Drugovi, stigli su dugovi

Jedan veliki srpski privrednik, aktivan i u poljoprivredi i u metalskoj industriji, duguje bankama oko 150 miliona evra, od čega polovinu mora da vrati do kraja naredne godine. Kako? Teško, jer sudeći prema finansijskom izveštaju njegovog preduzeća posao mu baš i ne ide kako treba. (Ne)pomenuti privrednik, nažalost, nije nikakav izuzetak, naprotiv. Sličnu sudbinu deli i dobar (i sve veći) broj građana koji, da li zbog pada dinara, ili zbog gubitka posla, više nisu u stanju da izmiruju na vreme svoje obaveze prema banci. Mladi bračni par iz unutrašnjosti Srbije uzeo je pre pet godina stambeni kredit i ratu od oko 350 evra bez problema su mogli da pokriju primanjima koja su bila skoro 900 evra. U međuvremenu su dobili i dete, uzeli (što im je njihova kreditna sposobnost i dozvoljavala) manji gotovinski kredit i opet su mogli da pokriju troškove. A onda je polovinom 2009. godine, zbog smanjenog obima posla, jedno od njih izgubilo posao, dok je onome drugom plata smanjena za 10 odsto. Mesečna rata se, pak, povećala za oko četrdesetak evra, naravno zbog pada vrednosti dinara. Obaveze prema banci više nisu u stanju da izmiruju. Službenica jedne domaće banke priča za NIN koliko je proces „uterivanja duga“ mučan i za jednu i za drugu stranu. „Najpre šaljemo opomenu, onda pozivamo klijenta na razgovor, a zatim slede pregovori, moljakanja, pretnje tužbom, pozivi žirantu...“ A kako je „klijentima“, tj. zajmoprimcima? U ekstremnim slučajevima, nastavlja priču naša sagovornica, oni „prete i da će se ubiti“. Obično, pak, „nagodba sa njima traje i po godinu, dve dana, a zna da traje i duže. Nikada to nije 90 dana, kako stoji u ugovoru. Na svaki mogući način pokušavamo da se dogovorimo sa klijentom da nastavi da vraća uzeti kredit. Nudimo mu novi kredit, refinansirajući, duže rokove otplate, konverziju kredita u dinare... Sve samo da dobijemo novac nazad“. Statistika kaže da je klijenata u docnji, i među privrednicima i među građanima, sve više. Procenat građana koji kasne sa otplatom udvostručio se od prošle godine. Prema podacima Narodne banke Srbije, krajem juna suma nenaplativih kredita - i od građana i od privrede - dostigla je 261 milijardu dinara, što je gotovo petina (tj. tačno 17,5 odsto) ukupno uzetih zajmova. Od toga 202 milijarde pripada privredi Srbije, 39 milijardi stanovništvu, dok se preostalih 20 milijardi dinara problematičnih kredita odnosi uglavnom na poljoprivrednike. O alarmantnosti ovih podataka najbolje, pak, govori podatak da je Srbija po nenaplativnosti kredita najgora u regionu (vidi tabelu). Pri tome, privreda je u mnogo većem problemu jer se kao nenaplativ vodi svaki četvrti (24 odsto) kredit dodeljen ovdašnjoj privredi. „To je jako visok nivo nenaplativosti i može vrlo negativno da se odrazi na poslovanje banaka“, kaže Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke u Srbiji. Regl ipak ističe da su banke visoko kapitalizovane, te izražava uverenje da ovaj (mada opasno visok) nivo nenaplativnosti neće uticati na stabilnost bankarskog sektora. Sa druge strane, retki su bankari koji priznaju, barem javno, da strahuju od problematičnih klijenata i trenda rasta nenaplativosti. „Of d rekord“ se, naime, često može čuti kako je nenaplativost i veća od zvanično predstavljene, jer banke prepakuju i „podmlađuju“ kredite date u ranijim godinama. „Crni scenario“, tj. produženje i pojačanje ovog trenda, mogao bi da dovede i do propasti pojedinih banaka ili potrebe da ih spasava države, nalik onome što su Amerika i Evropa radile 2008. ili 2009. godine, kaže jedan sagovornik NIN-a. U skladu s tim, dotični skeptici dodaju da se lako može desiti da se set finansijskih zakona kojima se državi omogućava da brzo reaguje u slučaju sistemske krize, a koji je Vlada predložila uz uveravanja da se radi o „za ne daj bože“ preventivi, vrlo brzo pretvori u „kurativu“, tj. da neočekivano bude primenjen u praksi. Ako je za utehu, po mišljenju većine, nenaplativost kredita datih građanima, mada je u konstantnom porastu, nije na uznemiravajućem nivou. Ipak, broj aktiviranih hipoteka kod stambenih kredita stalno se povećava, a domaće banke aktivirale su do sada nekoliko stotina hipotekarnih