Kupuj!

Sa Nikolom Pavičićem iz bačkopalanačkog Sintelona i Draganom Tomićem iz vranjskog Simpa, Miodrag Babić (1951), dojučerašnji predsednik Hemofarm koncerna iz Vršca, spada u sad već sasvim retke direktore društvenih preduzeća, koji su na svojim funkcijama uspešno preživeli tranziciju u kapitalizam i srećno DOS-ove krizne štabove. Za ovo drugo, sem sreći, može zahvaliti i Nenadu Čanku - tad je on komandovao Vojvodinom i nije mu se to privredno kriziranje učinilo baš pametnim, a da bi ga tamo dopustio. Babić naravno ne spada u grupu odjednom pomalo zaboravljenih japija. Menadžer nekog farmaceutskog preduzeća u Aziji njemu nije bliži od prvog vršačkog komšije, što je bila možda pojednostavljena, ali prava definicija japija. Naprotiv, kad se kaže Hemofarm, pomisli se pre svega na Vršac. Pa tek onda na lekove. Ove dve opaske dovoljne su da se sagleda celina. I način na koji je Babić vodio Hemofarm. Kao vršačku firmu, kojoj je svojim veštim, ali diskretnim odnosom s političarima obezbedio dominantan položaj na tržištu lekova u Srbiji. Preko Hemofarma je imao i medijske i sportske i političke ambicije. U jednom se trenutku činilo da će on u košarci postati monopolista kakav je Hemofarm postao na tržištu lekova. Ali medijska fasciniranost njegovim sportskim uticajem brzo je splasla. Bio je predsednik (Miškovićevog?) kluba „Privrednik” kad je taj klub bio najmoćniji. Babića nije trebalo preko medija pozivati da deo profita prepusti gradu u kome posluje, iz ambicioznog je, a skoro propalog medijskog projekta Danka Đunića, zvanog TV „Avala”, izašao uporedo sa slabljenjem uticaja ovog kluba iz Šekspirove. A politički angažman se ograničio na lokalni nivo. Poput Sintelona i Simpa, i Hemofarm je privatizovan po Miloševićevom zakonu o privatizaciji, besplatnom podelom 60 odsto kapitala. I naredne privatizacione korake Pavičić i Babić odigrali su vešto. Država Srbija je aprila 2002. godine na Beogradskoj berzi prodala 19,51 odsto akcija Hemofarma slovenačkom investicionom fondu Aktiva i švajcarskom Vodalu po ceni od 550 dinara za akciju. Kad je na pritisak fonda Aktiva Hemofarm 2006. godine prodat tada trećoj po veličini farmaceutskoj kući u Nemačkoj, Štadi, akcija je vrednovana sa 146,97 evra. Ili 1.616 procenata iznad cene po kojoj je se otresao Akcijski fond Republike Srbije. Ako je vršački  Hemofarm uspešno vodio kroz tamu srbijanske tranzicije i kriznih štabova, Babić, budući ipak lokalni biznismen, nije mogao sasvim da je spasi od izazova globalizacije. I ne bi se nikako moglo reći da toga nije bio svestan već onoga dana kad se u Vršcu slavilo veliko, inače za javnost prilično iznenadno preuzimanje. Posao je naime već tada smatran neizbežnim, a ne baš željenim. Jedino je tadašnji nemački ambasador u Beogradu Andreas Cobel bio (najzad) prezadovoljan. „Ovo što se dešava danas, ambasador pre dva meseca nije mogao ni da sanja”, rekao je tada Danko Đunić, čiji je Dilojt bio savetnik Hemofarmu u ovom poslu „najvećem u istoriji firme Štada, dužoj od 100 godina”. Tada, jula 2006. godine, dogovoreno je da Miodrag Babić na čelu Hemofarma ostaje još najmanje četiri godine. Te četiri godine su istekle baš u trenutku kad je on podneo ostavku na svoju funkciju predsednika Hemofarm koncerna. A posao Štade sa kupovinom Hemofarma od njenog najboljeg u istoriji transformisao se u berzanskim izveštajima u ill-timed ili vremenski loš. Već dve godine