Utrnula reforma

I sa novim izmenama i dopunama zakona o sudijama pravosudna reforma u svom najosetljivijem delu, reizboru sudija, nije ništa zdravija i jasnija. Naprotiv. Za novi zakon Ministarstva pravde slobodno se može reći: „Kad Malovićka jede kiselo grožđe, sudijama trnu zubi“. Postupci po žalbama, odnosno po ustavnim žalbama sudija, koji su pokrenuti pred Ustavnim sudom, okončavaju se stupanjem na snagu ovog zakona, a predmeti se ustupaju Visokom savetu sudstva, u kome sede izabrane sudije i ministarka. Žalbe, odnosno ustavne žalbe sudija smatraće se prigovorom na odluku Visokog saveta sudstva. A „kiselo grožđe“ je došlo u vidu oštrih zamerki i primedbi Evropske komisije, naročito po pitanju netransparentnog opšteg (re)izbora sudija, moguće politizacije (zbog načina formiranja), tela koje ga obavlja (Visoki savet sudstva), kao i neuvažavanja primedbi Venecijanske komisije, tela Saveta Evrope nadležnog da oceni usklađenost zakona država članica sa evropskim standardima. Slične zamerke iz Evrope su došle i pre godinu dana, ali ih je ministarka Malović protumačila sasvim suprotno od onoga što je u izveštaju EU pisalo. A slične ili istovetne primedbe domaće stručne javnosti su oštro napadane kao nereformske i neevropske. Tek, reizbor sudija je obavljen, ali na takav način da se oko 800 neizabranih sudija žalilo Ustavnom sudu, što je dovelo do kolapsa celokupne reforme i srozavanja ionako već narušenog ugleda pravosuđa. Štaviše, u obrazloženju, od stručne, političke i šire javnosti već napadnutog zakonskog predloga, se kaže da je „zakon u potpunosti rađen u saradnji sa predstavnicima Evropske komisije i Venecijanske komisije, koji su o njemu dali pozitivno mišljenje“. Mada takva tvrdnja ničim nije ni dokumentovana. Malo je verovatno da bi se eminentni evropski pravnici složili sa jednom, pravno veoma sumnjivom, floskulom da se otklanjanje nedostataka reizbora i vraćanje predmeta Visokom savetu sudstva radi ispravljanja grešaka može ostvariti jedino „pretvaranjem“ žalbi već izjavljenih Ustavnom sudu u takozvane prigovore i još retroaktivnom primenom novodonetog zakona. Po svemu sudeći i novi zakon je, kao i dosadašnji vezani za reizbor sudija, neustavan i samo još više komplikuje i urušava ionako poprilično kompromitovanu reformu. Za postupanje po žalbama sudija protiv odluka Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije nadležnost Ustavnog suda određena je Ustavom. Ta nadležnost posebno se ne može oduzimati od Ustavnog suda u postupcima koji su već započeti. Ili, što ne reći, kako je moguće da organ koji je doneo odluku o prestanku sudijske funkcije odlučuje o pravnom leku protiv te odluke. Uostalom, nije nevin ni Ustavni sud koji je otvorio „Pandorinu kutiju“ neustavnosti odlukom da osnov za opšti reizbor sudija bude Ustavni zakon, pravni akt slabije pravne snage od Ustava koji garantuje stalnost sudijske funkcije. I nije neka uteha sudijama kojima „zubi trnu“ već godinu dana.