Političko groblje

Odavno jedno štivo memoarske proze nije izazvalo toliku pažnju javnosti kao knjiga „Političko groblje“, koja je posle nepunih godinu dana, kao najtraženije izdanje „Srpskog književnog glasnika“, upravo doživela drugo izdanje. Slavoljub Đukić (82), dugogodišnji politički novinar i komentator, autor osam knjiga, sakupio je svoje dnevničke beleške u dragoceno svedočanstvo o vremenu koje pamti kao klinac, partizanski kurir Prve proleterske brigade, da bi potom dokumentovano, analitički, oslikao događaje i aktere iz više od pet decenija vladavine Josipa Broza Tita i Slobodana Miloševića. Nema te ličnosti sa političke scene o kojoj Slava nije ispisao poneki red. A mnogi od njih su sami svedočili autoru o događajima koji su im menjali sudbinu. „Jedino sam se uzdao u ono što sam zapisao. Svakog dana, 40 godina, nešto sam beleškario. Zabeležen je svaki moj susret, a bilo ih je mnogo“. Ovaj obiman posao koji je radio poslednjih desetak godina, pratile su neke, do te mere otežavajuće okolnosti, da su gotovo nezamislive današnjem novinaru: „Ostao sam toliko staromodan da za mene kompjuter još nije izmišljen. Celog života pišem na svojoj pisaćoj mašini marke oliveti koja je stara gotovo koliko i ja. Na njoj je, iz brda zapisa, nastalo i ovih 650 stranica.“ Autor kaže da se u knjizi nalazi puno ljudskih mena i promena i da je zbog toga bio prema mnogim akterima popustljiviji nego što bi to nekada, u mladosti bio: „Čovek sa godinama omekša, počinje više da prašta. I većinu ružnih stvari koje su se dogodile počinje da pripisuje okolnostima u kojima je živeo.“