Mrzim Vistu!

Ako niste inženjer, osuđeni ste na posrtanje u IT svetu, jer kilometarska uputstva iscrpljuju mozak. Kako da razumem metafiziku četiri RJ-45 priključka, računare pod XP-om i Linuxom, Wirelles modem i laptop sa Vistom, kada ovo zadnje tvrdoglavo neće da se spoji, a ne umem ručno da unosim parametre, taman da mi život zavisi od toga? Treba li mom laptopu serviser, ili sveštenik? Ništa čudno što sam ojađena vrisnula „mrzim Vistu”, jer mi slama duh.”Probaj ping sa laptopa na ruter”, kaže mi drug, zasipajući me rečima poput - UTP kabl, firewall, BAS, DSN – sve španska sela. S mobilnim telefonom bilo je još gore. Slušala sam razjapljene vilice kako da setujem access point, skinem drajvere, koja je korist od heder-a, zašto treba MSI Bluetooth USB PC2PC Doongle adapter, kako da manuelno uključim infra red, osećajući se sve bespomoćnije. U komšiluku na moru imam ribare koji znaju sve o vršama i ništa o internet konekciji. Šta da radim? Da odustanem i bacam u more boce s porukama? Ali, jedna takva boca plutala je do Irske 16 meseci. U more ju je zafrljačio profesor sa Floride, kao i još 150 drugih flaša. Samo jedna je stigla do irskih ribara, pa su je izložili u seoskom pabu. Ako mi Vista ne proradi, gde da nađem 150 boca, kad turšiju ne pravim? “Promeni OS”, stiže mi SMS, “Vista je dno, u rangu sa Milenijumom”.