Poternica reda radi

Imao je pravo analitičar Obrad Kesić kada je rekao da se rukovodstvo Srbije nikada neće izboriti za Kosovo, iz prostog razloga što ono, u stvari, to ne želi. Istovetno objašnjenje stoji i u slučaju sa Ejupom Ganićem. Ovaj neosporni zločinac nije isporučen Srbiji zato što ovoj državi i njenim organima do toga nije ni bilo stalo, što neko reče, traže Ganića da bi mu sudili, a jedva čekaju da se tako nešto nikada ne desi. Uostalom, zar nije samo dva dana po raspisivanju poternice, Boris Tadić lično izjavio da predaja Ejupa Ganića Srbiji i nije obavezna. Ta izjava je zaprepastila narod i rukovodstvo u RS, kao što ih je zaprepastila njegova upornost za izglasavanje rezolucije o Srebrenici i odbijanje da poseti groblje sa ubijenim Srbima u Bratuncu. Poternica za Ganićem od strane takozvanog suda za ratne zločine u Beogradu neiskrena je do krajnjih granica i raspisana je tek reda radi. Isto kao što su i sramno neiskrena bila i njihova „interesovanja“ za „žutu kuću“, koju inače nisu ni pomenuli sve dok Karla del Ponte nije sve podatke o ovom slučaju dostavila tužilaštvu u Beogradu nekoliko godina ranije. Zašto su oni uopšte pokrenuli svu tu igru sa Ejupom Ganićem? Samo iz jednog razloga. Da ublaže ljutnju naroda zbog tolikog broja uhapšenih i na višegodišnje kazne osuđenih Srba. To je isključivi razlog, nema drugog. Nikakva ozbiljna namera da se sudi Ganiću nije ni postojala. Niti njemu niti bilo kome drugom ko je počinio neko zlo srpskom narodu. Beogradski sud nije ni osnovan zbog takvog nečeg. On je oformljen iz razloga da se narodima sa prostora bivše Jugoslavije, zapadnim vladama i NATO-u da za pravo i obezbedi legitimitet za sve što su učinili Srbima, Srbiji, RS i Srpskoj Krajini, a da se Srbi i u Beogradu proglase za krivce i počinioce „groznih zločina na svim mestima gde je bilo sukoba“. Zar nije nedavno Vučković izjavio da su sudovi u Hagu i Beogradu na istom poslu. Naravno, na poslu rehabilitovanja svih srpskih neprijatelja odreda i još promovisanja Srba u negativce.