Radnički protesti

Širom sveta je 1. maja na milione ljudi izašlo na ulice i demonstriralo tražeći nova radna mesta, veće plate, bolje uslove rada i više socijalne pravde. Ogromne razlike između bogatih i siromašnih, zaposlenih i nezaposlenih nisu bile tema mitinga za Međunarodni dan rada samo u Evropi, već i širom Azije i Latinske Amerike. Čak i u bogatoj i sređenoj državi kao što je Švajcarska desetine hiljada ljudi je u prošlu nedelju iskazalo svoje nezadovoljstvo što se ne ostvaruju trajni zahtevi za građenje solidarnog društva i što se stalno ukidaju stečena socijalna prava. Sa njima se složila i predsednica konfederacije, Mišelin Kalmi-Rej, koja je izjavila da u Švajcarskoj sve manje ljudi poseduje sve više – što nije dobro. U Španiji, Grčkoj, Portugalu, prezaduženim zemljama Evropske unije, desetine hiljada sindikalista je demonstriralo protiv raznih mera štednje njihovih vlada, koje urušavaju ionako niski standard. „Mi imamo 4,9 miliona razloga za protest“, rekao je jedan španski sindikalista, aludirajući na zvaničan broj nezaposlenih. Nemački sindikati su masovno demonstrirali protiv, za nemačke radnike opasne konkurencije jeftine radne snage, koja dolazi iz novih članica Unije na istoku Evrope. „Damping plate“, za koje rade Poljaci, Litvanci i ostali, daleko su ispod nemačkih proseka, što odgovara poslodavcima, ali ne i proleterima, uzviknuo je šef Unije nemačkih sindikata, Mihael Zomer. A u latinoameričkim zemljama su tradicionalno snažni levičarski sindikati pozvali članstvo da demonstrira protiv visokih troškova hrane, goriva i javnog prevoza i za otvaranje novih radnih mesta, za bolje plate i poštovanje radničkih prava. Neke vlade su odmah obećale donošenje mera za ispunjenje nekih od zahteva. U Japanu, pogođenom prirodnom i nuklearnom katastrofom, održane su prve masovne demonstracije protiv nuklearne energije. Protesti protiv atomske energije su novost za Japan. U drugim azijskim zemljama sindikati tradicionalno imaju veoma slab uticaj, ali su ipak pozivali na proteste. Čak i u Kambodži, gde je uprkos zabrani javnih okupljanja, nekoliko stotina tekstilaca zahtevalo bolje uslove rada.