Baba Štrikana u frizeraju

U prve tri septembarske sedmice, ovi iz Sportske redakcije Najnacionalnije televizije, uradili su ogroman posao. Trebalo je, uz vrlo raznovrsne oblike profesionalnog angažmana (direktni prenosi, specijalne emisije, komentarisanje, izveštavanje...) (is)pratiti nekolika važna događanja sa svetskim ili evropskim predznakom, a sa našim sportistima u najvažnijim rolama. Tako razuđeni zadaci, sasvim prirodno, i rezultirali su različito. Tri primera, stoga. Mundobasket u Turskoj, u televizijskom smislu, prošao je u znaku Slobodana Šarenca. Bio je potpuno u temi; odlično pripremljen (uz, za njega obavezno, bar jednu izvaljenu glupost po prenosu), taktički obučen (najavljivao je i, često, pogađao šematizovane akcije naših košarkaša), egzaltiran kada je trebalo, umeren u očaju kada nam je nebo padalo na glavu... Još od vremena Dragana Nikitovića i njegovog, gotovo prijateljskog odnosa sa ondašnjim genijalcima (Slavnić,Ćosić, Kićanović...) nisam video televizijskog komentatora u takvom ushićenju i zanosu, i to, kolektivno, sa neposrednim akterima. Bili su to dani Šarenčevog reportersko-komentatorskog ustoličenja. Vaterpolo u Zagrebu? Jooooj! Saša Mikić i Tijana Jevtić, to je očito, jesu lepo vaspitani i poslu posvećeni ljudi. Ali rezultati njihovog angažmana jedva mogu da dosegnu do amaterske korektnosti. Nikić se, iz prenosa u prenos, icrpljivao podsećajući nas na rezultat, oduševljavajući se golovima ili odbranama, a da pri tom, ali odista nijednom, nije prepoznao neku taktičku varijantu, uočio trenersku odluku kojom strateg pokušava da promeni ritam utakmice i iznenadi rivala. Televizijskom gledalištu je to bilo neophodno naročito u utakmici sa Hrvatskom u kojoj je, stari lisac Rudić, neočekivanim rešenjima, nadmudrio našeg selektora Udovičića. Mikić je, iritirajući prečesto, poput mitske baba Štrikane, kukao kako je sve dobro, jer se dobro, kao, završilo, a moglo je, jelda, da bude i lošije da se, kojim slučajem, slošilo... Idiiii! Jevtićeva, u Zagreb poslata zbog izveštavanja i razgovora, to je činila sa dozom profanosti, kao u frizerskim salonima, u kojima mušterije, listajući neko žutilo, analiziraju muke belosvetskih i domaćih „selebritija“. Strepeo sam da se Tijana, u toj „seks-end-d-siti“ znatiželji, toliko ne zatrči, te nekog od sagovornika upita da li mu se, recimo, više sviđaju gaće hrvatskih vaterpolista sa kockicama, ili ove na našim momcima, sa pticama. Da se uozbiljim: vaterpolisti su naš nacionalni ponos. Najveći i najcenjeniji izvozni proizvod. Baš kao i teniseri, plivači, košarkaši, odbojkaši... Oni, najbolji među nama, zaslužuju samo najbolje. Na RTS, takođe!