Nacionalna klasa

Verovali ili ne, za nacionalnu penziju ove godine konkurisala je i jedna – manekenka! Svaka čast i poštovanje doajenu modnih pista i modnoj urednici Tamari Bakić, ali... no comment, što bi rekli. U ovoj neuređenoj zemlji, neuređena su i pravila, pa tako i ovog, najvišeg priznanja koje umetnicima i kulturnim radnicima dodeljuje Vlada Srbije preko svog Ministarstva kulture. Doduše, „nacionalna priznanja“ su ušla u Zakon o kulturi, pa bar ta stavka i sumnje u njegovu neustavnost, više ne stoji. Takođe, definisano je i da posebno priznanje predstavlja lično, neprenosivo pravo. No ipak, postoji čitav niz neregulisanih stvari, od pravilnika ko može da dobije ovo priznanje, kriterijuma, koja su to sve priznanja i nagrade koje kandidati moraju da imaju, da li prednost imaju oni kojima životni vek ističe, ili novopečeni penzioneri, da li su u istoj ravni oni sa milionskim zaradama i oni koji poslednje godine pa i dane provode u državnim staračkim domovima, jer za bolje nemaju. Da li su zaslužni za srpsku kulturu i oni koji su radili u Jugoslaviji i otišli iz zemlje pre četiri, tri ili dve decenije, koje više niko i ne pamti. Kao što je jedan reditelj, za koga ni njegovi prijatelji nisu znali da li je među živima, davno otišao da potraži sreću u SAD, pa je sada ponovo preleteo Okean, došao iz Kalifornije, potražio neke još žive, stare prijatelje da mu daju preporuku za „nacionalnu“!? Za one koji pamte vremena 70-ih, to je Dimitrije - Mita Stančulović, prvi reditelj direktnih, „živih TV prenosa“. Pojavio se i baletski umetnik Žarko Prebil koji je decenijama živeo u Rimu. I on, kao državljanin Srbije, ima pravo da konkuriše, a ima još takvih. Dakle, po sadašnjim kriterijumima, svako ko smatra da zaslužuje nacionalnu penziju može da konkuriše, samo ako priloži uverenje o državljanstvu, priznanjima i nagradama, i potrudi se da ga podrži neko umetničko udruženje, institucija, upravni odbor, ili značajni pojedinac… To se međutim toliko izvrglo u svoju suprotnost da je jedno udruženje jurilo predsednicu Koordinacionog odbora LJiljanu Đukić da podrži čuvenu stradalnicu u avionskoj nesreći, jedinu preživelu, stjuardesu – Vesnu Vulović. Na pitanje koji je njen doprinos u kulturi, odgovor je bio: dala je mnogo intervjua! Iz Ministarstva kulture dobili smo na uvid liste ovogodišnjih kandidata. Svrstani su u jedanaest kategorija. Vredi pogledati, tužno je koliko su pomešane „babe“ i „žabe“. Pa, krenimo od bizarnosti, od te poslednje, jedanaeste liste na kojoj je već pomenuta manekenka. Na njoj, sa naslovom „Ostala muzička, govorna, artistička i scenska izvođenja kulturnih programa“ (nije još konkurisao Big Lale ) nalazi se i popularno ime estrade - Milan - Minja Subota. Javlja se već treći put. Kompozitor na stotine pesmica za decu, autor i voditelj popularnog TV programa za najmlađe „Tobogan“, uz to, šarmantan voditelj. Ništa manje od Miće Orlovića koji je već uz pomoć Vlade postao „nacionalni“! Ali, popularni Minja, više decenija muzička ikona dečici ove zemlje, nekako kao da radi manje važan posao u kulturi, zato što je posvećen najmlađima. Raznih čuda je u ovom nadmetanju za ulazak među „nacionalne“. U igri su svetska rediteljska imena kao Goran Paskaljević i Điđa Karanović, pa legenda glumišta, Dragan - Gaga Nikolić. Oni su u konkurenciji sa nekim uspešnim bibliotekarom, ili konzervatorom, sa Jelenom Tinskom i Lokicom Stefanović, ali i sa Bata Kandom, Usnijom Redžepovom, Merimom NJegomir i Miroslavom Ilićem. Na tom istom spisku sa estradnim pevačima su i proslavljeni violinista Jovan Kolundžija i operska pevačica Dubravka Zubović. Na koga će tipovati članovi ovogodišnje „Komisije za dodelu posebnih priznanja umetnicima, odnosno stručnjacima u kulturi za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi odnosno kulturi nacionalnih manjina“, kako glasi njen pun naziv, ne može da se zna, njihov rad je tajna. Predsednik je energični i agilni radoholik dr Petar Volk, profesor, teatrolog, filmski i pozorišni kritičar, takođe vlasnik „nacionalne“. Kad je shvatio da ga čekaju pritisci i zameranja, književnik Dobrica Erić je izašao iz Komisije, a na njegovo mesto došao je književnik Nikola Vujčić. U Komisiji je još jedan književnik, Zoran Paunović, pa će tako u ovako stvorenom disbalansu (opet bez kriterijuma) odlučivati o najbrojnijoj formaciji, prijavljenih – o 107 pisaca i književnih prevodilaca. U zemlji sa oko milion nepismenih, svake godine se umnožavaju spisatelji. Zato se u redove književnika upisuju bivši novinari i novinarke, modeli, bogato razvedene lepotice zvučnih muževljevih prezimena, TV voditeljke i poznate hit-mejkerke.. U Komisiji je i Dinko Tucaković, filmski teoretičar i kritičar, kompozitor