Oslobađanje mrtvog kapitala

Oni među vama koji su videli film Hjua Granta „Englez koji se popeo uz brdo a sišao niz planinu“ odmah će shvatiti značaj premeravanja zemljišta i njegovog upisa u katastar. Celo se, naime, selo u južnom Velsu uzbudilo kada su engleske geodete proglasile da je Finon Garv brdo a ne planina. A cela buka je nastala zbog 16 stopa, iliti 4,8 metara. Ova – izmišljena – priča imala je srećan kraj, jer su seljani na brdo dovukli zemlju pa je Garv postao visok 1.000 stopa (304,8 metara) i kvalifikovao se da bude planina. Ali ono što mene brine je da li će i stvarni napor Srbije da katastarski registruje zemlju i druge nepokretnosti isto tako imati srećan kraj. Jer Srbija se početkom ove decenije upustila u poduhvat da dovede u red svoj katastar nepokretnosti, uz podršku Svetske banke i drugih donatora. Pa ipak, nakon svih ovih godina, nedavno je Savet stranih investitora podvukao da, po njima, „propisi o imovini a naročito u vezi sa građevinskim zemljištem“ i dalje predstavljaju jednu od glavnih prepreka investiranju. I mada je, u okviru katastarskog projekta, došlo do značajnog napretka, ostvarivanje vlasništva je još uvek problem. To je, pak, posledica činjenice da je teško doći u poziciju da se zemljište koristi a onda je još teže i još je više vremena potrebno da se dođe do svih potrebnih dozvola. Zašto je to uopšte važno? Pa stručnjaci su utvrdili direktnu vezu između nacionalnog bogatstva i valjanog sistema vlasništva nad nekretninama. Razlog tome je što su nekretnine jedna vrsta kapitala, a kapital podiže privrednu produktivnost i time stvara bogatstvo. U mnogim zemljama veliki broj građana ne može da dođe do ovog kapitala i to zato što njihovo vlasništvo nije pravilno registrovano. To taj kapital čini „mrtvim“ pa se on ne može koristiti kao zaloga za kredit namenjen, recimo, pokretanju privatnog posla. Prema čuvenom peruanskom ekonomisti Hernandu de Sotu, vrednost imovine koja nije pravno regulisana širom sveta doseže više od 10.000 milijardi dolara! U Peruu je on predvodio široke i uspešne administrativne reforme koje su se završile time da više od 1,2 miliona porodica dobije vlasničke listove i da oko 380.000 firmi legalizuje poslovanje. Koliko „mrtvog kapitala“ leži oko nas čekajući da oživi – samo u Beogradu ima bar 200.000 nelegalizovanih objekata. Londonski časopis „Ekonomist“ u svom broju od 31. maja 2003. godine navodi da otprilike 15 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u razvijenim ekonomijama dolazi iz građevinarstva i aktivnosti na tržištu nekretnina. Srbija, međutim, ima neslavno iskustvo sa građevinskim dozvolama. Ona se nalazi na 176. mestu među 183 zemlje obuhvaćene studijom Svetske banke „Uslovi poslovanja za 2011. godinu“, a procenjuje se da za milion nepokretnosti u Srbiji ne postoji valjana dokumentacija. Ceo proces vezan za nepokretnosti – od kupovine do izgradnje – smatra se nedovoljno transparentnim i značajno odvraća poslovne ljude. Državno i opštinsko zemljište ne koristi se na najcelishodniji način u cilju ostvarenja prihoda i obezbeđenja javnih usluga. Ekonomski gubitak nastao zbog toga što se porezi ne ubiraju i imovina uopšte loše koristi (što je izvor prihoda za lokalnu samoupravu) kao i zbog smanjenja troškova poslovanja, povećanja stranih investicija ogroman je; verovatno se kreće u stotinama miliona evra godišnje. Projekat „Katastar nepokretnosti“, koji je u toku i koji finansira Svetska banka, rešio je neke od problema. Zahvaljujući njemu značajno se smanjilo vreme potrebno za registraciju vlasništva nad nepokretnostima - sa nekoliko meseci koliko je bilo u 2005. na par nedelja u 2010. godini - s tim što se u nekim katastrima sve završi i za nekoliko dana. Iznos kredita koji se odobravaju na osnovu zaloge nepokretnosti uvećao se nekoliko puta, a otvorena je i veb stranica sa svim neophodnim informacijama i pristupom podacima. Standardi dobre usluge se primenjuju, usvojeni su i programi pružanja pravne pomoći i procedure za žalbe. Sada je važno ići dalje i rešavati pitanja korišćenja zemljišta, korišćenja imovine državnih i javnih organa, planiranja i izdavanja dozvola. Informacije vezane za nepokretnosti mogu se koristiti i za stvaranje boljeg i pravednijeg poreskog sistema kao i za racionalniju upotrebu javne imovine zarad finansiranja lokalnih samouprava. Elektronske procedure mogu se koristiti kako bi se poboljšala javnost rada, efikasnost korišćenja zemljišta, izdavanja dozvola i kako bismo došli do bolje i decentralizovanije državne uprave. To je zemlja koju valja dovući na vrh brda da bi ono postalo planina i da bi se oslobodilo bogatstvo koje je još uvek rasuto po Srbiji, a ne koristi se. (Autor je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji)