Država regresiranjem kreirala monopol

Unazad dve godine učestali su protesti sitnijih trgovaca i proizvođača na sva četiri tendera za regresiranje kupovine đubriva. Branko Kopilović, direktor subotičke „Agroopreme“, saglasan je da je država uočila koliko je đubrivo skupo, te da je podsticajno po agrar da pojeftini za krajnjeg potrošača. Namera je bila dobra, ali je način na koji je problem rešen jako loš. Kakva je tehnika regresiranja cene đubriva? Država je odlučila da, najčešće sa oko 100 evra po toni, subvencioniše svaku kupljenu tonu đubriva. Međutim, umesto da plati direktno na račun paoru koji fiskalnim odsečkom potvrdi kupovinu, država raspisuje tender za ponuđače ističući da želi postići nižu cenu. No, uslovi tendera, bankarske garancije za veće svote raspored istovarnih mesta su osmišljeni da odgovaraju samo najvećim firmama, eliminišu manje proizvođače i trgovce, te drastično umanje konkurenciju. Sporan je i sam upliv države na tržište koje je dobro snabdeveno i funkcioniše. Na tenderu, naravno, uvek pobeđuju iste, najveće, firme, prema kojima je tender i osmišljen. Kakvi su efekti ovakvog tendera i regresiranja? Samo prilikom prvog tendera iz jeseni 2008. godine, gubitak koji su iskazali domaći proizvođači, uvoznici i trgovci đubriva je više od 1,4 milijardi dinara (16 miliona evra). Kreiran je monopol na tržištu đubriva, a seljaku je mogućnost izbora sužena na samo dve, od preko 25 registrovanih u Srbiji, kombinacije NPK (natrijum, fosfor, kalijum) đubriva. Uskraćena je mogućnost izbora proizvođača: pored Fertila, iz Victoria group, postoji još masa drugih na koje su potrošači navikli i traže baš njih. Seljaci se žale da nisu osetili regresiranje? Od 5,4 budžetskih milijardi nisu dobili ni dinar. Ne osećaju efekte regresa, sem delimično kod prvog tendera, ali i tada bi učinak bio daleko veći da su 20.000 dinara za tonu dobili oni a ne Fertil. Ni nama koji smo decenijama u agraru nije jasno zašto je Ministarstvo poljoprivrede regres uvelo na ovaj, kontraproduktivan način, a već postoji uhodan put davanjem subvencija po hektaru. Agrobiznismeni koje predvodite su se žalili Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala i Javnom tužilaštvu; znači li to da je vlast zloupotrebila budžetski novac? Imam ogromnu sumnju da u ovom slučaju postoji korupcija i zloupotreba jer inače kako objasniti činjenicu da se odustalo od principa „podsticaji direktno poljoprivrednim gazdinstvima“ i prešlo na regresiranje velikih kompanija, a sve, navodno, u interesu seljačkih gazdinstava. Kako biste vi pospešili upotrebu đubriva? Ili bih regres plaćao direktno na račun kupca ili bih se opredelio da sve subvencije dajem po hektaru, odnosno grlu stoke. Podsticao bih izgradnju skladišta kako bi udruženi seljaci mogli kupovati đubrivo kada je jeftinije i lagerovati do upotrebe.