Rajko Maksimović, Natalija Cerović, istoričar umetnosti i Goran Vojvodić, arhitekta. Dr Petar Volk je odmah zaveo strogu radnu disciplinu, sastanci su svake srede u 11 sati, u zgradi Ministarstva kulture, uz punu logističku podršku u vidu sekretarice i pravnika i nemešanje – ministra kulture. Efikasno su, odmah, uspeli da prepolove spisak od 459 kandidata. Moraju da izaberu 45. Što ne znači da na kraju, kada ministru Nebojši Bradiću 1. decembra podnesu izveštaj i svoju odluku, spisak na sednici Vlade ne može da bude dopunjen. Onaj ko daje pare može da doda i neko ime koje mu je blisko srcu. Još je sveže sećanje velike bruke i protesta iz vremena Koštuničinog kabineta, kada je na spisak ubačena rokerka Slađana Milošević. Mada nije ona prva miljenica. Pre nje to je uspelo estradnom pevaču Staniši Stošiću, intervenisano je i za Zvonka Bogdana i klarinetistu Bokija Miloševića. Ovog puta na listi je pevač Miroslav Ilić. Ali, ako ne prođe kod Komisije, mnogi tipuju da Vlada neće dozvoliti da pevač sa tako jakim zetom, ministrom Šutanovcem, ne dobije ovo priznanje. Nisu potrebne „slavuju iz Mrčajevaca“ pare, tih 500 evra. NJemu kao i mnogima treba prestiž, a naši ministri, bilo koja da je koalicija na vlasti, mnogo vole pesmu i muziku. Sve u svemu, mnogi su uvereni da je ideja o priznanjima devalvirana. A prve godine, 2007, iako je bilo oko 1.500 kandidata, a čak 258 dobitnika, ipak su se tu našle duhovne gromade ovog naroda. Pre svega, svi živi glumci dobitnici Dobričinog prstena, nagrade za životno delo, dobili su nacionalnu bez rasprave. Pa pisci koje i znamo i čitamo. Slikari takođe veliki, međunarodne reputacije. Kao Vlada Veličković, koji je jedini od svoje penzije osnovao fond za mlade likovne umetnike. Pravo je svakog da koristi ovo priznanje kako želi. Tako jedan „nacionalni“ celu penziju daje unuku da plati iznajmljeni stan, pošto ne želi više da živi s roditeljima. Drugi opet, jedan od naših najvećih filmskih reditelja, kad smo se sreli, radujući se kao dete, uz osmeh od uva do uva, kaže mi: „Vidi Miro zube, `nacionalni`!“ A do tada, nije imao ni za kafu u restoranu. Baš, gorko. No, ako želite da proširite znanje na temu „šta je to umetnost i kultura od značaja“ i ko su te kreativne, mudre glave srpske kulture, evo male šetnje kroz ovogodišnji spisak iz Ministarstva kulture. Pod brojem jedan, „Istraživanje, zaštita i korišćenje kulturnog nasleđa“. Na spisku je 17 lica. Među te istoričare umetnosti, arheologe, konzervatore, markantna su imena Svetlane Isaković i Gordane Gordić. U drugom sektoru, „Bibliotečko-informacione delatnosti“, samo su dva kandidata pa i navodimo njihova imena: Lazar Ćurčić i Živa Ilić. E, sada u trećem sektoru broj je impresivan, 107 kandidata za oblast „Knjiga i književnost“ (stvaralaštvo, izdavaštvo, knjižarstvo, prevodilaštvo). Tu već ima poznatih, značajnih imena: David Albahari, LJiljana Šop, Petar Bokun, Aleksandar Baljak, Simon Simonović, Ivan Rastegorac, Gojko Đogo, Radovan Marković (Beli), Ratko Adamović, Radomir Smiljanić, Miroslav Egerić i tako redom. Ipak, za brojnije ni najupućeniji u tokove naše literarne scene sigurno nisu čuli. Četvrti sektor „Mu­­zika (stvaralaštvo, produkcija, interpretacija) takođe je bremenit imenima - 82! Od zvezde „Guče“ Feata Sejdića do zvezde mjuzikla, glumca i pevača Zafira Hadžimanova, pa kompozitora Radeta Radivojevića, i Milutina Popovića Zahara, Miloša Jovića (Leo Martin), Radmile Karaklajić, Bisere Veletanlić, Vladete Kandića (Bata Kande), Nikole Karovića, Usnije Redžepove, Nikole Rackova, Vasilije Radojčić, Vojislava (Vojkana) Borisavljevića, Slobodana - Bobe Stefanovića, Jovana Kolundžije, Merime NJegomir, i još mnogih drugih.. Peti je spisak „Likovna i primenjena umetnost, vizuelna umetnost i arhitektura“. Kandidata - 118. Tu je DŽoja Ratković-Gavela, koja je javno bila nezadovoljna prošlogodišnjom odlukom komisije. Da li će ovog puta imati više sreće, ostaje da se sačeka prvi decembar. Tu su i slikar Cile Marinković, Sreto Bošnjak i slavni arhitekta Relja Kostić, karikaturisti Predrag Koraksić Koraks i Jovan Prokopljević, bivši gradski arhitekta Spasoje Krunić, slikar Dobri Stojanović, Balša Rajčević, Sava Stojkov, Šemsa Gavrankapetanović, LJubica Mrkalj. Sedamdeset i pet kandidata je u šestom sektoru „Scensko stvaralaštvo i interpretacija“ (drama, opera, balet i ples). Tu je već kao gužva pred golom. Jedan među njima, slavni, dugogodišnji reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu Borislav - Bora Gligorović, nije dočekao da dobije nacionalnu. Nažalost, preminuo je pre nekoliko nedelja. Na spisku je i Jelena Jovanović-Žigon, pa glumica i plesačica i borac za prava životinja, naša „Brižit Bardo“, Jelena