DŽaba vam tužba, Suvoborci!

Da se razumemo, Srbiju ne ubija grad. Grad je samo prirodna nepogoda. NJegovo je da pada, a državna administracija bi valjalo da ga spreči u tome. A ne sprečava ga. Jedini krivac za štetu koju su gradonosne oluje počinile srpskoj poljoprivredi je država. Jer se preračunala. Pokušala je da uštedi 1,7 miliona evra na nabavci protivgradnih raketa, ali je šteta od grada premašila 50 miliona evra, po nekim procenama. Stradalo je 50.000 hektara obradive zemlje, hiljadu evra po hektaru, i eto računice. Profesor Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da je propalo 28 puta više novca nego što nam je bilo potrebno za dodatne protivgradne rakete. Suvoborci hoće da presaviju tabak i tuže Republički hidrometeorološki zavod i Radarski centar Bukulja. Seljaci iz Pranjana, Družetića i Leušića tvrde da je u raketnim stanicama bilo raketa, ali nije ispaljena nijedna. Zato će lepo da tuže državu. Baš nas živo zanima kako će država proći na sudu. Van suda odlično prolazi zamenjujući teze. Na primeru ledenica s neba to izgleda ovako. Odmah, na početku 2010, država je kazala da nema para za protivgradne rakete. Znalo se da je za zaštitu od grada potrebno 30.000 protivgradnih raketa za 1.860 raketnih stanica u Srbiji, a mi smo u sezonu ušli sa 13.250 projektila. Bilo je 8.000 u rezervi od prošle godine, kupljeno je svega 4.500 novih, toliko je odobreno para u budžetu, a kada je Republički hidrometeorološki zavod Srbije tražio još, država je poručila da se „snađu iz unutrašnjih rezervi“. RHMZ je kupio još 750 raketa, „što je premalo, kap u moru, i ne znači ništa“. Tako bar za NIN tvrdi Milan Dacić, direktor RHMZ-a. Država je svesno žrtvovala poljoprivredu. Cene voća i povrća na srpskim pijacama divljaju usred leta; paradajz poskupljuje svaki drugi dan, isto je s paprikama, breskvama, kupinama, jabukama, grožđem, malinama... A onda nam serviraju mlake priče o „pomoći seljacima“, „značaju poljoprivrede“ i „strateškom koraku Vlade Srbije“ – izmeštanju protivgradne zaštite iz RHMZ-a u Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije (Mirko Cvetković u Pranjanima, prim.n). To je prva zamena teza i vređanje inteligencije svakog srpskog seljaka. Zašto novca u budžetu za protivgradne rakete nema kad ih ispaljuje RHMZ, a biće ih ako ih ispaljuje MUP? Eto tako, Mirko Cvetković je ubeđen da će ovo premeštanje da ojača sve kapacitete službe za protivgradnu zaštitu, pa i finansijske, razume se. Prof. dr Miladin Ševarlić reći će, međutim, za NIN, da budžet nije smeo da bude skraćen na protivgradnim raketama: „Ništa ne znači to što će protivgradna zaštita biti prebačena iz RHMZ-a u policiju. To ne rešava problem. Nedopustiv je odnos države prema selu i poljoprivredi. Poseta premijera Cvetkovića Pranjanima više košta nego hiljadu raketa. Umesto što ih je posetio bolje da je od tih para kupljeno hiljadu raketa.“ Druga zamena teza i upiranje prstom na nekog drugog je kad državne činovnike pitate ko je kriv što nas tuče grad u 21. veku i što nam cene na pijacama zavise isključivo od volje gospoda Boga sa nebesa? Odjednom, niko nije kriv. Ministarstvo poljoprivrede skoči kao opareno ako ga pitate za grad: „Protivgradna zaštita nije u našoj nadležnosti“, rekoše NIN-u iz pi-ar službe ministra Saše Dragina. Tačno je. Po papirima, Ministarstvo poljoprivrede nije nadležno za rakete, ali, niko od Ministarstva poljoprivrede ne traži da ispaljuje projektile. „Ministarstvo poljoprivrede ne može da kaže da nije odgovorno ako nije obezbedilo uslove za normalno odvijanje procesa poljoprivredne proizvodnje. RHMZ je neposredni izvršilac ali mora da postoji međuresorska odgovornost“, kaže dr Ševarlić. Ni direktor Dacić (RHMZ) ne priznaje krivicu. On kaže za NIN da je sve posledica višegodišnje nemaštine i nedostatka sredstava, a „fundamentalna pozadina je to što ova oblast nije zakonski uređena“. I da, eto treće zamene teza. U državnoj administraciji svaki propust se pravda „zakonskom neuređenošću“. Dacić kaže da je neophodno doneti zakon o suzbijanju grada koji je pripremljen i koji čeka da ga u proceduru pusti „neko buduće resorno ministarstvo za ovu oblast“. Dacić će, dalje, reći: „RHMZ radi po Zakonu o ministarstvima i Zakonu o meteorološkim i hidrološkim poslovima od interesa za celu zemlju. Ni u jednom od tih zakona ne stoji decidirano šta RHMZ radi po pitanju odbrane od grada. U Zakonu o ministarstvima stoji da RHMZ deluje na gradonosne oblake. To nije dovoljno. Ne zna se šta znači, da li deluje na celoj teritoriji, da li deluje na svaki oblak, da li deluje eksperimentalno, to je neodređena definicija, zakonski i pravno neobavezujuća u ovom obimu u kom mi zaista radimo.