SRPSKA SALATA(RA)

Najnacionalnija ovdašnja televizija je kolosalno obavila posao direktno prenoseći srpsko-francuski teniski rat u pet bitaka za plen koji se kolokvijalno zove Salatara, a zvanično jeste pehar gospodina Dejvisa. Trofej je, to svi znaju, metafora nezvaničnog ekipnog prvenstva Planete u tom sportu. Sve važno na terenu smo videli očima dvadesetak kamera, ali visprenošću rediteljsko-produkcione ekipe i mnogobrojne bizarnosti pod svodovima Beogradske arene. Naročito ono i one tik uz rub borilišta. Likove znane i neznane pristigle da ponešto pogledaju, ali i da, obavezno, budu viđeni. Nezaobilazni posvudari, ključni sastojci personalne srpske salate. Tako smo videli urednicu ženskog časopisa koja je, baš u času kada se Đoković pripremao za meč-loptu prvog dana, odlučila da nešto proprčka po telefonu. Ili ministra odevenog svečano, za sahranu recimo, odlučnog ipak da, onako usput, skokne i do kakve svadbe, te sa barjakom u rukama nastavi do hale i frenetično demonstrira rodoljublje. Farsičan je bio i bivši američki ambasador, koji je toliko puta promenio mesto u hali, a sve jureći crvenu lampicu kamere, da me je neodoljivo podsetio na prodavca ušećerenog voća po novosadskim stadionima od pre četrdesetak godina. Taj je jadničak takođe špartao tokom utakmica, ali iz sasvim drugačijih pobuda. Neizostavan je bio i predsednik nam države sa trobojnim šalom oko vrata u strasnom „igranjcu-u-sebi“. Ista je to plesna disciplina koju je onomad demonstrirao trojac Ilić, Koštunica i Bećković pod torzom znamenite pevaljke, a sve na najpoznatijem prestoničkom trgu, o dočeku Srpske godine nove. Videli smo, takođe, i našu teniserku, samo pre dve godine svetsku broj jedan, u „skaj-boksu“, tamo gde se golubovi legu, jer za nju nije bilo slobodne stolice, dole u parteru, uz reprezentativne kolege... Još jedna slikovita potvrda kako mi, uistinu, jesmo Zemlja večnih iznenađenja. A, onda, nakon trijumfa, gran finale: kolektivno šišanje „na nulericu“. Fantastičan spektakl! Iskreno verujem da je ta slika po broju emitovanja na svetskim televizijama, potukla one sramne i ponižavajuće sekvence iz Đenove, sa čovekolikim stvorom, koji, majmunski spretno, sa ručerdama iscrtanim poput zidova u nekom javnom nužniku, pokušava da sruši pleksiglasnu ogradu. Da ponovim, RTS je nenadmašno obavila posao. U svakom segmentu: raspoložena i maksimalno koncentrisana mnogočlana tehnička ekipa, odlični reditelj (Vesko Grozdanić) i, u svakom trenutku na visini zadatka, komentatorsko-reporterska ekipa (Svetlana Danilović, Vlada Mijaljević i Miloš Krivokapić). Zvezdani kraj, inače, uspešne godine za ove ljude.