Ispumpavanje Obame

Krivulja popularnosti predsednika Baraka Obame pošla je strmo nadole. “Obamomanija” – fenomen egzaltacije Amerikanaca, ne samo Obaminom pojavom, mnogima kontrastno prisnijom u odnosu na prethodnog Buša-juniora, nego i moralnom snagom Amerike da, kao jedno rasno podeljeno društvo ipak bude u stanju da za šefa države izabere crnca, deluje mrtvo. Ispumpano, kao lopta. A Demokratska partija, 2006. godine izabrani vladar Kongresa u kojem su se od smanjenog javnog ugleda “razboleli” i Nensi Pelosi i Hari Rid, gospođa spiker doma i demokratski predvodnik partijske većine – očekuje da Obamin potrošeni kapital entuzijazma javnosti pridonese partiji u novembru, na kongresnim izborima. Da oni koji su glasali za energičnog šefa države glasaju i za Demokratsku partiju. Tako, piše se, planiraju stranački “stratezi”. Nešto trulo ima u toj računici. Ili pak vlast, koja je prilično rano zaglavila kola svojih obećanih “promena” možda “zna magiju”. Ima rešenje, samo ga “čuva” od javnosti. Obamin problem s grafikonima datira od nedavno, izrastao s istekom prve godine novog šefa države u Beloj kući. U SAD, “prva godina” je nešto kao period između dve terapije. Novi propisani lekovi primenjuju se, ali sudovi o učinku recepata uzimaju se s rezervom – uvek uz uračunavanje dejstva i onog prethodnog, u ovom slučaju Bušovog. Međutim, to Bušovo, prestalo je s početkom 2010 – i od januara, na čistini kritike je samo Obama. Nije prozvan zbog finansijske krize. NJeni uzroci i povodi pripadaju vremenu prošlom (2008). Ali kritikovan je i nailazi na prilično neodobravanje zbog načina na koji se nosi s krizom. Raste broj onih koji sumnjaju da će Obamina politika smanjiti nezaposlenost i poboljšati život Amerikanaca. Nadzornik Amerike nad vlašću je američko javno mišljenje, izraženo “intervjuima” sociologa s građanima (“unutar uzorka”). Anketna ispitivanja su nešto kao palac stručnjaka na pulsu nacije. Minulih meseci, “puls” kaže – Amerika (većinom) “ne odobrava” unutrašnje korake šefa države. Znači, baš to, kako se Barak Obama “hrve” s američkom krizom. U petak (16. jula, poslednjeg radnog dana prošle nedelje) – 27 odsto američkih birača je “čvrsto odobravalo”, ali 44 odsto birača “odlučno nije odobravalo” način na koji Obama obavlja svoju ulogu predsednika, saopštila je agencija Skota Rasmusena ( www.RasmusenReports.com) – jedna od onih, s ugledom da najpreciznije registruju “mišljenje Amerikanaca”. Podatak je izračunat na osnovu 45.000 obavljenih “intervjua”, a eventualne promene ubacuju se dnevno, i objavljuju se...“svakog jutra u 9.30 po istočnom vremenu”. Ovo citirano je dakle bilo ono najsvežije. Indeks Obaminog (ne )odobravanja – minus 17! (Dobijen je oduzimanjem procenta “ne odobravaju”, ili onog većeg, od procenta “odobravaju”, to jest onog manjeg.) U svakom slučaju, grafikon “Rasmusenovih makaza”, sa ukrštenim kracima “odobravanja” oštro naniže i “neodobravanja” oštro naviše upečatljiv je – zbog ideje koja nekako spontano pada na pamet, da je između ta dva kraka “makaza” Obamina “politička glava”. Zapravo, sama ideja i nije baš “napamet”. Raspoloženje birača, ovo sadašnje ili neko novo buduće, možda promenjeno, iskazaće se već na jesen – njihovim glasovima za Kongres. A za još dve godine potom (2012), presudiće i o još jednom, ili možda više nijednom daljem mandatu Baraka Obame. Eto problema Demokratske partije. “Rasmusen” zbog toga i jeste prestižan. Agencija anketira birače namerne da glasaju – za razliku od takođe uglednih agencija (a brojne su), ali koje intervjuišu sve punoletne, a svi punoletni retko kada svi i glasaju. “Cifre predsednika Obame” uvek su nekoliko poena više u istraživanjima na osnovu uzorka po principu “svi odrasli” – u odnosu na one iz uzorka verovatnih