Dijana, trački konjanik ili imperator?

Gamzigrad je prošle subote naučnoj i kulturnoj javnosti priuštio još jedno sjajno arheološko otkriće! Tokom geofizičkog sondiranja terena severno od bedema Feliks Romulijane, pronađen je fragment monumentalne skulpture jahača sa psom i divljim veprom. Reč je o klesanoj kamenoj grupi nastaloj najverovatnije sredinom 3. veka nove ere. „Otkrili smo donji deo skulpture koja u prirodnoj veličini predstavlja kopita konja, gotovo čitavog psa koji za zadnju nogu ujeda izuzetno sačuvanog divljeg vepra. U pitanju je puna plastika sa jednom od omiljenih antičkih predstava – scenom iz lova“, kaže dr Stefan Pop Lazić iz Arheološkog instituta u Beogradu, koji zajedno sa ekipom Narodnog muzeja iz Zaječara i nemačkim kolegama iz Rimsko-germanske komisije Arheološkog instituta iz Frankfurta na Majni istražuje ovaj čuveni lokalitet. Izvanredno realistično i minuciozno urađena skulptura sugeriše rad neke od boljih rimskih radionica u većim gradskim centrima. „Znaćemo mnogo više kada nalaz uporedimo sa sličnim skulpturama iz poznoantičkog perioda i kada budu napravljene temeljne analize kamena od koga je načinjena“, dodaje dr Pop Lazić. Da li je srpsko-nemački tim na potesu velike vile, smeštene severno od bedema kompleksa carske palate u Gamzigradu, otkrio fragment sa predstavom boginje lova Dijane ili jednu od omiljenih, kultnih figura tračkih konjanika, ili se može razmišljati o mogućnosti da je u pitanju jahačka statua imperatora u lovu, koja gotovo u pravilu ima za cilj da personifikuje trijumf nad varvarima, još je prerano reći. S druge strane, nesumnjivo je da je reč o izuzetno važnom i višestruko neobičnom nalazu, a naročito kada je u pitanju lokacija na kojoj je fragment skulpture otkriven. „Fragment je pronađen tokom geosondaže velike vile na terenu naselja koje prethodi Romulijani. Reč je o ekonomskoj zgradi, a sama skulptura je otkrivena u prostoriji u kojoj se nalaze peći za staklo“, objašnjava mr Maja Živić, arheolog Narodnog muzeja iz Zaječara. Geofizički metod istraživanja, koji omogućava precizno lociranje u prvom redu ostataka građevina, puteva i drugih elemenata infrastrukture, pokazao se u više navrata kao izuzetno sredstvo za detekciju neočekivanog. Ilustracije radi, prošle godine je upravo zahvaljujući geosondaži na Viminacijumu pronađena mamutica Kika. Jedan sasvim neočekivan, ali i „netražen“ a epohalan nalaz. I u slučaju lovačke grupe iz Gamzigrada cilj ekipe nemačkih geofizičara u timu koji predvodi arheolog dr Gerda Zomer fon Bilov iz Rimsko-germanske komisije, bilo je sondiranje Vile rustike, ekonomskog objekta površine oko 1.200 kvadratnih metara, koja najverovatnije potiče iz epohe cara Aurelijana, odnosno iz 3. veka nove ere. Ova zanimljiva kuća privukla je pažnju već otkrićem većeg broja peći za staklo. „I upravo tu, u prostoriji gde se pravilo staklo, otkrivena je ova izuzetno zanimljiva i retka figura, a sama činjenica gde je pronađena dodatno otežava njenu preciznu ikonografsku identifikaciju. Naime, može biti i kultna, ali i žanr predstava, još je prerano da se bilo šta sa sigurnošću tvrdi“, objašnjava mr Maja Živić. Lovačka grupa je još jedan u nizu dokaza u prilog čuvenoj tvrdnji akademika Dragoslava Srejovića da je Gamzigrad „blistava, sjajna škrinja“. Od 1953, kada su započela sveobuhvatna istraživanja ovog lokaliteta za koji su svi autoriteti tvrdili da je u pitanju vojno utvrđenje, pa do današnjeg dana kada je pouzdano dokazano da je reč o reprezentativno-sakralnom kompleksu carske palate i grobnica, Gamzigrad je ponudio arheolozima više fantastičnih otkrića – od mozaika sa Dionisom i venatorima (1959), arhivolta sa natpisom Feliks Romulijana (1984), preko pilastra sa likom rimskih tetrarha (1987), ostavom sa 99 komada zlatnih rimskih solidusa (1991), pa do porfirne glave imperatora Galerija sa njegove monumentalne statue (1993). Pravo mesto arheoloških čuda. I ne jedino takve vrste u Srbiji.