Podelom dobijaju svi

Bliži se dan saopštavanja odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu o priznavanju Kosova za nezavisnu državu koju je donela skupština Kosova, na koju odluku je Republika Srbija podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde zbog kršenja međunarodnog prava o načinu sticanja nezavisnosti samoproklamovanjem otcepljenja i proglašavanjem nezavisnosti. U poslednje vreme, pored drugih opcija o trajnom rešavanju statusa Kosova i Metohije, sve češće se pominje i mogućnost podele te pokrajine. Dakle, da li je priča o podeli Kosova završena? Mislim da nije. Nerešeno pitanje statusa Kosova ostaće sve dok se Srbija i taj njen deo (koji za sada slovi za nezavisnu državu) ne dogovore i trajno reše međusobne odnose. Znam da je u Srbiji a i u onom njenom drugom delu jeres govoriti o podeli Kosova i Metohije. Mislim da je jedina i održiva opcija za budućnost podela. Šta ko gubi, a šta ko dobija podelom? Mislim da niko ne gubi. Dobija i jedna i druga strana. Kosovo dobija svoju i od svih priznatu državu, da mogu da se nesmetano razvijaju na svom etničkom prostoru. Srbija dobija deo teritorije Kosova gde će Srbi, Romi i drugi nealbanski živalj, u sastavu Republike Srbije, normalno živeti i sarađivati sa svojim susedima. Zemlje zapadnog Balkana imaće mirne granice i velike mogućnosti međusobne saradnje. Brže će svi skupa ući u Evropsku uniju i druge asocijacije. Šira međunarodna zajednica, koja je do sada prisutna sa jakim vojnim snagama i civilnim strukturama, imaće koristi što će osloboditi velike vojne i civilne potencijale, prisutne na Kosovu, a koje troše ogroman novac, usmeriti ih na druga područja, gde su takođe neophodna. Kako se to radi? U početku tajno (tajna diplomatija). Većina ako ne i svi sukobi su se završavali tajnim pregovorima. Sadašnja vlast, na sreću, ima dobre komunikacije sa svim relevantnim akterima u svetu, kao što su SAD, Evropska unija, Rusija, Kina. Dakle, u početku tajno sa argumentima „za“ i „protiv“. Ako bi ti veliki igrači prihvatili inicijativu Srbije (a zašto ne bi), kosovske vlasti ne bi imale kud, već bi i oni morali da prihvate tu soluciju. Sve je to posle stvar tehnike i vremena. Možda neki novi Dejton. Nikako Rambuje i Marti Ahtisari. To znači dobro pripremiti platformu i dokumentaciju koja mora da uspe. Sve to posle može da se završi za relativno kratko vreme. Ambijent koji bi se posle tog stvorio bio bi koristan i jednima i drugima, a i trećima. Posle toga stvorio bi se prostor za saradnju u neograničenom obimu i obliku, počev od energetike, agrara, rudnog bogatstva, turizma, tranzita itd. Na kraju, mi smo do juče živeli u jednoj državi, odlično se poznajemo, a većina govori i istim jezikom. Definitivnim rešavanjem srpsko-albanskih odnosa, Srbiju neće interesovati da li će se Kosovo ujediniti ili neće sa Albanijom, ili federalizacija Makedonije ili Crne Gore. Rejting Srbije u Evropskoj uniji i u svetu bi značajno porastao. Srbija bi ojačala ekonomski, pošto se do sada iscrpljivala nerešenim statusom. Političari i na jednoj i na drugoj strani o ovome treba dobro da razmisle i izvagaju šta se gubi a šta dobija i na osnovu toga da krenu u akciju. Samo pragmatična politika i politika koja ima viziju donosi koristi svom narodu i svom okruženju. Treba eliminisati one koji vuku unazad, jer nas neće nikuda odvesti.