Olimpijski partneri

Međunarodni olimpijski komitet obelodanio je da je američka multinacionalna kompanija, „Prokter & Gembl“, postala jedanaesti po redu sponzor Olimpijskog pokreta. Preciznije, ona se pridružila postojećem Programu olimpijskih partnera, TOP. Rok važnosti ugovora odnosi se na sledećih pet olimpijada, tri letnje i dve zimske manifestacije, što znači da će važiti sve do 2020. godine. Sporazumom se predviđa partnerstvo sa Međunarodnim olimpijskim komitetom kao i nacionalnim olimpijskim telima. Američka kompanija, koja ima 135.000 zaposlenih u više od 80 zemalja sveta, biće službeni partner najpoznatije svetske sportske institucije u kategoriji proizvoda za ličnu potrošnju i domaćinstva. Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, Žak Rog, zadovoljan je novim sporazumom jer će, kako je rekao, olimpijske vrednosti uz finansijsku podršku novog sponzora u narednom periodu biti pronesene širom globusa, čime će se doprineti razvoju Olimpijskog pokreta kao i poboljšanju uslova rada i života sportista. U otmenom ali i povlašćenom krugu olimpijskih partnera-sponzora „Prokter & Gembl“ se, tako, našao zajedno sa „Koka-Kolom“, „Acerom“, „Dau Kemiklom“, „Atosom“, „Mekdonaldsom“, „Panasonikom“, „Omegom“, „Vizom“, „Samsungom“ i „DŽeneral ilektrikom“. Program u okviru koga se odvija saradnja kreiran je 1985. godine a iza njega neposredno stoji Međunarodni olimpijski komitet. Članstvo omogućuje ekskluzivno marketinško pravo u pogledu letnjih i zimskih olimpijskih igara. Poslednjih 25 godina Program olimpijskih partnera doneo je više od tri milijarde dolara prihoda. Samo za jedan četvorogodišnji olimpijski ciklus (dve olimpijade) pojedinačne korporacije uz sticanje ekskluzivnih marketinških prava plaćaju po više od 100 miliona dolara. Broj sponzora limitiran je na ukupno 12 učesnika. Ovo stoga što se smatra da bi veći broj komercijalnih pokrovitelja razvodnio olimpijsku poruku. Deluje cinično ali i olimpijski razumno. Jer, moderni olimpizam je ustanovljen na amaterskom principu. Ipak, poslednjih 30 godina, pod teretom finansijskih obaveza ali i izazova, olimpijska ideja i pokret su prilično kompromitovani. To se najviše vezuje za period vladavine Huana Antonija Samarana. Nakon igara u Moskvi 1980. godine Olimpijski pokret je bio u rasulu a istina je da je posle igara u Los Anđelesu, 1984. godine, naglo oživeo, između ostalog i naglim uplivom novca. Impuls igrama dali su i sveže prisustvo Kine te Južne Afrike u olimpijskom stroju. Samaran se povukao 2001. godine a nedavno je u 89. godini napustio i životnu scenu. Komercijalizacija koju je doneo modernom olimpizmu ostala je, međutim, njegov legat. To mu je, pak, obezbedilo jedno od dva najistaknutija mesta u Olimpijskom pokretu, pored tvorca novovekovnih olimpijada, Pjera de Kubertena. Moderni olimpizam je sada na raskrsnici jer je posle velikih afera na sponzorstvo bačena, možda, sudbonosna senka. Hoće li ga od toga spasti ograničen broj sponzora? Teško.