Dimna zavesa

U potrazi za idealnim društvom čovek je probao da primeni sijaset rešenja sa više, a uglavnom manje, uspeha, makar kada je reč o sreći pojedinca. Prolazili smo kroz niz različito ispoljenih autokratija ali niti jedna nije imala pretenziju poput ovog „slobodnog društva“ da radi za dobrobit svih. S tim u vezi me posebno zadivljuju, kao svedoka vremena, dometi ove faze liberalnog kapitalizma i višepartijske demokratije u kojoj politički sistem, vlast otvoreno, skoro pa sa osmehom na licu, šalje poruku građaninu da se podsmeva njegovoj pameti i elementarnoj logici. Ne postoji, nažalost i pored dobronamernosti , drugi način da se tumači donošenje propisa koji dramatično menjaju život svakog od nas. Ma koliko upotreba reči „dramatično“ izgledala preterana, biću slobodan da podelim sa čitaocem uverenje da je svaki atak na ljudska prava dramatičan, a početak primene zakona o zaštiti od duvanskog dima upravo je brutalan napad na, pre svega, ljudska prava ali, a to je vrlo bitno, i na zdrav razum i ljudskost. Država se, tvrdi, najednom zabrinula za zdravlje svoje nestašne dece i odlučila da deluje oštro i beskompromisno! Lepo! Pitam ja vas koji slučajnim pogledom budete protrčali kroz ove nemušte redove: Ako je zaista naše zdravlje u pitanju, ako je cigareta tako opasan protivnik, a dim uništava živote stotine metara naokolo, zašto ne primeniti jedino moguće rešenje – potpuna i momentalna zabrana proizvodnje, pakovanja i prodaje cigareta. Priznajem, mi sa slabijom globalnom vizijom možda ne razumemo koliko smo u kandžama opakog protivnika, ali ozbiljno zamišljeni vladin službenik, potpomognut inim nevladinim organizacijama i istraživanjima sve samih za sudbinu malog čoveka zabrinutih ozbiljnih ljudi to svakako vide, ili bi morali da vide. Ovako, a to se kosi sa zdravim razumom, svako od nas može sasvim legalno na svakom mestu da kupi kutiju cigareta i time doprinese u značajnom procentu popunjavanju budžeta (aksizne markice) ali onda avaj kupljenu robu ne može nigde, ili gotovo nigde, da konzumira. Zanimljiv pristup rešavanju problema. Država se ne odriče ogromne zarade koju sa sobom nosi duvanska industrija, ne usuđuje se (ovde više mislim na genijalce koji su izmislili ovaj način rešavanja problema nego na ove naše uvoznike propisa bez kritičkog osvrta) da „gurne prst u oko” iste ali se bez zazora obrušava na obične građane koji su, zahvaljujući novom propisu, na ivici zakona. Razlog je jednostavan, ova “principijelna borba protiv zla” ne košta državu ništa. Sve je na teretu „ mete napada“, iz njegovog džepa se kupuje inkriminisana roba, iz njegovog džepa se plaćaju kazne koje će razrezivati službenici koji su opet na teretu poreskih obveznika. Svaki vaspitan čovek zna gde cigareti nije mesto, koncertne sale, pozorišta, bioskopi, sportske hale, bolnice … u društvu osobe kojoj to smeta. Ali ovo su možda nevaspitana vremena ? LJudsko pravo, jedno od osnovnih, svakoga od nas je da, u okvirima poštovanja zakona, živi svoj život slobodan, u tu slobodu spada i pravo da se koristi, ili ne koristi, sve što je na legalnoj trpezi (pa bogami ponešto i na nelegalnoj). Oduzimanje prava punoletnom, punosvesnom smernom građaninu da sam odlučuje o tome šta je za njega dobro, a šta nije, direktno je vređanje njegove pameti. Odričem pravo bilo kom sistemu da se postavlja kao staratelj mog dobra, i svako, bio pušač ili nepušač morao bi da se sa ovim složi jer, u krajnjoj liniji, ko zna šta će sutra taj isti sistem da označi kao neprihvatljivo ponašanje i ograniči ga kao što sada ograničava naše pravo na legalno kupljeni, legalni proizvod. Da ne bude zabune, branio bih figurativno rečeno „ do poslednje kapi krvi“ pravo nepušača da uživaju neometano u svom izboru i u tu svrhu ne vidim nikakav problem da se za njih obezbede mesta - kafane, restorani, kafići - sva ona gde je pušenje deo rituala, u kojima ih neće ometati dim. Za tolerantnije nekonzumente duvana mogu postojati i mesta „mešovitog karaktera“, ALI mora se i pušačima obezbediti apsolutno isto pravo, bar sve dotle dok su pušenje i kupovina cigareta legalni, jer su i oni lojalni građani, poreski obveznici i po svemu uzorni članovi društva, te u tom smislu ne mogu biti diskriminisani. Spominjao sam ljudskost, ovih dana ste sigurno opazili grupice ljudi koji bez vidljivog razloga stoje na ulici i … puše. Ponižavanje onih koji ni u kom slučaju nisu u prekršaju tako što ih terate da na ulici puše, jednostavno je neljudsko iživljavanje nad nedužnim ljudima. Autor je strani dopisnik i pevač Del Arno Benda