Tinska, pa Lokica Stefanović, predivni glumac Josif Tatić, Toma Kuruzović, Živomir Joković, reditelj i celog radnog veka upravnik Pozorišta „Pinokio“, Dejan Čavić, Dobrila Stojnić, LJiljana Dragutinović, baletski igrač i vrhunski koreograf koga je prošle godine mimoišlo priznanje „Petar Pjer Rajković“, sjajni koreograf Krunislav Simić, autor „Grka Zorbe“ u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i „Orfeja u podzemlju“ u Kamernoj operi „Madlenijanum“, pa Žarko Prebil koji je decenijama živeo u Rimu i odnedavno počeo da vodi Studio za igru u Narodnom pozorištu u Beogradu. „Kinematografija i audio-vizuelno stvaralaštvo“ ima 32 kandidata. Tu su već pomenuti slavni reditelji Paskaljević i Karanović, ali i kaskader, Bata Kameni (Dragomir Stanojević), spiker Kamenko Katić čije smo vremenske prognoze s nestrpljenjem iščekivali u TV-dnevniku, u prošlom veku, pa popularna najavljivačica, spikerka i urednica na RTS-u Dunja Lango-Figenvald-Puletić, ali i filmski kritičar Severin Franić. Zastupljeni su i umetnički fotografi, njih trojica. „Digitalno stvaralaštvo i multimediji“ imaju petoro kandidata, među njima je i Dragan Babić. A u sektoru deset, „Naučnoistraživačke i edukativne delatnosti u kulturi“, među četrnaest kandidata, prepoznajemo imena poput profesora sociologa Ratka Božovića, Zdravka Vučinića i Ksenije Marković- Šukuljević. Broj će se ograničiti na 400 Nacrtom budžeta za 2011. godinu planirano je 263.000.000 dinara za posebna nacionalna priznanja, nacionalne penzije istaknutim umetnicima. Ta količina novca dovoljna je, kako su nam rekli u Ministarstvu kulture, za isplatu 366 korisnika. Tako će, uz trenutnih 324 korisnika, ukoliko pri usvajanju budžeta za 2011. godinu ne bude menjan Nacrtom predviđen iznos, Komisija za nacionalna priznanja, na čijem je čelu teatrolog Petar Volk, dodeliće posebno nacionalno priznanje za još 42 lica (Službeni glasnik RS, br.36/2010 od 28. 5.2010). Da se ne bi zabrojali računajući koliko nacionalnih penzija, po 50.000 dinara mesečno, koliko korisnici dobijaju, „stane“ u Nacrtom predviđen budžet za sledeću godinu (pomenutih 263.000.000 dinara) treba dodati da se na iznos od 50.000 dinara mesečno, kako su nam rekli u Ministarstvu kulture, za porez i doprinose uplaćuje još 10.000 dinara. To ukupno mesečno po korisniku iznosi 60.000 dinara, odnosno, 720.000 dinara godišnje. Do kada će se broj korisnika godišnje povećavati za 40 do 50, kako je bilo od ustanovljavanja budžetske 2008. do naredne budžetske 2011, odgovor u Ministarstvu kulture ne znaju. NJihovo je, kako su nam rekli, da odrede nacionalne penzije za onoliko umetnika koliko ima u budžetu za to predviđenog novca. Jednog trenutka će svakako morati da se donese odluka koji je limit, iznad kog broja nosioca nacionalnih penzija neće moći da se ide. Najviše zbog toga što budžet Republike Srbije neće moći da podnese bezgranično uvećavanje za po 40 do 50 novih korisnika godišnje. Kako NIN nezvanično saznaje, jedan od planova je da će broj korisnika nacionalnih penzija da se ograniči na 400, a potom će svake godine biti dodavani novi korisnici putem prirodne selekcije. Tačnije, broj novih korisnika nacionalne penzije odgovaraće broju umrlih dotadašnjih korisnika, kako bi se zadržao ukupan broj od 400 korisnika. Da li će do u narednom periodu doći do usvajanja ovog ili nekog drugog limita, ili će se pak iznaći neko drugo rešenje, videćemo. Beskonačno uvećavanje budžeta za nosioce nacionalnih penzija svakako nije moguće. Kako zvaničnog predloga o određivanju limita nema. u Ministarstvu kulture isti nisu želeli da komentarišu. Prema podacima Ministarstva kulture, 2008. godine umrlo je 11 nosilaca posebnog priznanja, tokom 2009. godine 9, a do novembra 2010. godine 15 nosilaca.  Počelo glumačkim nezadovoljstvom Prema nekim svedočenjima još u vreme ministra kulture Branislava Lečića i tadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta LJubivoja Tadića, neposredno posle petooktobarskih događaja, padali su predlozi kako da se istaknuti dramskim umetnicima koji odu u penziju, nekako pomognu. I tada su penzije bile male. Upravnik Tadić je uveo da prvaci Drame Narodnog pozorišta, iako u penziji, imaju doživotni ugovor sa svojim teatrom. Ali, ne bilo kakav ugovor. Po tom ugovoru, velikani i veterani scene, za odigranu ulogu dobijali su honorare u rangu plate prvaka Drame! Imalo se, moglo se. Te su ugovore imali i Rade Marković i Ksenija Jovanović i Ciga Jerinić. Pozorište je imalo zaista značajan broj velikih glumaca. Ali, to nije moglo tako u nedogled. Priča se da se Petar Banićević, kad je čuo da se to ukida i da će ostatak života morati da tavori sa skromnom penzijom, uprkos najvišim priznanjima, toliko