Ekonomija državljanstva

Odluka Vlade Crne Gore da će pasoš ove države moći da dobiju oni koji u nju investiraju pola miliona evra naišla je na veliku kritiku dela javnosti i opozicije. I dok se vlast upinjala da ovu svoju odluku obrazloži nekom vrstom ekonomskog procvata koji bi mogla da doživi Crna Gora, iz suprotnog tabora stizale su poruke da se ova ekonomska tema prebacuje na političko tlo, kao i da otvara vrata za ulazak sumnjivog kapitala, prljavog novca i dolazak bogatih koji beže od pravde. Sve te optužbe potkrepljivane su primerom bivšeg tajlandskog premijera Taksina Šinavatre koji je dobio crnogorsko državljanstvo jer namerava da novac investira u crnogorske hotele, ali koga traže vlasti Tajlanda gde je osuđen, zbog zloupotrebe vlasti i korupcije, na dve godine zatvora. „LJudima sa poternica biće omogućeno da dobiju državljanstvo, a Đukanovićeva vlada tako stvara privatnu državu“, ocenio je potpredsednik Nove srpske demokartije Slaven Radunović, komentarišući odluku Vlade o uvođenju ekonomskog pasoša. I dok potpredsednik najveće opozicione partije Socijalističke narodne partije Vasilije Lalošević tvrdi da desetine hiljada Crnogoraca ne mogu dobiti crnogorsko državljanstvo uglavnom iz političkih razloga, kao i da se strane investicije i kapital mogu obezbediti uklanjanjem biznis barijera, lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević ocenjuje da stižu perači para. On je naveo i da ova vladina uredba može da privuče jedino svetske tajkune, korumpirane političare i ljude koji beže od pravosuđa. NJegov partijski kolega Koča Pavlović smatra da će novac od ekonomskog državljanstva otići u Prvu banku čiji je najveći akcionar Aco Đukanović, (brat crnogorskog premijera) pošto se ova banka jedno vreme nalazila u finansijskim problemima. „Uvođenje ekonomskog pasoša predstavlja reklamni poziv sumnjivom kapitalu i njegovim vlasnicima da dođu u Crnu Goru, gde će oni i njihov novac biti pasošom zaštićeni od bilo kakve kontrole“, navodili su čelnici PzP-a. U ovu kritiku uključila se i nemačka Hrišćansko socijalna unija, koja je članica vladajuće koalicije. NJen poslanik Štefan Majer ocenio je da je odluka Vlade o ekonomskom državljanstvu „provokacija Evropske unije i njene političke integracije prema regionu zapadnog Balkana“, i založio se za ponovno uvođenje viza crnogorskim građanima. Međutim, on je rekao da nije siguran da li će ostati usamljen u tom predlogu. Podsetivši da je davanje državljanstva pravo svake suverene države, Majer kaže da Crna Gora treba da vodi računa može li povrediti interese EU ovim gestom i pitao kako proveriti imovinu potencijalnog kupca državljanstva napominjući da je Crna Gora u tranziciji i da ima problema sa korupcijom i kriminalom Pošto je Crna Gora odluku o uvođenju ekonomskih pasoša donela mimo konsultacija sa EU, njeni predstavnici su krajem prošle sedmice razgovarali sa predstavnicima crnogorskog MIP-a. EU ne spori da je odluka o ekonomskom državljanstvu u nacionalnoj nadležnosti, ali Brisel traži odgovor da li ekonomsko državljanstvo može izazvati pojave kao što su pranje novca i druge neregularnosti koje bi mogle ometati Crnu Goru u evrointegracijama. Crnogorskim vlastima zamereno je i na maloj sumi novca koju treba izdvojiti za dobijanje ekonomskog pasoša. Negirajući pomenute optužbe predstavnici vlasti žestoko brane svoj projekat. „Crna Gora je poslednje mesto koje bi kriminalci izabrali za investicije“, kaže Olivera Đukanović, šef vladine pres službe. Podsećajući da je u ovoj zemlji nedavno usvojen zakon kojim je propisano trajno oduzimanje imovine čije poreklo nije zakonom dokazano Đukanović postavlja kontratezu: „Da li stvarno mislite da će neko doći ovde i investirati samo da bi mu oduzeli imovinu i strpali ga u zatvor“. Tvrdeći da ne postoji opasnost da se dobijanjem ekonomskog pasoša u Crnoj Gori pere novac, savetnik crnogorskog premijera Petar Ivanović kaže da sve novčane transakcije sa inostranstvom idu preko banaka koje su na takozvanoj A listi i imaju razrađene procedure provere porekla novca. On kaže da niko u Crnoj Gori ne bi bio protiv toga da se crnogorsko