glasača. To je zato što neki od predsednikovih najvatrenijih podržavalaca, kao što su najmlađi punoletnici podržavaju predsednika i dalje, ali malo je verovatno da će samo zbog toga izaći i da glasaju. Ne mare da kvare dan i deranžiraju se. Ekonomist, ugledno analitičko ogledalo Amerike sa strane, iz Britanije, objavio je u petak da je stanje američkog raspoloženja, ipak, nešto bolje za Obamu. List pominje 48 odsto Amerikanaca za koje kaže da zapravo odobravaju kako šef SAD radi, naspram 45 odsto onih koji misle suprotno. Međutim, drugo je nešto zanimljivo. Ekonomist utvrđuje da bezmalo jedan, od svako troje onih koji “ne odobravaju”, kaže kako je jednom i sam bio “odobravajući” pa je promenio mišljenje, predomislio se. A od svih takvih, koji su se predomislili – njih 45 odsto promenilo je stav početkom 2010. Otprilike, u vreme debate o zdravstvenoj zaštiti, valjda najkontroverznijoj tački Obaminih reformi. Jedan od glavnih nesporazuma predsednika i većine Amerikanaca je ta njegova vizija obuhvatnije zdravstvene zaštite. Trebalo je da mu ona donese popularnost. Ipak, procenat onih “protiv” već četiri meseca je između 52 i 54 odsto. Stariji građani, ljudi koji sistem zaštite koriste više nego drugi, tvrđi su protivnici reforme nego oni mlađi, a na svakog pojedinog koji je “za”, ima još dvoje koji su “energično protiv”. Kada Obama kaže: sa stanovišta američkog deficita plan je neutralan, američki komentatori veruju da predsednik već time stvara problem. Većina birača ne želi da plan “bude neutralan”. Većina birača želi da vlada redukuje deficit, a čini im se da će on biti i veći. I da će se na kraju sve namaknuti većim porezima, a u kampanji je rečeno da će porezi za 95 odsto Amerikanaca biti niži. Opšta briga je što ekonomija ne uspeva da otvori i ponudi radna mesta, da poveća rast i ulije poverenje u stabilnost. Iduće godine moglo bi da bude i teže, kažu upućeni posmatrači. Javna potrošnja povećana je s 2,98 triliona (2008 ) na 3,7 triliona dolara 2010. Javni dug povećan je za 2,4 triliona dolara za manje od dve godine, od 40 odsto na oko 63 odsto nacionalnog bruto-proizvoda, uz izglede da dosegne 70 procenata BDP već 2012. U Americi, trilion je milion miliona, a trilionima duga i potrošnje počelo se baratati kao šljivama. Stopa nezaposlenosti već punu godinu je iznad 9,4 odsto i... eto razloga “ispumpanosti” balona još juče visoke Obamine popularnosti. Predsednik se potrudio da kao uspeh proda “svoj stimulativni paket”, piše Ekonomist. Međutim, svega osamnaest odsto Amerikanaca misli da se stvari u ekonomiji popravljaju, kaže londonski list. Više nego dvostruko veći je procenat onih koji misle da te stvari postaju još gore, a 53 odsto Amerikanaca misli da federalni budžet treba “smesta” uravnotežiti. Itd. Reklo bi se da američku stranku na vlasti u većoj meri brine ispumpani balon “ludila za Obamom” – praznina posle prejake egzaltacije, s mogućnim kontraefektom, preranog velikog otklona javnog raspoloženja bliže republikancima, rivalima. Nisu u opasnosti samo mesta demokrata u predstavničkom telu, novembra. Pitanje stratega partije je, šta preduzeti ukoliko javno raspoloženje produži istim smerom? Protiv političkih interesa Baraka Obame. Iduća godina je godina prvih razmišljanja o predsedničkom mandatu. Šta učiniti ukoliko sadašnji predsednik SAD podeli sudbinu Gorbačova, slavljenog van granica a prezrenog kod kuće, i to vrlo kratko pošto je povodom “glasnosti” od mase ponet na ramenima? Možda baš takvo pitanje ima u vidu jedan od autora u Volstrit džornalu, objavljujući krajem nedelje naslov – “Hilari Klinton za predsednika!” Gospođa šef američke diplomatije jedna je od retkih u vrhu čiji prestiž u javnosti zemlje raste. Osim ukoliko Vašingtonu nije lakše napolju nego kod kuće.