MMF u Beogradu

Štednja je jedina reč koja izaziva paniku u Nemanjinoj 11, a ovoga puta, delegacija Međunarodnog monetarnog fonda, uz najstrašniju reč, u Beograd je donela još jednu - reforme. A one bi mogle boleti više i od štednje. Ipak, prvi uslov za novi aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om vredan milijardu evra biće dogovor oko fiskalnog deficita za ovu i naročito narednu godinu. To očito neće biti nimalo lako, a i u samoj Vladi ima onih koji tvrde da je novi aranžman sasvim neizvestan. Nezvanično se može čuti da je vrlo verovatno odlaganje dogovora za mesec dana, odnosno odlazak Misije MMF iz Beograda krajem avgusta bez potpisanog aranžmana već sa dodatnim rokom za usaglašavanje potrebnih mera u vladajućoj koaliciji i „peglanje“ političkih razmirica. Čini se da je i premijer Mirko Cvetković svestan težine dogovora jer je nakon prvog susreta sa Jegerovim timom izjavio da ćemo „svi morati da stežemo kaiš“. Ko će najviše i koliko, ostaje nepoznato. Da neće biti lako uklopiti se ni u ovogodišnji budžetski minus, svedoči podatak da smo od dozvoljenog iznosa od 120 milijardi za ovu godinu, do kraja jula već potrošili 90 milijardi dinara. Ako bismo nastavili potrošnju ovim tempom, deficit bi, sa ukalkulisanom oktobarskom povišicom za zaposlene u javnom sektoru i penzionere, premašio dozvoljeni iznos za 25-30 milijardi dinara. Drugim rečima, toliko bi trebalo uštedeti do kraja godine. Manevarski prostor za ovolike uštede ne postoji, a kako nezvanično saznaje NIN, ideja u Vladi je da se ide na neku vrstu kompromisa - da država uštedi koliko može, ali i da od MMF-a zatraži pristanak na nešto veći deficit od planiranih 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ne bitno veći, tvrdi naš izvor iz Vlade. Prve kalkulacije u Nemanjinoj 11 govore da bi se na nekoliko načina do kraja godine moglo „namaći“ 15 milijardi dinara. Vladini napori bili bi usmereni ka boljoj naplati poreza i doprinosa, koja je trenutno jako loša i na meti kritika MMF-a, čime bi se prihodna strana budžeta popravila za nekoliko milijardi dinara. Ostatak do 15 milijardi, dobio bi se smanjenjem diskrecionih rashoda, ukidanjem ili smanjivanjem subvencija za privredu i povlačenjem republike iz nekih lokalnih projekata. I većina ekonomista uverena je da će Vlada tražiti probijanje dogovorenog deficita, ali ne i da će MMF na to pristati. „Verovatno će se tražiti povećanje deficita, ali teško da će MMF na to pristati jer bi time pogazio sve što je do sada tražio. Ne treba zaboraviti da sa bitno većim deficitom ne možemo da se uklopimo ni u zacrtani javni dug od 45 odsto BDP-a, jer se naš luft za zaduživanje sveo na negde još oko 1,5 milijardi evra. Zato verujem da će MMF insistirati na poštovanju dogovorenog deficita od 4,1 odsto. A to znači da će Vlada morati ili negde da uštedi ili da poveća PDV što je malo verovatno“, objašnjava Ivan Nikolić iz Instituta ekonomskih nauka. U Vladi računaju na fleksibilnost MMF-a oko ovogodišnjeg deficita i zbog činjenice da on u brojnim evropskim zemljama dostiže šest odsto BDP-a, a ne isključuje se ni mogućnost izmene fiskalnih pravila, koja bi visinu dozvoljenog javnog duga podigla sa 45 na 60 odsto BDP-a. Ostaje pitanje kako bi to uticalo na kreditni rejting zemlje i dalju cenu zaduživanja, koje bi bilo potrebno ukoliko uštede ne budu dovoljne. I dok deo javnosti smatra da u ovim uslovima, kada se zahtevaju oštre mere štednje, nema mesta za najavljene oktobarske povišice za zaposlene u javnom sektoru i penzionere, iz Vlade je već poručeno da se od te obaveze neće odustati. Profesor Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera, tvrdi za NIN da je ova povišica zakonska obaveza, kao i da prve analize pokazuju da nema neplaniranih povećanja na rashodnoj strani već su prihodi nešto niži od očekivanih. „U tom smislu treba razmišljati o boljoj naplati