uzbudio, da mu, nažalost, srce nije izdržalo. Druga verzija se čini verodostojnijom i prema njoj početak ove akcije su inicirali glumci. Veliki borac za prava svoje branše, glumica LJiljana Đurić, već četiri godine i predsednik Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije, kaže da su glumci iz redova samostalnih umetnika, slučajno, 2004. godine, otkrili da im se, već određeno vreme, ne uplaćuju doprinosi. Tako su mnogi ostali bez zdravstvene zaštite, a knjižicu nisu mogli da produže ni Svetlana Bojković i Petar Kralj. Shvatili su da je vrag odneo šalu ako im se to pravo ne vrati, brzo se organizovali i okupili u protest. Gradske vlasti su tražile da se smanji broj samostalnih umetnika kao i da im se osnovica svede na minimum. Tadašnji predsednik Koordinacionog odbora, vajar Dragoslav Krnajski i LJilja Đukić,tada predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, organizovali su na punktovima Beograda prikupljanje potpisa podrške samostalnim umetnicima među kojima su prednjačili glumci. Ispostavilo se da Beograđani mnogo više vole svoje glumce i umetnike, nego političare. Za kratko vreme, sakupljeno je čak 16.000 potpisa. - Usledio je odgovor iz Ministarstva finansija, da se iz budžeta izdvoji 32 miliona dinara za „nacionalne penzije za samostalne umetnike“ sećam se tačno te formulacije, priča Đukićeva, kao i njihove odluke da se dodeli sto priznanja u visini pet prosečnih plata. Onda su umetnici ponovo reagovali, tražeći da se iznos smanji na 50.000 dinara, tako da može da ga dobije veći broj umetnika. Prva uredba o ovome, doneta u vreme ministra kulture Dragana Kojadinovića, ali nije realizovana. Tek je u vreme ministra kulture, glumca Voje Brajovića, doneta druga uredba koja je i zaživela. Realizacija je nastavljena i u vreme ministra Bradića. Popularno nazvane „nacionalne“ penzije su ušle u Zakon o kulturi, pa tako spekulacije da je to protivustavna i protivzakonita odredba, ne stoje. Osim toga, „nacionalne“ ne zavlače ruku u PIO, već se novac izdvaja iz budžeta. Koordinacioni odbor umetničkih udruženja je takođe uspeo da zadrži svoje prisustvo i uticaj u žiriju za dodelu, nazvanom Komisija, uprkos stalnoj promeni pravilnika i njenog broja članova. Prve godine, 2007, bilo je devet članova. Udruženja su delegirala, čak sedam svojih predstavnika, a samo dva Ministarstvo kulture. Ove godine je od sedam članova, petoro predstavnika iz udruženja. Međutim, i dalje traje borba umetničkih udruženja i Koordinacionog odbora da u ocenjivačku komisiju ne uđe estrada. Do sada su uspešno odolevali ali ko zna šta će biti iduće godine. Drugo, što propusti Komisija, tu je Vlada da pripomogne. A dokle sve ovo vodi, čitamo ovih dana u jednom dnevnom listu kao predlog vaspitačice pod punim imenom i prezimenom, Milene Vulović (63) iz Gornjeg Milanovca. Ona se založila da svaka žena koja rodi četvrto dete, bez obzira na to da li je zaposlena ili ne, dobije – penziju. Majke je uporedila sa vrhunskim sportistima koji za zlatnu medalju na svetskim takmičenjima dobijaju nacionalnu penziju, baš kao i umetnici. Ima li tu kraja? Sportisti kao umetnici Kao i umetnici, i vrhunski sportisti imaju svoju „nacionalnu“ penziju. NJen naziv je „Sportska nadoknada za vrhunske rezultate“. Međutim, od strogih kriterijuma na početku, da to priznanje mogu da dobiju samo osvajači olimpijskih medalja, sada se sve razvodnilo, pa su tu i pobednici na svetskom i evropskom prvenstvu, a umuvali su se, uz sportiste i – treneri. Pitali smo legendu našeg i svetskog vaterpola, olimpijca iz vremena „zlatnih dečaka“ vaterpola, Uroša Marovića, sada predsednika Skupštine Vaterpolo saveza Srbije i predsednika Skupštine Vaterpolo kluba „Partizan“, čoveka koji je od samog početka za dodeljivanje ovih priznanja, kakva pravila važe za naše vrhunske sportiste? - Od samog početka učestvovao sam u svemu tome, na svim forumima, političkim i ostalim. Po ugledu na Rusiju, gde takođe postoji takvo priznanje i u još nekim zemljama, osnov za priznanje su bile osvojene medalje na Olimpijskim igrama: zlatna, srebrna i bronzana medalja. Naravno, pošto svi starimo, stičemo neku penziju, ali ovo je posebno, veliko priznanje koje nosi naziv „Sportska nadoknada za vrhunske rezultate“. Ko ima zlatnu olimpijsku medalju, dobija nadoknadu u iznosu tri prosečna lična dohotka, srebrna nosi dva prosečna lična dohotka, a bronzana, jedan. To je bio i jedini kriterijum koji je usvojen pre tri godine, jer u suštini, Olimpijske igre i jesu sam vrh sporta. Sva druga takmičenja su više kvalifikacije za Olimpijske igre. Olimpijada je četvorogodišnji ciklus, a svetska i evropska prvenstva idu obično na dve godine. Zbog tih strogih kriterijuma, da nadoknadu dobijaju