kredita. Prednjači Folks banka na čijem internet-sajtu se može videti da imaju u ponudi 53 stana, 16 poslovnih prostora i 50 placeva, dok ostale banke uglavnom imaju po dvadesetak aktiviranih hipoteka. U Hipo Alpe Adrija banci za NIN kažu da su im, kada je o građanima reč, najproblematičniji gotovinski krediti, koji nisu obezbeđeni hipotekom, već su obezbeđeni administrativnom zabranom ili žirantom. „Prošlogodišnji rast nenaplativih kredita spremno smo dočekali i banka je formirala posebnu organizacionu jedinicu koja se bavi `rehabilitacijom` ovih kreditnih linija i pronalaženjem najefikasnijih rešenja za ove probleme“, kaže Mirko Španović, član Izvršnog odbora Hipo banke. I u Hipo i u Komercijalnoj banci kažu nam da je aktiviranje obezbeđenja poslednje što banka želi, te da prethodno pokušavaju da se sa klijentom dogovore kako će vraćati kredit. „Ili produžavamo rok otplate, čime se rata smanjuje na nivo prihvatljiv za klijenta, ili konvertujemo kredit iz evra ili švajcarskog franka u dinare, kako bi se izbegao devizni rizik, ili, pak, idemo na varijantu refinansiranja ili reprograma duga“, kaže LJiljana Milošević, zamenica direktora u sektoru za stanovništvo Komercijalne banke. Hajde da poverujemo bankama da im je na poslednjem mestu aktivacija hipoteke, jer, zaista, postupak naplate iz prodaje stana može da potraje i nekoliko godina, prodaja nekretnine zbog pada njene vrednosti često ne može da pokrije troškove banke, a u manjim sredinama neretko se dešava da niko nije zainteresovan da kupi stan koji je njegov ubogi sugrađanin izgubio. Ovome još da pridodamo da su za razliku od prvih godina poslovanja u Srbiji, kada su banke uzimale nekretninu vredniju od pozajmice i do tri puta, kasnije to smanjile na jedva jedan i po ili čak istu vrednost nekretnine i pozajmice. Ali, ako pogledamo kamatne stope po kojima se zadužujemo, pa i one koje dominiraju za refinansiranje ranijih pozajmica - a kreću se od šest do 13 odsto za refinansiranje stambenih kredita i od 13 do 23 odsto za refinansiranje svih ostalih - teško je poverovati da banke nude baš olakšane uslove. Ni grejs period od pola ili cele godine nije neka uteha zaduženima, pogotovo što je naći posao u Srbiji skoro isti izazov kao i dobiti na lutriji. Sa druge strane, teško je očekivati da će se na tržištu pojaviti povoljniji uslovi, te da će banke koje su godinama i više nego profitirale na građanima i privredi Srbije, sada istim tim klijentima „učiniti“ i olakšati im vraćanje kredita, mada bi tako nešto, slažu se svi sa kojima smo razgovarali, bila racionalna odluka. Po nekim informacijama, u Vladi, a posebno u Ministarstvu ekonomije, ne isključuju ni mogućnost da se u problem, ukoliko postane akutan, uključi i sama država. Ili tako što će ona otplaćivati kredit umesto zaduženih građana koji trenutno nemaju posao, ili tako što će sa bankama napraviti dogovor o reprogramu duga. Ipak, ekonomisti sa kojima smo razgovarali ovakav potez smatraju pogrešnim, jer, kažu, kakva se onda poruka šalje građanima koji su se zaduživali ne razmišljajući. Ni odgovori koje smo dobili iz Narodne banke Srbije nisu obećavajući za prezadužene. U NBS kažu da prate stanje u bankarskom sektoru i u skladu sa time donose odluke kako bi se očuvala stabilnost i sigurnost bankarskog sektora, ali da je na bankama da same „definišu nivo kreditnog rizika, kao i visinu kamate, rate, mogućnost reprograma ili refinansiranja“. Drugim rečima, centralna banka nema nameru da sa komercijalnim bankama pregovara oko povlašćenijih uslova za otplatu kredita klijentima koji su u problemu. Što bi rekao jedan domaći ekonomista, koji „ne bi da se zamera“ Narodnoj banci, „srećni su naši građani samo zato što je pomama za kreditima stigla godinama kasnije nego u zemljama koje nas okružuju, pa je i dužnička kriza kada su građani u pitanju podnošljivija“. U protivnom desilo bi nam se isto što i Hrvatima, Česima, Mađarima, kojima je dužnička omča odavno na vratu. Najnoviji podaci u Hrvatskoj, recimo, pokazuju da je od građana nenaplativo oko tri milijarde evra. Među nekim ekonomistima vlada i mišljenje da je Srbija „zrela“ za zakon o ličnom bankrotu ili stečaju fizičkih lica, ali kako saznajemo u nadležnim