Neiskrenost gospođe Cvejić

Demanti operske pevačice i pedagoga Biserke Cvejić na moj intervju objavljen u NIN-u (br 3123) pisan je zbog provokativnog, redakcijskog, naslova ’’Nema pevača u Beogradskoj operi’’. Naslov je proistekao na osnovu jednog od njenih odgovora na moje pitanje o stanju u Beogradskoj operi. Naravno, da se takav naslov intervjua, nije uklapao u svečarsku atmosferu povodom promocije knjige ’’Biserna Biserka’’, održanu među njenim kolegama i poštovaocima, u istoj toj operskoj kući, 13. novembra! Istine radi, moj predlog da napravim intervju s Biserkom Cvejić povodom promocije knjige o njenoj karijeri, prihvaćen je u NIN-u, a gospođa Cvejić mi je zakazala razgovor za 30. septembar, u 11 sati, u njenoj vili na Dedinju. Naravno da sam ceo, dvočasovni intervju ( a ne ’’ćaskanje’’) snimala na diktafonu, koji je sve vreme stajao na stolu. Za pitanja sam koristila obimnu dokumentaciju. Tu, međutim, ima i nekih razlika u datumima, čak, i u datumu njenog rođenja. Negde se pominje da je rođena 23. novembra, na drugom mestu, 5. novembra 1923. Gospođa Cvejić mi je odmah na početku razgovora rekla da je rođena 5. novembra, u znaku ’’škorpije’’. Napisala sam, na osnovu dokumentacije, da je u ’’Metropolitenu’’ pevala ’’gotovo deceniju’’. Gospođa Cvejić to demantuje i kaže da je pevala od 1961. do 1967. Međutim, ne demantuje i autora knjige ’’Biserna Biserka’’ Ričarda Svifta, u kojoj piše da je pevala u Metu, od 1961. do 1968! U istoj knjizi, na strani 23. piše da je stalni član Beogradske opere od 1955. do 1960. To se razlikuje od podatka koji sam našla (1950-1961) ali i od demantija gospođe Cvejić, da je članica te ’’ugledne kuće’’ od 1950. do 1959, i da ’’nije imala sve vreme status prvaka’’ U istoj knjizi, pomenute su samo dve nagrade, one koje sam i ja citirala: francuska Legija časti i austrijska ’’Kamerna pevačica Bečke državne opere’’. Sada, u demantiju, prisetila se nekih naših priznanja. Ono gde sam pogrešila, jeste da sam prilikom prekucavanja teksta, uz profesiju njenog supruga Dušana Cvejića, takođe operskog pevača, otorinolaringologa i svetski priznatog fonijatra, permutacijom napisala - ’’fonolog’’. Izvinjavam se Biserki Cvejić, ali i čitaocima, onima koji znaju u čemu je razlika. Na kraju da kažem, da smo posle dvočasovnog razgovora i fotografisanja, uz pomoć gospođe Dane koja živi u istoj kući, izabrali nekoliko fotografija iz njene privatne kolekcije. Uz molbu gospođe Cvejić da ih svakako sačuvam i vratim, jer joj mnogo znače. Nikakvog zahteva za autorizacijom intervjua nije bilo! Čule smo se i nekoliko dana kasnije, opet povodom fotografija, i ni tada nije tražila autorizaciju. Da jeste, naravno da bih joj dala tekst na uvid. Fotografije su joj uredno vraćene. Zbog svega, bilo kakva ’’zla namera’’ ili ’’nanošenje duševne boli’’ sa moje strane nije postojala, kao ni pokušaj ’’interpretacije’’ njenih preciznih odgovora. Biserka Cvejić je pokušala da demantuje samu sebe, da rečenicu ’’nema pevača u Beogradskoj operi’’ preinači u ’’ima pevača u Beogradskoj operi!’’ i tako falsifikuje sopstvenu izjavu. Uostalom, ceo intervju je u mojoj dokumentaciji, i može da se presluša!