samo „olimpijci“, pobunili su se mnogi sportisti. Tako su u kompeticiju za priznanje ubačeni i pobednici svetskih i evropskih prvenstava, u vreme kad je Ivan Ćurković bio predsednik Olimpijskog komiteta, kaže za NIN Marović. Priča je, očigledno, slična onoj sa „nacionalnim penzijama“ namenjenim umetnicima. Posle jakih kriterijuma s početka, stvar se razvodnjava i nivo nagrade opada. Tako, umesto sto osamdeset sportista, dobitnika ovih priznanja, sada ih ima već skoro - pet stotina. Razvodnjavanje i snižavanje kriterijuma sada je došlo dotle da su i neki treneri ušli na listu. To je, na sreću, samo nekoliko slučajeva i taj problem će, kako saznajemo, njihovim skidanjem sa liste, biti rešen. Jer, kakvog li apsurda, stavljati u isti koš nekog trenera kome je to profesija koju može za debele pare da radi do kraja životnog veka, i vrhunskog sportistu, čiji je vek trajanja i postizanja vrhunskih rezultata, najviše do 30-32 godine. Intervju: Petar Volk, predsednik komisije Sačuvaću autoritet nagrade Profesor dr Petar Volk, predsednik Komisije, pristao je da govori za NIN, uprkos dosadašnjoj praksi da se ćuti do obnarodovanja spiska. Iako je u septembru bio na odmoru u Tunisu, kada mu je potvrđeno iz Ministarstva kulture da je predsednik Komisije, kandidati su krenuli u lobistički stampedo, jureći ga mobilnim po - Sahari! „Dobio sam više od 200 poziva. Kažem, čoveče ne mogu da govorim, jašem na kamili“, a ovaj će: „Odlično, samo ti sedi i slušaj!“, priča uz smeh Volk, shvatajući sasvim u šta se uvalio. Kaže svesno, jer je i sam tri puta konkurisao. Upalilo je treći put, prošle godine. „Zato sam, iz moralnih razloga, prihvatio da budem u Komisiji pa da sada ja ocenjujem i vrednujem“, kaže. Volk, kao predsednik Komisije, ima pravo dva glasa, samo u slučaju pata-karte. Rad u Komisiji se plaća, bar je tako do sada bilo. Kandidata ima 459, nacionalnu dobija 45 (sedam manje nego prethodne godine), broj koji Vlada može da uveća dodajući svoj predlog. Ili predloge. Broj penzija zavisi od visine budžeta koji Vlada izdvoji u tu svrhu. Ta je stavka promenljiva svake godine. Koliko su važne pare, još su bitniji kriterijumi? Sve je pogrešno postavljeno od samog početka, tvrdi Petar Volk. Tada je konkurisao veliki broj od preko 1.500 umetnika, komisije su imale proizvoljne kriterijume, a bilo je pritisaka i raznih preporuka. Da su ti kriterijumi precizno utvrđeni, ne bi se isti ljudi javljali iz godine u godinu, samo promene datum na dokumentima. Pa ko dobije! Najviše je onih koji imaju male penzije, one između 20.000 i 40.000 dinara. Gledalo se i na taj socijalni momenat, ali ovo su priznanja za delo, a ne socijalna pomoć. Ima i umetnika koji su veoma stari, imaju za sobom značajno delo, ali se o njima više ne govori i nisu u medijskoj pažnji. Drugi su, opet, pre više od dve decenije otišli u inostranstvo i tamo žive i rade, što ne znači da nisu ostavili trag u kulturi Srbije. Svako ima pravo da konkuriše, samo sada je, čini se, sve mnogo razvodnjeno, u konkurenciji su i bibliotekari, i razni istraživači, fotografi i razne druge profesije. Ne može se baš toliko ići u širinu. Sada u Srbiji već ima više od 400 zaslužnih penzionera, ali ja ne verujem u toliki broj „zaslužnih“. Napravljena je velika greška i kada su ozbiljni umetnici izjednačeni sa popularnim pevačima! Tako konkuriše na desetine popularnih pevača, javljaju se i pevači milioneri kojima nisu potrebne pare, već prestiž, dok drugi, pravi umetnici, kažu da im oni uzimaju hleb. Nažalost, u istoj su grupi muzičari narodne, zabavne, i oni sa muzičkim školama i akademijama, interpretatori ozbiljne, klasične muzike, svi su strpani u jedan koš. Koja su to priznanja koja umetnik mora da ima? Nikada nije kodificirano koja su to značajna priznanja koja kandidat mora da priloži. Ranije su to bile Sedmojulska i Oktobarska nagrada, danas to ne važi, danas su to staleške nagrade. Ima i umetnika koji su za respekt, kao Milorad Marković koji je 40 godina snimao i prve srpske filmove, među njima „Marš na Drinu“, ali on ima više od 80 godina, bolestan je i ne radi. Takvi su umetnici u koliziji sa novim, ovogodišnjim penzionerima Goranom Paskaljevićem, Srđanom Karanovićem, oni imaju međunarodna i domaća priznanja i u žiži su, i zanimljiviji su nego oni koji već 40 godina ne rade iz raznih razloga. Zato kriterijumi moraju biti strogi i čvrsti. U obzir za nagradu dolaze samo oni koji imaju dobre reference, veliki broj značajnih nagrada i koji nešto znače u srpskoj kulturi. Za neke i ne treba čitati dosijee. Do sada je uvažavan i socijalni momenat ali i godine života? Ovog puta, mnogi sa bogatim, velikim dosijeima iznenadiće se što neće dobiti penziju. Pokušaću da stabilizujem