državljanstvo da Žozeu Morinju ako bi prihvatio da bude trener nekog fudbalskog kluba u Crnoj Gori. „Ali, ako bismo uspeli da dovedemo nekog Morinja u ekonomiji koji uspe da zaposli naše građane, poveća izvoz, onda je to, izgleda, odmah sporno”, smatra Ivanović. Na pitanje zašto se uvodi ekonomsko državljanstvo, pravi odgovori se za sada samo naslućuju. Crnogorska ekonomija je posrnula kao i ekonomije zemalja u okruženju, treba nadoknaditi manjak u budžetu od 200 miliona evra, država je odustala od izdavanja euro obveznica koje bi pokrile tu rupu a, prema podacima Centralne banke Crne Gore priliv direktnih stranih investicija je od januara do maja ove godine manji za 24 odsto nego u istom periodu prošle godine. Iako smatra da je dobijanje ekonomskog državljanstva prvenstveno ekonomsko pitanje, ali da nažalost političari odlučuju o tome, nekadašnji ekonomski analitičar, a sada izvršni direktor Prve banke Predrag Drecun smatra da će se cela stvar oko dobijanja ovog državljanstva ispolitizovati u dva pravca, “žestoko za i žestoko protiv”. Ipak on kaže da i razvijene države stimulišu na razne načine dolazak ljudi sa kapitalom. Pošto deo novca od ekonomskog državljanstva treba da ide direktno u budžet, Drecun je za NIN rekao da prava korist cele akcije treba da bude privlačenje stranih investitora, jer to povlači višegodišnje multiplikativne ekonomske efekte. “Budžetski primici su jednokratna korist. Ako je neko samo zbog toga donio ovu odluku, onda je zaklao vola radi kilo mesa. Ponavljam, ova odluka ima smisla samo ako je primarni cilj privlačenje stranih investitora. Crna Gora ima najniže poreske stope u regionu, tako da je ovo još jedan dobar signal. Zar ima nešto loše u tome ako crnogorsko državljanstvo dobije neki ugledni biznismen, bogati sportista, itd. Naravno, ima rizika u ovom projektu, ali tim rizicima treba upravljati na jedan transparentan način kako bi javnost bila uvjerena da se radi u korist države”, naveo je Drecun. Na već pomenute optužbe opozicije Drecun kaže da postoji nekoliko vrsta rizika u ovom projektu, i da se mora u sistemu postaviti nekoliko jakih kontrola. “Ne smije da bude dovoljan uslov to što neko ima 500 hiljada eura da plati za državljanstvo. Ukoliko se uspostavi dobar sistem, sa više kriterijuma, i ako se to poštuje uz neophodnu dozu transparentnosti, onda je ovo izuzetno koristan projekat za Crnu Goru. Slično je uradio i Monako sa stimulacijom rezidentnog prava…. Danas je, na žalost Crne Gore, opozicija u Crnoj Gori najveći promoter vlasti. Ne nudi rješenja, već samo diže zaglušujuću buku. Kao ilustraciju navodim da je opozicija žestoko napala to što je pasoš Crne Gore dobio Taksin Šinavatra, čovjek zbog koga je većina Tajlanđana u znak podrške rezala vene, i čovjek kojega je vojna hunta u Tajlandu zbacila sa vlasti, i onda mu ta ista hunta otvorila pravne procese iz čisto političkih razloga….”, naveo je Drecun napominjući da bi voleo da novac od ekonomskog državljanstva dođe u Prvu banku. “Nije mi jasno o kakvom se pranju novca radi, ako neko da 500.000 da dobije državljanstvo. To je smiješno mala suma za pranja novca. Ne vidim uzročno-posljedičnu vezu između bilo kojeg državljanstva i pranja novca. Ja bih bio protiv ovog projekta ukoliko bi državljanstvo dobijali kriminalci, teroristi, ili ekstremisti bilo koje vrste. Očekujem da se postave filteri i da se to onemogući”, zaključio je Drecun. Iako Vlada tvrdi da investitor uz 500.000 evra mora imati i nespornu reputaciju, dokazano poreklo finansijskih sredstava, da mora zaposliti 20 radnika, da o njegovom kredibilitetu mišljenje daju nezavisne konsultantske i advokatske kuće i crnogorska ministarstva ekonomije i unutrašnjih poslova, nije poznato koliko će ovaj projekat zainteresovati strane investitore. Sa druge strane dešava se da stranci ulože čak sto miliona evra u gradnju marine u Tivtu koja je projekat nautičkog centra Porto Montenegro, poput Pitera Manka, ali on, kako je rekao, ne namerava da postane crnogorski državljanin jer “za to nema nikakav interes”, ali i da je “veoma ponosan što ima crnogorsku zastavu na svom brodu”.