nemačka Štada je kompanija kandidat za preuzimanje. To je jedini preostali proizvođač generike, peti po veličini na svetu, čijim se akcijama slobodno trguje na berzi. Tako da je izložena napadima nekoliko zainteresovanih ponuđača. U jednom ranijem intervjuu NIN-u sam Miodrag Babić je, komentarišući tadašnje napade za preuzimanje zagrebačke Plive, rekao: „To kad jednom krene i desi se”. Mada menadžment Štade poseduje akcije koje njegovu saglasnost pri eventualnom preuzimanju čine neizbežnom i mada firma javno koketira sa zaljubljenošću u sopstvenu samostalnost, berzanski analitičari to ne uzimaju za ozbiljno - preuzimanje se ne da izbeći. To svakako znaju i u Štadi i radi su da što skuplje prodaju svoju kožu. Menadžment je već objavio da mu se najveći svetski proizvođač generike izraelska Teva, donedavno kandidat za novog gazdu, ne sviđa. A i Teva je u međuvremenu kupila glavnog Štadinog konkurenta u Nemačkoj - Ratiopharm. A francuski koncern Sanofi-Adventis je saopštio da za Štadu nije zainteresovan. Ali zato kompanija Pfizer i dalje jeste. Kod Dojče banke u milijardama evra prezadužena islandska kompanija Aktavis (vlasnik Zdravlja iz Leskovca) cirkulisala je među berzanskim analitičarima kao mogući partner za fuzionisanje sa Štadom, za slučaj da Dojče banka svoje potraživanje pretvori u akcije. Nije pretvorila. Dug je reprogramiran. Ali se ne zna pod kojim uslovima. Menadžment Štade bi, navodno, bio rad da do neke slične fuzije dođe, a da sadašnji šef kompanije ostane na njenom čelu. I pored sređivanja odnosa sa Dojče bankom Aktavis nije isključen. Berzanska vrednost Štade je 13. avgusta iznosila 1,479 milijardi evra. Da bi bila povećana, firma mora da smanji svoje troškove. Istog dana objavljeni polugodišnji rezultati firme bili su dobri, ali ispod očekivanja. Najveće probleme Štada ima na tržištu Nemačke i Srbije. O tome se u berzanskim analizama široko raspreda. „Štada ima pad prihoda na nemačkom tržištu generike (minus devet odsto za prvo polugodište) i slab posao u Srbiji”, navodi se. U Nemačkoj pada prodaja generike iz više razloga: borba između proizvođača originalnih lekova i proizvođača njihovih kopija bespoštedna je. Ovi prvi nastoje da na svaki način uspore uvođenje generičkih konkurenata na tržište, pa ono od dana isticanja licence traje i po sedam meseci. Zatim, evropske vlade su se bacile na štednju, a to uvek znači i kresanje izdataka za zdravstvo. U Srbiji se Štada suočila sa starom ovdašnjom boljkom, neredovnošću u plaćanju lekova. Ali i sa padom kursa dinara, što je valuta u kojoj ovde naplaćuje svoje proizvode. U prvoj polovini ove godine prihod joj je u Srbiji pao za 21 odsto - na 35,8 miliona evra. Štada je usvojila program za povećanje efikasnosti, „Stada-build the future”, kojim je predviđeno ukidanje 10 odsto ili oko 800 radnih mesta, pre svega u njenim pogonima van Nemačke. U Hemofarmu u prvom redu. Analitičari ocenjuju da se program već uspešno sprovodi. Objavu Štade da je namerna da svoju dobit do 2014. godine duplira ne smatraju nerealnom. I pored određenih rezervi i pritisaka, kad je akcija Štade u pitanju investitorima savetuju - kupuj! STATUS FARMACEUTSKIH KUĆA U REGIONU 1. LEK, LJubljana; 2002. godine za 880 miliona evra prodat švajcarskom Novartisu, drugom po veličini proizvođaču generike u svetu. Sad posluje u okviru Sandoza (Nemačka) grupe u okviru Novartisa, koja se bavi samo generikom. Lek se više ne kotira na LJubljanskoj berzi. NJegovi se rezultati prikazuju u okviru grupe Sandoz, kojoj pripada. 