Rodoljub Šabić, advokat

Rođen 15. 10.1955. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Po osnovnom profesionalnom opredeljenju je advokat i više godina je bio na čelu advokatske kancelarije koja je okupljala veći broj advokata i delovala u više pravnih oblasti. Počeo karijeru u advokatskoj kancelariji Fila. Kasnije bio podsekretar za zakonodavstvo u poslednjoj, reformskoj vladi Jugoslavije, premijera Ante Markovića. Nakon toga ponovo u advokaturi. Potom, bio narodni poslanik, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Republike Srbije, u vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Dao ostavku 2003. i vratio se u advokaturu. Narodna skupština Republike Srbije, 22. decembra 2004. godine ga je izabrala za poverenika za informacije od javnog značaja u Republici Srbiji. I danas vrši tu funkciju. Autor je velikog broja tekstova objavljenih u naučnim i stručnim časopisima, a često piše i kolumne u dnevnoj štampi. Dobitnik je i brojnih priznanja stručne i šire javnosti, uključujući i formalna godišnja priznanja kao što su - „Specijalna povelja Udruženja novinara Srbije“ (2006), „Ličnost godine u borbi za slobodu medija“ - OEBS (2007), nagrada „Najevropljanin” (2008) i “Vitez poziva” (2009). Oženjen je i ima sina. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? Da će moj sin i njegova generacija živeti u bolje uređenom, srećnijem društvu. Šta je za vas najveća nesreća? Rat. Svaki a pogotovo građanski, bratoubilački, kao što je na primer bio onaj u kome se raspala naša nekadašnja domovina. Kad vam je neprijatno? Kad nekog bespotrebno i neopravdano povredim. Koju pesmu volite da pevate? Volim svaku dobru muziku, i našu i stranu. Od ove druge posebno fado, Amaliju Rodrigez i Marizu. Šta vas izluđuje Bahatost i glupost, pogotovo birokratska. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? Sa mojim saradnicima, i pored obilja prepreka, sa malo ljudi, novca i drugih neophodnih uslova, uspeo sam da napravim instituciju koja funkcioniše, kojoj građani veruju i koja može da se poredi sa sličnim kakve postoje u Evropi. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete biti večno zahvalni? Onima koji su me voleli i podržavali uvek nalazeći razumevanja i za moje mane. Dakle, mojim roditeljima i supruzi. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? Baš niko mi ne pada na pamet. Koji prirodni dar biste hteli da imate? Ne znam da li je to baš dar ili stvar koja zavisi samo od rada i upornosti, ali voleo bih da sam poliglota, da govorim mnogo jezika, bar one najvažnije. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? Mislim da, na sreću, ne moram nikome. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? Dobronamernost. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? Naprasitost. To što, na sreću ne prečesto, žestoko reagujem na stvari koje mi smetaju ili me nerviraju. Šta je vaša najdragocenija imovina? Najdragocenije što imam su moja supruga i sin. Ali, oni, naravno nisu imovina. A od klasične imovine najdragocenije su mi neke slike i biblioteka koju posedujem. Šta je bila vaša najdramatičnije pogrešna odluka? Kao i svi, imao sam pogrešnih odluka. Međutim, mislim da, na sreću, nijedna od njih nije imala baš dramatične dimenzije. Koje su vaše skrivene s labosti? To što me ponekad veoma iznerviraju i stvari koje su, bar u suštini, beznačajne.  RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kada biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? Za jedan dan – ništa. Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? Oni koje budu izabrali građani Srbije, bar se nadam. Ko su za vas najumniji ljudi našeg doba? Čarls Darvin, Antonio Gaudi, Albert Ajnštajn, Nikola Tesla… Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? Svet bez rata i hrana za sve. Za kog slikara biste dali najviše para? Za Vasilija Kandinskog i Huana Miroa. Naravno, samo hipotetički jer nemam novaca za takve slike. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete? Advokat. Tu želju sam i ostvario. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? Želim da vidim svog sina kao zrelog, lično srećnog i profesionalno potvrđenog čoveka. I srećan sam što to nije san već realna, ostvariva želja. Kako biste voleli da umrete? U snu. Kojoj rečenici se nadate u oproštaju sa vama? Za taj trenutak ne vezujem nikakve nade.