institucijama, od ovoga se odustalo prilikom izrade novog zakona o stečaju. Naš izvor blizak Ministarstvu ekonomije kaže da bi odredbe ili čak poseban zakon o stečaju fizičkih lica, ako se pogreši u samo jednoj sitnici ili se ne usavrše mehanizmi koji dužnika „teraju“ da vraća kredit, vrlo lako mogli da doprinose zloupotrebi od strane građana i potpuno bi promenili način poslovanja banaka. I ovako, u poslednje vreme konzervativne banke prestale bi da odobravaju pozajmice u strahu da ih klijenti ne prevare. Poređenje nenaplativih kredita sa zemljama centralne i istočne Evrope, međutim, ne nudi utehu, jer je procenat nenaplativosti u Srbiji najveći, ako izuzmemo Letoniju i Litvaniju. Ekonomista Branko Radulović objašnjava za NIN da visok stepen nenaplativosti zapravo jeste posledica prezadužene privrede, ali i kredita koje su preduzeća uzimala još tokom devedesetih godina kod banaka koje su kasnije privatizovane. „Kod mnogih domaćih banaka, koje su kasnije prodate, bilansi još nisu očišćeni. Srbija je imala jako visoku startnu poziciju i zbog toga je procenat nenaplativosti tako visok“. I dok se zakon o ličnom bankrotu ne najavljuje, jer se stanovništvo koliko-toliko racionalnije ponašalo, zbog prezadužene privrede država upravo radi na zakonskom okviru za vansudsko restrukturiranje dugova preduzeća. Taj okvir, kako za NIN objašnjava jedan od članova radne grupe, omogućio bi da banke i njihovi klijenti imaju zakonsko pokriće za što lakši dogovor kako vraćati uzeti kredit. Kao način se, najčešće, pominje reprogram (vraćanje kamate, ali ne i glavnice u određenom vremenskom periodu), ali se ne isključuje ni mogućnost da će banke morati da otpišu deo svojih potraživanja. Naravno, barem kada je privreda u pitanju, ne sumnjamo da će se, ako bude morala, i država uključiti, pod izgovorom da ne može dozvoliti propast preduzeća koja zapošljavaju hiljade ljudi. Oni sitniji, verovatno će morati da se snalaze sami. Baš kao i u slučaju hipoteke, koju banke nerado aktiviraju, upućeni u stanje problematičnih kredita smatraju da će se banke nerado odlučivati i na pokretanje stečaja u preduzećima jer je, zbog velike ponude nekretnina, mala mogućnost namirenja iz prodaje imovine. „Ovako visok stepen nenaplativosti je posledica ‚gerilskog‘ finansiranja u kome su se preduzeća, nakon višegodišnje kreditne apstinencije, našla u kreditnom izobilju i nekritički zaduživala. Taj proces su u dobroj meri podržale i poslovne banke“, kaže za NIN Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije. Živanović ne sumnja da će se „problem sa problematičnim kreditima“ dodatno produbljivati. „NJegovom daljem rastu doprineće erozija kupovne moći građana usled pada dinara i realnog dohotka stanovništva, što će izazvati pad tražnje i usporavanje privredne aktivnosti, rast nelikvidnosti privrede...“. Sa druge strane, smatra profesor Živanović, država koja je do sada subvencionisanim kreditima pomogla i privredi i građanima, zbog budžetskog deficita i smanjene mogućnosti zaduživanja i kod domaćih i kod inostranih finansijskih institucija, više neće moći da pomaže u toj meri. „Ne bih bio u koži Narodne banke. Ako brane dinar, omogućavaju urednu otplatu kredita, ali se devizne rezerve tope i to ne pogoduje izvozu. Ako ne brane dinar i puste da se on slobodno formira na tržištu, devizne rezerve su stabilne, spoljni deficit je manji, ali su svi koji su se zadužili u velikom problemu, jer depresijacija čini otplatu težom“, kaže NIN-ov sagovornik koji ne bi da se zamera vlastima. „Ponekada mi se čini i da je prevashodni razlog odbrane dinara ne stabilnost cena, već stabilnost finansijskog sistema“, dodaje on. U centralnoj srpskoj banci, pak, tvrde da su rezervacije za moguće gubitke i dalje visoke, da su banke visoko kapitalizovane i stabilne i da je za sada sve u redu. Pitanje je, dakle, dokle.  Nenaplativnost kredita (% u ukupno odobrenim) zemlja 2008. 2009. Albanija 6,6 9,7 Bosna i Hercegovina 3,1 4,8 Bugarska 2,5 6,0 Hrvatska 4,9 6,4 Estonija 1,9 5,2 Mađarska 3,0 5,9 Letonija 3,6 16,4 Litvanija 4,6 19,4 Makedonija 6,8 9,5 Crna Gora 7,2 12,4 Poljska 4,4 7,0 Rumunija 6,5 14,8 Srbija 11,3 15,5 Turska 3,8 5,7 Izvor: Međunarodni monetarni fond