Balansiranje pravde

Uzavrela diplomatska aktivnost uoči saopštenja mišljenja Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova, pokazala je da se u Palati mira u Hagu, iza zatvorenih vrata, odvijala prav(n)a borba – ništa manja od ove javne, političke. I mada domaći stručnjaci za međunarodno pravo ne vide razloge za zabrinutost Srbije ukoliko bi se sud u Hagu rukovodio isključivo pravnim argumentima, po svemu sudeći, Sud pravde je uzimao u obzir i neke druge argumente, da bi njegovo savetodavno mišljenje bilo kompromisno. Sve dosadašnje informacije iz Haga ukazuju da se tom balansu od početka težilo. Do iskakanja je, izgleda, došlo prilikom preliminarnog glasanja sudija MSP, održanog pre mesec dana, o tome koji će članovi sudskog veća pisati tekst savetodavnog mišljenja, kada je odnosom glasova osam prema sedam naizgled prednost data Beogradu. Tačnije, ovakvim glasanjem je odlučeno da tekst pišu, pored predsednika MSP Hisašija Ovade, dvojica sudija čije se mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti podudara sa argumentima Srbije. Posebnu važnost ima činjenica što se u sudsko veće biraju one sudije koje predstavljaju većinsko mišljenje. Stvar se iskomplikovala kada je u međuvremenu sudija MSP iz Kine podneo ostavku zbog bolesti, a njegova zamena nije dobila pravo glasa, s obzirom na to da nije bila od početka u postupku. Time se odnos snaga u sudu koji je odlučivao o savetodavnom mišljenju, a na osnovu predloga tročlanog sudskog veća, sveo na pat poziciju – 7:7. Iako to ne pokazuje, Srbija je prilično kivna na kineskog sudiju koji je otišao uoči konačnog izjašnjavanja, a nije postupio poput američkog sudije, koji odlazi u septembru, znatno posle glasanja. Posebno je značajno što je svaki sudija, osim jednog (Kineza) glasao u skladu sa stavom koji, po ovom pitanju, zauzima zemlja iz koje je došao, što u velikoj meri narušava dosadašnji neprikosnoveni autoritet sudija MSP, čija nezavisnost je garantovana nesumnjivim ugledom, pa i platama koje su u nivou mnogih predsednika država. Predsednik Suda Ovada (iz Japana) imao je pravo „zlatnog glasa“, ali je odbio da ga iskoristi „zbog važnosti postupka i njegovih posledica“. Zbog toga su sudije, izgleda, pristupile glasanju po paragrafima. Izjašnjavanje 14 sudija po pojedinačnim paragrafima dodatno komplikuje situaciju, jer se javlja mogućnost da neki segmenti konačnog mišljenja budu podložni interpretacijama. Sva je prilika da će mišljenje MSP biti vrlo obazrivo i dvosmisleno formulisano kako bi se izbegao trijumfalizam bilo koje strane. Tako se, posle odluke suda, ceo slučaj seli u NJujork, na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, na kojoj je da na osnovu mišljenja suda donese odgovarajuću rezoluciju, a na Srbiji je da učini sve da se rezolucijom konstatuje da status Kosova još nije konačan. A tu je na sceni ponovo diplomatska borba koja, sudeći po nedvosmislenim upozorenjima i pretnjama značajnih međunarodnih faktora koji podržavaju kosovsku nezavisnost, uopšte neće biti laka.