2. KRKA, Novo Mesto, U većinskom vlasništvu slovenačkih fondova i firmi: Slovenska odškodninska družba (14,99%), Kapitalska družba (9,86), Krka, Novo Mesto (4,59%), New World Fund (2,57%), NFD Delniški investicijski sklad (2,23%), Luka Koper (1,23%)... Krka je najprofitabilnija slovenačka kompanija. Prema konkurentskim hrvatskim izvorima, Krka je 2003. imala prihod od 500 miliona dolara i dobit od 55 miliona dolara. A 2008. godine prihod Krke iznosio je nešto manje od milijardu evra, a dobit oko 140 miliona evra. Prvi čovek Krke, Jože Colarič, tvrdi da je „u razdoblju od 2000. do 2008. godine Krka grupa povećala prodaju 2,9 puta, neto dobit za 4,8 puta, a broj zaposlenih za dva puta”. Krka se hvali da rast nije obezbeđivala akvizicijama, na prvu se odlučila 2007. godine. Tržišna kapitalizacija Krke na LJubljanskoj berzi je oko 2,3 milijarde evra. 3. PLIVA, Zagreb, bila je najmoćnija farmaceutska kompanija bivše Jugoslavije. Posle neuspešnih pokušaja islandskog Aktavisa da je preuzme, prodata je 2006. američkoj firmi Barr Laboratories Europe B.V, dve godine kasnije izraelska Teva, najveći proizvođač generike na svetu kupila je Barr, pa time i Plivu. Hrvatski poslovni časopis Lider je 2008. godine pisao: „U usporedbi sa Plivom, perjanicom hrvatskog biznisa, slovenska Krka donedavno je bila tek malo veći hemijski laboratorij. Prihodi od oko dve milijarde kuna prije osam godina izgledali su beznačajni u odnosu na Plivinih pet milijardi”. Pliva je 2003. godine imala prihod od prodaje od 866 miliona dolara i dobit 147 miliona dolara. Ali 2008. Pliva je imala prihod od prodaje ispod 700 miliona evra i neto gubitak od oko 37 miliona evra. Firma je pre prodaje Barr-u prodala svoj istraživački centar i prestala da se bavi razvojem vlastitih lekova. Sada se bavi samo proizvodnjom generike, tj. lekova kojima je istekla licenca. Prošle godine Pliva je izašla sa Zagrebačke berze, a tokom iste godine je bila podvrgnuta drastičnom rezanju troškova i broja zaposlenih (za 790). 4. GALENIKA, Beograd. Jedina velika farmaceutska firma na teritoriji bivše SFRJ koja je još u stopostotnom državnom vlasništvu. Srbija je najavila njenu prodaju od čega je odustala. Udeo Galenike u tržištu lekova Srbije se smanjuje. Poređenje: 2006. godine Hemofarm je imao poslovni prihod od oko 18,6 milijardi dinara, a Galenika oko 7,3 milijarde. Hemofarm je iste godine imao neto dobit od oko milijardu dinara, a Galenika oko 596 miliona. Hemofarm je zapošljavao 3.110, a Galenika 2.779 radnika. Prošle godine Hemofarm je imao poslovni prihod od oko 29,9 milijardi dinara, Galenika oko 9,8 milijardi, neto dobit Hemofarma iznosila je oko 3,8 milijardi dinara, a Galenike 751 miliona, Hemofarm je zapošljavao 3.038 ljudi, Galenika 2.766. 5. ALKALOID, Skoplje. Moglo bi se reći da je ova farmaceutska kuća porodično preduzeće. U vlasništvu je nekoliko hiljada akcionara, među kojima samo dva imaju udeo veći od pet odsto, sin i kćer bivšeg dugogodišnjeg direktora Alkaloida Trajka Mukaedova. Živko Mukaedov ima 6,3 odsto akcija firme i, posle smrti oca, došao je na njeno čelo. Kćer Biljana Jovanova poseduje 5,04 odsto akcija, a u upravi firme je i njen suprug Đorđi Jovanov. Alkaloid je relativno mala firma, trenutna tržišna kapitalizacija na Skopskoj berzi joj je 108,7 miliona evra.