kriterijume i održim nivo zaslužnih umetnika. Ja ni za koga ne navijam, ali sedam ljudi u Komisiji je sedam ćudi, a zakon je relativan i sve zavisi od njegovog tumačenja. Pokušavam da sačuvam autoritet nagrade, da se taj socijalni momenat maksimalno reducira, jer briga o ugroženim umetnicima ne mora da ide kroz nagradu, ima i drugih modusa. Zalažem se da u 45 „penzija“ svaka branša dobije makar jedno mesto. Čuo sam da je jedna glumica izjavila da će, ako ne dobije „nacionalnu“, štrajkovati ispred mojih vrata! Rekao sam joj da se ne muči, neka dođe kod nas u stan. Ovo ispada kao velika zabava, ali - tužna zabava, jer niko ne zove bezrazložno. To je vrteška, na kraju krajeva, kriterijumi su tu, pa kako ih tumačiti da svi budu zadovoljni? Nemoguće je. Mi završavamo 1. decembra, 8. decembra potpisuje ministar Nebojša Bradić, pa spisak ide na Vladu da bi bilo objavljeno u „Službenom listu“ da od Nove godine dobiju pare. Da li svake godine treba birati novu komisiju? To je zaista veliki problem što nema kontinuiteta. Trebalo bi da se formira državna komisija sa mandatom od četiri godine, da to prati, a ne ovako, ad hoc. Prošle godine Komisija je imala svoje kriterijume, ove godine mi imamo svoje, sledeće će doći nova komisija i to je onda smešno i neozbiljno. Tačno je da je i sve manje velikih umetnika, objektivno, nema ih više od 150, mada je i to mnogo za malu zemlju kao što je Srbija, a mi se, evo, približavamo broju od 500 penzija. SLUČAJ EVE RAS Ona je prvi put konkurisala i više se nije pojavila, mislila je da je to za ceo život ako se jednom prijaviš. Međutim, konkurs Ministarstvo kulture objavljuje svake godine, pa je mogla i Eva Ras da konkuriše, jer nije bitno koju penziju imaš, ličnu koju je ona odbila, porodičnu ili invalidsku. Pitao sam službenike da li je provereno da li su svi na spiskovima konkurisali. Kažu da Eva Ras nije, pa ne možeš ni raspravljati o nekom ko nije konkurisao. DOBITNICI 2007 Aksentijević Dragoslav,pojac, Aleksić Slobodanka Caca,reditelj, Alečković Mira,pesnik i književnik, Andrić Radomir ,književnik, Antonović Momčilo,akademski slikar, Arsikin Irina,operska pevačica, Arsić Svetomir Basara,akademik, Babić Goran ,književnik, Babić Konstantin,kompozitor, Babić Sava,književni prevodilac, Bakočević Radmila,operska pevačica, Banjai Janoš,književnik, Banjac Mira,glumica, Barić Milica,muzički umetnik - harfa, Belogrlić Vera,reditelj 16) Bem Bojan,likovni umetnik, Bertolino Nikola,književni prevodilac, Besarabić Milan,likovni umetnik, Bešlić-Mesarović Ana, likovni umetnik, Bjegojević Jovanka,balerina, Blam Mihailo,džez muzičar, Bogdanović Kosta,likovni umetnik, Božović Petar,glumac, Bojković Svetlana,glumica, Bokšan-Omčikus Kosara,likovni umetnik, Bratić Radoslav ,književnik, Bulovan Mirko,dirigent, Vauda Zlatan,kompozitor, Velisavljević Vlastimir,glumac, Veličković Vladimir,likovni umetnik, Veselinović Branka,glumica, Viček Karolj,filmski reditelj, Vojinović Jelica,glumica, Vojnović Olga,glumica, Vukićević Sonja ,balerina, Vukmirović Mirjana,prevodilac i pesnik, Vulanović Ratko ,vajar, Vučinić-Turinski Venija,likovni umetnik, Vučić Radomir ,baletski igrač, Vučićević Branko,filmski umetnik, Gavrik Vlastimir ,filmski i TV scenograf, Gardinovački Stevan, pozorišni glumac, Gilić Vlatko,reditelj, Glišić Milija,vajar, Gojković Predrag Cune, vokalni solista, Damjanović Radomir Damjan,akademski slikar, Danojlić Milovan,književnik, Danon Oskar,kompozitor, Dedić Miroslav Minja,reditelj, Denković LJubomir,vajar, Despotović Veljko ,scenografija, Dravić Milena,glumica, Dragović Biljana,kostimograf, dizajn, Dragović LJiljana ,kostimograf, Drašković Bora,reditelj, Đak Živko, likovni umetnik, Đidić LJubiša ,književnik, Đorđević Višnja ,balerina, Đorđević Mladomir Puriša,filmski umetnik, Đurković Dimitrije,reditelj, Erić Dobrica ,književnik, Eterović Ivo,umetnička fotografija, Živković Miodrag,vajar, Živojinović Velimir,glumac, Živojnović Živojin,književni prevodilac, Životić Velimir,prvak drame, Zajcev Milica, balerina, Ivanović Petar, dirigent, Ivanjicki Olja,likovni umetnik, Ignjatović Srboljub, književnik, Iljovski Bora, likovni umetnik, Jagušt Mladen, dirigent, Jakšić Milorad Fanđo, filmski umetnik, Janićijević Dušan,glumac, Janićijević Jovan, književni prevodilac, Janketić Mihajlo, glumac, Janković LJubodrag Jale, likovni umetnik, Janković Miroslava Mima, glumac lutkar, Janoski Miodrag, dirigent, Jančić-Frol Olga, likovni umetnik, Jatić Stanislava Stana, kostimograf, Jevrić Olga, likovni umetnik, Jevtić Ivan, akademik, kompozitor, Jelisić Đorđe, glumac, Jovanović Arsenije, reditelj, Jovanović Božana, kostimograf, Jovanović Dušan Duka, glumac, Jovanović Ksenija, glumica, Jovičić Jovan, muzički