodno svojoj različitosti. Ovih dana, kada se po celoj zemlji Srbiji anketira stanovništvo u potrazi za odavno poznatim odgovorom - da li je homoseksualnost bolest ili ne, prisećam se jedne izjave gđe Ajris Robinson ( Iris Robinson) predsednice Skupštine Severne Irske, koja kao da je izrečena na nekom od ovdašnjih lokalnih radija posvećenih emitovanju čestitki povodom dolaska beba na svet, rođendana, punoletstva, svadbi, odlazaka u vojsku, povratka iz vojske, parastosa i tako dalje. Gospođa je ne trepnuvši izjavila da je „homoseksualnost odvratna, gadna, poročna i zla”. Političarkino hrišćansko verovanje govori joj da je „to” sramno i da bi „homoseksualci morali potražiti psihijatrijsku pomoć”. Ostavimo za trenutak po strani navedene atribute homoseksualnosti. Ni upuštanje u analizu biblijskih stihova ne vodi nigde, jer starozavetni autori Biblije promovisali su lična religiozna i spiritualna ubeđenja živeći u prenaučnom dobu koje je tolerisalo ropstvo, genocid, masovna ubistva, zanemarivanje i, po potrebi, kamenovanje žena, ali ne i homoseksualnost. Eto, Svevišnji je uništio Sodomu zbog razvrata njenih stanovnika i pokušaja seksa sa slučajno pristiglim anđelima, što je za Boga bilo previše, mada je, za razliku od napasnika iz Sodome, morao znati da su anđeli aseksualna bića. Kad se već insistira na patološkom supstratu homoseksualnosti (da li je to bolest ili ne?) što je slično pitanju o obliku Zemlje (loptasta ili kockasta?), nije loše podsetiti se naučnog hita profesorke Ivanke Savić o kome se pre dve godine u svetu mnogo govorilo i pisalo. Ona je neurolog, istraživač i profesor u čuvenoj Karolinskoj bolnici u Stokholmu. U svom naučnom članku od 17. juna 2008 (Proceedings of National Academy of Sciences) dokazala je da homoseksualnost jeste biološka odlika, da se čovek s njom rađa i da se deo mozga homoseksualaca bitno razlikuje od mozga „ispravnih”, tj. heteroseksualnih. Ergo, homoseksualnost nije bolest, a pogotovo ne psihijatrijska. Tačna razmera homoseksualne populacije nije laka za pouzdanu procenu, ali je mnoge studije stavljaju između dva i sedam odsto. Doktorka Ivanka Savić radila je u Stokholmu sa grupom od 90 dobrovoljaca, među kojima je bio približan broj homoseksualnih i heteroseksualnih ispitanika. Posmatranjem na magnetskoj rezonanci (MR) doktorka je pre svega merila zapreminu i oblik mozga svojih dobrovoljaca. Ono što je najupadljivije, bile su asimetrije mozgova u lezbijskoj grupi i u grupi „strejt“ muškaraca. Desna hemisfera je uvek bila nešto veća od leve. Međutim, gej muškarci i „strejt ” žene imali su potpuno simetrične mozgove. S druge strane, kad su ispitanici skenirani tomografijom sa emisijom pozitrona (PET), mogli su biti mereni protok krvi i potrošnja kiseonika u mozgu i kroz veću grudvu neurona sa unutrašnje strane slepoočnog režnja. Grudva po obliku podseća na badem, pa se i naziva amigdala (gr – amigdale – badem) i igra ključnu ulogu u emocionalnim reakcijama. Skeniranje je otkrilo na koji su način povezani levo i desno bademasto jedro s drugim delovima mozga, što je dalo objašnjenje njihovog uticaja na ponašanje. Otkriveno je da obrazac moždanih anatomskih veza gej muškaraca u potpunosti odgovara obrascu veza „strejt ” žena. U oba slučaja nervni putevi iz amigdala vode pravo u zone mozga u kojima se obrađuje raspoloženje, strah i uzbuđenje. Očigledna je emocionalna bliskost „strejt“ žena i gej muškaraca i, s