prihoda bez povećanja poreza. Jedna od ideja je da se donese uredba o objedinjenom plaćanju poreza i doprinosa uz platu, čime bi se popravila naplata javnih prihoda. Na rashodnoj strani može se razmišljati o smanjenju nekih diskrecionih rashoda, poput kupovine robe i usluga i slično. Zajedno sa MMF-om ćemo precizno pogledati i prihodnu i rashodnu stranu i videti da li ćemo moći da se uklopimo u planirani deficit“, objašnjava Bajec. Ivan Nikolić tvrdi da ni odustajanje od planiranih povišica ipak ne donosi prostora za dovoljnu uštedu jer, kako objašnjava, one će zbog pada inflacije i malog rasta BDP-a u prošloj godini, biti dosta skromne. Treće ovogodišnje usklađivanje, planirano za oktobar predviđa da penzije i plate u javnom sektoru u oktobru budu povećane za inflaciju u prethodnih šest meseci (0,7 odsto) i za polovinu bruto domaćeg proizvoda iz 2010. godine (0,5 odsto). Prema njegovoj računici, to znači da bi plate i penzije u oktobru mogle da porastu za 1,2 do najviše 1,5 odsto (u zavisnosti od septembarske inflacije). Sve u svemu prosečna penzija od oko 23.000 dinara biće uvećana za 300, a prosečna plata u javnom sektoru od 40.000 dinara, za 500 dinara. Iako će ovako skromno povećanje malo značiti građanima, svejedno će koštati zajedničku kasu desetak milijardi dinara na godišnjem nivou. Ono što ekonomiste više brine od najavljenih povišica jesu slabiji poreski prihodi, koji, kako tvrdi Nikolić, ukazuju na to da privredna aktivnost nije tolika koliko nam tvrde iz Vlade i NBS. „Zato me čudi da još nisu odustali od prognoze o rastu BDP-a od tri odsto“, kaže Nikolić. O revidiranju ove stope, kako saznajemo, do sada nije bilo reči. Tačnije, delegacija MMF ostala je pri proceni rasta od tri odsto, što je neuobičajeno, s obzirom na to da u Fiskalnom savetu imaju nepovoljnije procene - oko dva odsto. I dok se u Vladi Srbije nadaju da bi se oko nešto većeg deficita u ovoj godini još i mogao postići dogovor sa MMF-om, svi priznaju da će kost u grlu biti budžet za 2012. godinu. „Ključni izazov za postizanje aranžmana sa MMF-om će sasvim sigurno biti fiskalni deficit u 2012. godini, posebno u svetlu činjenice da se radi o izbornoj godini, da ćemo imati drugi talas krize i da će tada doći do izražaja i efekti usvojene fiskalne decentralizacije“ tvrdi za NIN Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. Prema njegovim rečima, ovogodišnji problem sa „privrednim rastom, anemičnijim nego što je planirano, mogao bi se produbiti u narednoj godini, kada će prihodi padati i zbog fiskalne decentralizacije odnosno zakona kojim su sredstva prebačena lokalnim samoupravama, ali ne i obaveze“. „Ekonometrijska istraživanja pokazala su da fiskalna decentralizacija ima pozitivne rezultate u razvijenim zemljama, gde je dobro i temeljno pripremljena, dok u nerazvijenim zemljama daje negativne rezultate. Čini se da bi Srbija mogla da se nađe u ovoj drugoj grupi. Ad hok preneti prihodi na lokal bez ozbiljne pripreme, na duži rok praviće samo problem“, tvrdi Altiparmakov. Pri pravljenju budžeta za 2012. godinu, po svemu sudeći, koplja će se lomiti u okviru vladajuće koalicije oko toga kako i koliko tereta svaliti na lokalne samouprave. O nekim predlozima već se šuška u Vladi. Tako se može čuti ideja da se JP Putevima Srbije daje manje novca od akciza, a da opštine preuzmu održavanje i izgradnju lokalnih puteva. Takođe se razmišlja o povlačenju republike iz nekih lokalnih investicionih projekata, koji su već započeti. Procene su da bi se po tom osnovu moglo uštedeti 10-15 milijardi od prenetih dodatnih 40 milijardi na lokal po novom zakonu o finansiranju lokalnih samouprava. Za ostvarenje ideja poput onih da se gro socijalne zaštite prenese na lokalni nivo i razvijenim zemljama bilo je potrebno nekoliko godina. Dakle, nema se vremena za ozbiljna rešenja. Prve naznake govore da bi i planirani rast za narednu