umetnik - gitara, Joksimović Aleksandar, likovni umetnik - modni dizajn, Kalef-Simonović Breda, operska pevačica, Kambasković Rastislav, kompozitor, Kapor Momčilo, književnik, Karanović Boško, likovni umetnik, Knežević Nada, vokalni solista, Kovač-Vitkai Veronika, prvak opere, Kolundžija Dragan, književnik, Komad Vladimir, vajar, Konstantinović Radivoje, književni prevodilac, Konstantinović Radomir, književnik, Kostić Vera, balerina, Kostić Veselin, književni prevodilac, Kostić Vojislav Voki, filmski umetnik, Kostrešević Olga, književni prevodilac, Koš Erih, književnik, Kragulj Radovan, likovni umetnik, Kralj Petar, glumac, Krković Momčilo, vajar, Krnetić Zvonimir, operski pevač, Krnjević Vuk, književnik, Kršić Bogdan, grafičar umetnik, Kuculović Vojislav, operski pevač, Lalić Miroslava, književni prevodilac, Lalicki Vladislav, scenograf, kostimograf, Lalović Petar, filmski umetnik, reditelj, Lapatanov Sonja, balerina, Latinović Petar, reditelj, direktor fotografije, Lašić Vladislav, filmski umetnik, Leskovac Mileta, scenograf, Lovrić Mirko,likovni umetnik - fotograf, Logunov Vladimir, baletski igrač, Lubarda Dragomir Dragan, likovni umetnik, Lukateli Ivanka, balerina, Luković Aleksandar, likovni umetnik, Majdak Nikola, filmski umetnik, Makavejev Dušan, filmski umetnik, Maksimović Rajko, kompozitor, Maljoković Jovan, džez muzičar, Manojlović Milica, dirigent, Marenić Vladimir, scenograf i slikar, Marjanović Đorđe, vokalni solista, Marjaš-Brzić Eržebet, balerina, Markov Mladen, književnik, Marković Milivoje, muzički umetnik, Marković Olivera, glumica, Marković Radomir, glumac, ) Matić-Marović Darinka, dirigent, Mijač Dejan, režiser, Mijović Tomislav, književnik, Miladinović Dušan, dirigent, Miladinović Milica, operska pevačica, Mileusnić Dragomir, akademski vajar, Milošević Aleksandra Slađana, muzički umetnik, Milošević Dana, prevodilac, Milošević Olga, operski pevač, Milunović Nikola Kolja, likovni umetnik, Miljuš Branko, akademski slikar i grafičar, Mirosavljević Borivoje, majstor fotografije, Mitić Nikola, operski umetnik, Mićić-Dimovska Milica, književnik, Mihailović Dejan, dirigent, Mihailović Dragoslav, književnik, Mihailović Milorad Bata, likovni umetnik, Mihić Gordan, filmski umetnik, Nenadić Dobrilo, književnik, Nenadić Milan, književnik, Nešković Predrag, likovni umetnik, Nikolić Danilo, književnik, Nikolić M. Dobrilo, akademski grafičar- dizajner, Nikolić Milica, književni prevodilac, Novaković Lola, vokalni solista, Nogo Rajko Petrov, književnik, Olujić Grozdana, književnik, Omčikus Petar, likovni umetnik, Ostojić Mira, filmski kostimograf, Otašević Dušan, likovni umetnik, Oto Jovan Logo, vajar, Pavić Milorad, književnik, Pavićević LJubomir Fis, dizajner, Pavlović Aleksandar, muzički umetnik, dirigent, Pavlović Ivanka, književni prevodilac, Pajić Petar, književnik, Pantelić Vasilije, glumac, Papharhaji Đura, književnik, Pervić Muharem, književnik, Peternek Tomislav, likovni umetnik fotografije, Petrić-Fehmiu Branka, glumica, Petrović Žarko, kompozitor, Petrović Milutin, pesnik, Pec-Galer Marika, operski pevač, Pilipenko Lidija, balerina, Popov Radivoj Raša, književnik, Popović Borislav, operski reditelj, Popović LJuba, slikar, Preger Andrej, pijanista, Prelević Branislav, književni prevodilac, Protić B. Miodrag, likovni umetnik, Puslojić Adam, književnik, Kljajić-Radaković Milica, prvakinja drame, Radivojević Miloš, filmski umetnik, Radić Dušan, kompozitor, Radovanović Vladan, kompozitor, Radovanović Drinka, vajar, Radovanović Miodrag, glumac, Radović Borislav, pesnik, Rakitić Slobodan, pesnik, esejista, Rešin Tucić Vujica, književnik, multimed. umetnik, Ršumović LJubivoje, književnik, Sablić Jelisaveta Seka, glumica, Savić Dragiša, dirigent, Savićević Miroslav, književnik, Samardžić LJubiša, glumac, Saramandić Živan, operski pevač, Sarić Petar, književnik, Sibinović Miodrag, književni prevodilac, Simić Vojislav, kompozitor i dirigent, Simić Dušan, baletski igrač, Simić Nikola, glumac, Simjanović Zoran, filmski umetnik, Sifnios Dušanka, balerina, Skerl Zvonimir, kompozitor, Slijepčević-Štrbac Anđelka, kostimograf, Smiljanić Radmila, operska pevačica, Sokić LJubica Cuca, likovni umetnik, Sokić Ružica, glumica, Srbinović Mladen, likovni umetnik, Stajević Branislav, vajar, Stamenković Vladimir, dramaturg, Stamenković Miomir Miki, reditelj, Stanojev Milan, likovna umetnost, Stanojević-Bajford Mila, dramaturg, Stevanović Milica, likovni umetnik, Stevanović Todor, likovni umetnik, Stefanović Milenko, muzički umetnik - klarinet, Stojanović Jugana, književni prevodilac, Stojanović Milka, operska pevačica, Stojiljković Vlastimir Đuza, glumac, Stošić Staniša, vokalni solista, Stupica