“ Izgleda da je RHMZ i ovo što je pucao raketa valjda činio to onako, dobrovoljno, seljacima za dušu, ne što je morao, a sad više, eto, neće pa nas je ovo s gradom strefilo? Eto, usput i odgovora na pitanje kako će proći država na sudu kad je Suvoborci tuže. Državu pred sudom štiti zakon koji nije donela. Jer nigde ne piše da država mora da ispaljuje rakete. Ali, kad donese država i taj zakon, biće regulisano i finansiranje protivgradne zaštite, majke mi, i sve će biti u najboljem redu... Direktor Dacić kaže da bi takav zakon rešio „odgovornost republike, lokalnih samouprava, velikih poljoprivrednih proizvođača, osiguravajućih društava koji su deo sistema odbrane od grada“. Prema tome, Suvoborcima je bolje da se strpe da država prvo donese zakon o suzbijanju grada pa onda nek tuže koga hoće. Jer, sad da tuže, ovako na golo, bez zakona? Mrka kapa. Po kom to zakonu sudija da sudi državi kad zakon još nije u proceduri? Ipak je premijer Cvetković obećao neku pomoć seljacima čije je useve pobio grad. Pa smo pomislili da Ministarstvo poljoprivrede nešto zna o tome. U pi-ar službi nas upućuju na Dejana Serdara, direktora Uprave za agrarna plaćanja pri Ministarstvu. On će sve da nam objasni kako se Ministarstvo stara o seljacima i pomaže im da prebrode štetu od grada. Direktor Serdar nas uverava da je procedura jednostavna i uhodana: „Mi napišemo uredbu, Vlada je donese, a poljoprivrednici treba da osiguraju useve. Mi im dajemo subvencije, dakle novac kao pomoć, da osiguraju useve unapred.“ I direktor Serdar nas podseća da protivgradna zaštita nije u nadležnosti Ministarstva, ali da postoji nekoliko uredbi za osiguranje poljoprivrednika: „Mogu da osiguraju useve, plodove i životinje od svih elementarnih nepogoda. Sve premije koje treba da se plate po tom osnovu mi subvencionišemo 40 odsto, to je značajna pomoć poljoprivrednicima i te premije nisu velike kad se uzme u obzir kakva šteta nastaje iz godine u godinu. U sklopu mehanizacije koju finansiramo od ove godine postoje i protivgradne mreže. Pomažemo sa 30 do 40 odsto onima koji podnesu zahtev za kupovinu protivgradnih mreža. Ove protivgradne mreže nisu trošak, nego investicija s obzirom na to kolika šteta može da nastane.“ Direktor Serdar ne može da nam kaže koliko je tačno zahteva bilo ove godine za protivgradne mreže, jer je „konkurs još u toku“, ali sigurno „više nego prošle godine“. E pa lepo. Zovemo fruškogorske voćare, znamo da imaju dobre, bogate voćnjake (bar su ih imali do prošle godine), da pitamo jesu li se osigurali, imaju li subvencionisanu protivgradnu mrežu? I evo šta kažu: „Neka vam Serdar kaže kome su oni to dali podsticaj za mreže pa vi idite kod domaćina i snimite. Mi ćemo u aprilu da pokrijemo mrežom voćnjak; već tri godine nas bije led. Imamo 20 hektara, a mreža košta od 12.000 do 15.000 evra. Treba nam oko 250.000 evra. A kad dođete do toga da tražite stimulaciju od države za nešto, oni sve naprave samo da vas odbiju, da ne dobijete subvenciju, a kamoli za protivgradnu mrežu. Kompletnu tehnologiju treba da uvezete iz Italije, Austrije... Zato je to skupo i ljudi se ne usuđuju da uđu u tu investiciju.“ I od osiguranja je slaba vajda, kažu. Ako osiguravate voće, recimo, osiguravate ga na određenu cifru: „Pri proceni štete računaju vam da nije svaki plod oštećen, da svaka roba ima cenu, da ćete voće dati u industriju... Kažu, to je 20 posto štete kad izađu na teren. Šta ćete vi onda? Ako je realna šteta po hektaru 10, 15, 20 hiljada evra, a oni vam daju dve hiljade evra, šta je to, a vi njima na kraju godine morate da platite premiju. Tog iz osiguranja morate da podmitite, on kaže: onda ću da vam procenim stvarnu štetu“, priča za NIN voćar iz Šida. Na kraju, dva pitanja ostaju. Zašto država ne radi ništa da zaštiti poljoprivrednu proizvodnju, jednu od najvažnijih privrednih grana u Srbiji? Profesor Ševarlić će reći: „Nemoguće je da se nema para za protivgradne rakete, mislim da je to još jedno puštanje poljoprivrede Srbije niz vodu. Pitanje je - radi čijih interesa?“