druge strane, između „strejt“ muškaraca i lezbijske populacije. Što je još važnije, profesorka Savić je dokazala da za to postoji biološka i anatomska osnova. Gej muškarac je kao ispravna žena. Želi seks sa muškarcem. Gej žena je kao strejt muškarac. Želi seks sa ženom. Doktorka Savić se ne izjašnjava o genetici i njenoj ulozi u pomenutoj asimetriji mozga Otkriće profesorke Savić je veoma značajno, ističe se u uredničkom komentaru časopisa New Scientist od 21. juna, jer je doktorka, pored ostalog, objasnila zbog čega su teške depresije i panična stanja tri puta češći u „strejt“ ženskoj nego u lezbijskoj populaciji i među „strejt“ muškarcima. Doktorka, međutim, nije sigurna da li gej muškarci češću depresiju duguju biologiji ili homofobiji. LJudska seksualnost ulazi u sklop kompleta svih naslednih osobina i naslednih informacija smeštenih u genima, koji omogućavaju telu normalan život, počev od stvaranja sopstvenih tkiva i organa, dok je plod u materici, pa preko njihovog obnavljanja i održavanja, do obnavljanja vrste, tj. stvaranja potomstva. Od naša 23 para hromozoma iz svake ćelije organizma, 22 para zadužena su za sve što je potrebno životu, osim za seks. U dvadeset trećem paru nalazi se ono što određuje kom polu neko pripada. Ako se vaš 23. par sastoji od dva X hromozoma onda ste žensko, a ako imate jedan X, a drugi Y onda ste muško. Gledani pod mikroskopom hromozomi homoseksualne i strejt populacije potpuno su isti. Nema nikakvih defekata niti dodataka. Ne može se ni videti ni pretpostaviti da li je neko homo- ili heteroseksualan. Za razliku od žena koje u svojim ćelijama nose dva vitalna identična X hromozoma koji mogu pomoći jedan drugom za slučaj mutacije i oštećenja, muškarac nema kopiju X hromozoma i zbog toga je nosilac većine genetskih grešaka. Pored ostalog, muške bebe umiru češće (u prvoj godini života na 100 umrlih ženskih beba umire 126 muških, muškarci završavaju život u proseku šest godina ranije nego žene, svaki 12. muškarac ima problema sa prepoznavanjem crvene i zelene boje za razliku od svake 100. žene, alkoholizmu su dva puta skloniji od žena, a hemofilija se javlja isključivo među muškarčićima Nagonska prisila za pronalaženjem partnera istog ili različitog pola, jedna je od najvećih moći i ni sa čime se ne može uporediti. Verovatno ništa drugo u životu ne izaziva tako ekstatičnu raznovrsnost taktika i borbi za partnera. I gej oseća nežnost prema osobi koja stalno podstiče i obnavlja njegov interes za nju. Tu je i suptilni osećaj olakšanja i dobitka nagrade kad je interes uzvraćen. Bez seksa, bilo da je homo- ili heteroseksualni, sve bilo bi dosadno, jer sve je podređeno potrebi pronalaženja seksualnog partnera/ke. Bez seksa, u čistom celibatu, život bi stao. Čovek, onakav kakav je sam po sebi, ne bi bio zamisliv, kao ni slikarstvo, muzika, umetnost, moda, udvaranje, časopisi za džentlmene, časopisi za dame i da ne idem dalje. Ipak, u poređenju sa komplikovanom seksualnošću i emocijama koje se iz nje rađaju, sam seks kao animalna odlika prost je kao tablica množenja. U prirodi, sve vrste seksualnih igara dozvoljene su. Seksualna ekstaza na vrhu je životnog repertoara ljudi i ukupnog životinjskog carstva. U tom kolopletu, o izopačenosti i devijantnosti odraslih osoba ne može biti govora. Nevinost, tj. neiskorišćenost pola, bar kako je pisao britanski pisac Oldos Haksli, najneprirodnija je od svih seksualnih perverzija.