Snimajte u 3D

Rešeni da isprate, ako ne i usmere, tekuće tehnološke trendove, u Panasonicu su napravili prvu kameru koja za kućne potrebe snima u tri dimenzije. Za tehno fanatike ili one koji ne žele da se 3D doživljaj ograniči samo na mršavu TV ponudu, to je već dovoljan razlog da se ovakva sprava poseduje, iako je model HDC-SDT750 u osnovi isti onaj viđen po prvi put početkom godine (NIN br. 3089) pod oznakom HDC-TM700. Znači, ovde se radi o istom kvalitetnom Leica Dicomar objektivu sa 12x optičkim zumom, istim otvorom blende i žižnom daljinom. Naravno da bi spravica stvarala 3D na vrh objektiva postavljeno je konvertorsko sočivo (Panasonic VW-CLT1), koje snima u aktuelnom AVCHD standardu. Sam standard podrazumeva dobijanje sirove slike u rezoluciji 960x1.080, koja se potom “razvlači” na 1.920x1.080 pri puštanju snimka. Za snimanje se brine 3MOS senzor od 7,5 megapiksela (2,5Mpx x3). Kod konvertora radi se o paru sočiva jednog pored drugog, koja snimaju iz nešto izmenjenog ugla, za svako oko po jedno. Kalibracija se, u principu, vrši po prvom stavljanju konvertora, mada proizvođač preporučuje da se radi sa svakim kačenjem. Upravo taj dodatak sočiva u potpunosti menja ono što u ostatak kamere ulazi. Otvor blende se fiksira na f/3.2, pa je potrebno mnogo svetla da bi se dobio pristojan 3D snimak, a žižna daljina se “zakucava” na 2,5mm, čime se onemogućava korišćenje optičkog zuma. Na kraju danak novoj tehnologiji je i ugao snimanja, koji se sa širokog sužava za nekih dvadeset pet stepeni. Da sve ne bi izgledalo kao korak unazad, nezavisni testovi govore da je Panasonic HDC-SDT750 jedna od najboljih kamera na tržištu kada je u pitanju snimanje pokreta. Tu dolazi do izražaja kvalitet njenog 1080/60p moda u kom su pojava artefakata i zamućenja minimalna. Pristojna slika dobija se i sa 60i modom. Kada je u pitanju snimanje sadržaja u, još uvek standardnoj, 2D tehnologiji SDT750 je izuzetna mašina. Na neotkrivenom terenu 3D-a stvari su zasad prilično ograničene. Snimak fotografije u 3D je impresivan ali za video se tada isključuju manuelne kontrole. Nema tu zuma, ručnog fokusiranja i određivanja brzine zatvarača, ili pak otvora blende. Takođe nema ni inteligentog automoda, ni ugrađenih scena i prepoznavanja lica. Zbog svega toga za korišćenje kamere potrebna je veća veština i više vremena za snimanje nego kod modela starije tehnološke generacije. Za impresivnu sliku, koja se bez sumnje može dobiti na 3D televizoru, potrebno je ipak snimati sa stativa i na dobro osvetljenoj sceni. U 2D varijanti snimanja nema mnogo mudrosti, i tu je SDT750 u vrhu. Ali, za jednak rezultat a uz uštedu od i do 700$, tj. polovine cene aparata, može se koristiti “stari ” TM700, koji uz to ima i 32GB svoje memorije, dok mlađi brat snima samo na memorijske kartice. U 3D modu kvalitet snimanja ide do 1080i sa 25 fps i protokom 17Mbps. To je dva sata snimka na 16GB SDHC kartici, koliko traju i baterije. U 2D modu može se ići do 1080p sa 50 fps i protokom 24Mbps, što je tridesetak minuta snimka manje na istoj kartici. U aparat idu SD, SDHC i SDXC (48 ili 64GB) kartice. Šta se snima vidi se na velikom LCD ekranu od 3” sa kontrolama na dodir na displeju.