Mira, glumica, Subotin Lidija, književni prevodilac, Tasić David Daf, glumac, Tasovac Predrag, glumac, Todorović Borivoje, glumac, Todorović Miroljub, književnik, Todosijević Dragoljub Raša, likovni umetnik, Trbojević Dušan, pijanista, Ćirilov Jovan, dramaturg, Ubavkić, LJubomir Pendula, glumac, Uzunović Tanasije, glumac, Ulmanski Renata, glumica, Feješ Đerđo, dramski umetnik, David Filip, književnik, Štefan Florika, književnik, Hadžić Ibrahim, pesnik, Hristić Zoran, kompozitor, Husarik Jan, naivni slikar, Cvejić Biserka, operska pevačica - mecosopran, Cvetković Petar, pesnik, Crepajac LJiljana, književni prevodilac, Crnobori Marija, glumica, Čolanović Vojislav, književnik, Čolović Ivan, esejista i prevodilac, DŽmerković Božidar, likovni umetnik, Škanata Krsto, filmski umetnik, Šokica Dobrila, prvakinja drame, Šotra Zdravko, reditelj, Šouc Mirko, kompozitor, pijanista, Šćepanović Branimir, književnik 2008. Radmila Andrić, dramski umetnik, Božidar Babić, Vajar, Alemko Beloti, violinista , Laslo Vegel , Književnik, Alek Vukadinović, Književnik, Mira Vuković, književni prevodilac, Dušan Gojković, muzičar instrumentalista, Olivera Grbić, slikar, Borisav Dugić, muzičar frulaš, Aleksandar Đokić, prvak opere, Desanka Đorđević, koreograf, igrač, pevač, etnokoreol. Gligorije Ernjaković, književni prevodilac, Želimir Žilnik Petrović, režiser, scenarista, Boško Ivkov, književnik, Aleksandar Ilić, reditelj, Jelena Jelić, književni prevodilac, Milenko Jeremić, scenograf, Miroslav Josić, književnik, Đorđe Kadijević, tv režiser, književnik, kritičar, Laslo Kapitanj, grafički dizajner, Bosiljka Kićevac-Popović, slikar, Radmila Lazić, književnik, Miroslav Maksimović, književnik, Jovan Marković, scenarista, Slobodan Mašić, arhitekta, grafički dizajner, Vojislav Mirić, glumac, Milorad Mišković, baletski igrač, Borivoje Mladenović, baletski igrač, Dejan Nastić, arhitekta, Milija Nešić, likovni umetnik, Božidar Nikolić, režiser, tv snimatelj, Snežana Nikšić, glumica, Miloje Orlović, voditelj, Irena Ocokoljić, balerina, Milan Pališaški, arhitekta, Nedeljko Paripović, slikar, Josipa Pašćan, slikar, Božidar Petrović, arhitekta, Bogdanka Poznanović, intermedijalni umetnik, Predrag Ristić, arhitekta, Zlata Sesardić, operska pevačica, Tripo Simonuti, violinista, Dobrila Smiljanić-Vasiljević, dizajner tekstila, Jelena Stakić, književni prevodilac, Zagorka Stojanović, kostimograf, tapiserist, Nikola Stojanović, filmski scenarista i reditelj, Darko Tatić, dramski umetnik, Oto Tolnai, književnik, Đurđija Cvetić, glumica, Dragoslav DŽadžević, koreograf, etnolog   2009. Adamov Jovan (Svetozar),kompozitor, Almažan Slavko (Mirko), književnik, Arnerić Neda (Slavko), glumica, Aćin Jovica (Emil), književnik, Babac Marko (Pavle), filmski montažer, Bijelić Milica (Žarko), balerina, Bogdan Zvonko (Stipan), vokalni solista, Vasilevski Risto (Nikola), književnik, Vilimon Biljana (Dragoljub), slikarka, Vlajić Vera (Đorđe), rediteljka animiranog filma, Vlajčić Milan (Mihajlo), filmski književni i TV kritičar, Volk Petar (Franjo), filmski i pozorišni kritičar, Gađanski Ivan (Mirko), književnik, Deak Ferenc (Janoš), književnik, Dević Dragoslav (Svetislav), etnomuzikolog, Denegri Jerko (Vinko), istoričar umetnosti, Dorić Radoslav (Živko), pozorišni reditelj, Đorđević Milan (Toma), književnik, Đuričin Popović Radojka (Marinko), glumica, Žegarac Massano de Amorim Dušanka (Dušan), glumica, Zlatanović Radoslav (Stanko), književnik, Zubac Pero (Obren), književnik, Ivanović Predrag (Tihomir), kompozitor, Ilić Aleksandar (Miodrag),kompozitor, Jeftić Ničeva Kostić Milena (Živko), slikar, Kovač Kornelije (Josip), kompozitor, Komnenić Milan (Mašan), književnik, Kosanović Dejan (Velizar), istoričar filma, Kragujević Vujić Tatjana (Stevan), književnica, Kukić Živorad (Kamenko), scenograf, Ladik Katalin (Ferenc), književnica, Lojanica Milan (Miloš), arhitekta, Miloradović Božidar (Svetozar), slikar, Milošević Božidar (Krsta), klarinetista, Mirković Milosav (Milan), književnik, Mitrović Mihajlo (Miloš), arhitekta, Pašić Feliks (Teufik), pozorišni kritičar, Penčić Poljanski Dejan (Miodrag), pozorišni kritičar, Petrović Miloš (Milutin), književnik, Petrović Olga (Bogdan), rediteljka, Putnik Radomir (Zdravko), književnik, Radulović Jovan (Todor), književnik, Rajčić Tabaković Biserka (Milan), književnica, Stevanović Vidosav (Dragomir), književnik, Stević Vukosavljević Svetlana (Stanko), vokalna solistkinja, Tikveša Halil (Alija), grafičar, Trkulja Radislav (Todor), akademski slikar, Ćosić Borivoj (Luka), književnik, Fileki Stjepan (Marko), akademski slikar, Conić Branislav (Svetislav), karikaturista, Šajtinac Radivoj (Živojin), književnik, Šiljegović Mira (Antun),balerina