godinu od četiri odsto BDP-a mogao biti revidiran nadole. Ako planirani rast bude manji, recimo oko tri odsto, onda bi i dozvoljeni deficit bio veći - umesto 3,2 negde oko 3,6 odsto BDP-a. Ali ni u to se nećemo lako uklopiti. Moguću fleksibilnost MMF-a oko deficita mogla bi pratiti izrazita rigidnost u vezi s pitanjem sprovođenja strukturnih reformi, od kojih Vlada uprkos ranijim obećanjima, uporno beži. Napori MMF-a biće usmereni na to da se Vlada i u izbornoj godini obaveže na njihovo sprovođenje. Tako nešto već je najavio Bogdan Lisovolik, šef stalne misije MMF-a u Beogradu, koji je istakao da će novi aranžman iz predostrožnosti određivati i strukturnu politiku u oblastima kao što su obrazovanje, zdravstvo i restrukturiranje javnog sektora. I Altiparmakov očekuje da će deo novog aranžmana svakako biti dugoročne reforme, koje često, fokusirajući se samo na kratkoročne mere, zanemarujemo. „Verujem da će MMF tražiti istrajavanje na penzijskoj reformi i dogovorenoj indeksaciji, na racionalizaciji u javnom sektoru, pre svega u oblasti zdravstva i obrazovanja, kao i na racionalizaciji na lokalnom nivou. Takođe će se tražiti dugoročno rešenje za pitanje decentralizacije, uzimajući u obzir i to da Srbija pripada grupi asimetričnih zemalja odnosno onih koje imaju i pokrajine. Neće biti lako da se to sve dogovori, ali je od ključne važnosti za Srbiju, uzimajući u obzir sve naše probleme i neravnoteže“. Bajec veruje da će se ipak postići dogovor sa MMF-om, podsećajući na njegovu važnost za kreditni rejting zemlje i dalje investicije. „Posebno sada, kada se ceo svet suočava sa krizom javnog duga, od Grčke do SAD. Sada su sve oči uperene u države, pa je važno da i Srbija ovim aranžmanom dokaže kredibilitet u vođenju makroekonomske politike“, kaže Bajec. Upućeni ipak nisu preveliki optimisti, jer zbog političkih nesuglasica u okviru vladajuće koalicije nije izvesno kako ćemo usaglasiti budžet za izbornu 2012. godinu, a još manje da će Vlada uoči izbora imati snage da primeni mere štednje. Eventualni neuspeh pregovora sa MMF-om sve stranke pokušale bi da unovče i na izborima opozicija optužujući vlast za rasipništvo, DS Dinkićev populizam i fiskalnu decentralizaciju, a Ujedinjeni regioni Srbije nesposobnost Cvetkovićeve vlade. Svima bi ipak, bez MMF-a bilo daleko lakše uoči izbora, pa je zato novi aranžman više u interesu građana nego vladajućih stranaka, od kojih nijedna, uprkos krupnim rečima, nije pokazala stvarnu volju da stegne kaiš. Dinkić za NIN: Problem u nesposobnosti nekih ljudi Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije, u dobrom delu Vlade viđen je kao glavni krivac za budžetske muke na kojima smo. Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, koji opštinama i gradovima omogućava veće lokalne prihode za oko 40 milijardi dinara, mnogi vide kao jedini uzrok većeg budžetskog deficita republike u 2012. godini od planiranog. „Krajnje je vreme da Vlada počne da štedi na sebi, jer su teret krize do sad trpele isključivo lokalne samouprave, penzioneri i radnici. Iznos od 40 milijardi dinara, koji novim zakonom dobijaju gradovi i opštine, može vrlo lako da se uštedi stezanjem kaiša republičkoj birokratiji”, kaže Dinkić za NIN. Napominje da postoji više načina da se ostvare tolike uštede. „Prvo, izmenom odgovarajućeg propisa koji omogućava da JP Putevi Srbije danas prihoduje 20 odsto od akciza na gorivo, tj. oko 20 milijardi dinara. Ovo republičko javno preduzeće taj novac sada troši i na održavanje lokalnih i seoskih puteva, umesto da ga koristi samo za nacionalne i regionalne puteve. Logično je da lokalne samouprave treba da preuzmu kompletnu brigu o lokalnim putevima jer su novim zakonom dobile dovoljno novca za to, što omogućava da se Putevima Srbije smanje ili potpuno ukinu prihodi od akciza i preusmere u republički budžet. Time bi u republičkoj kasi ostalo od 10 do 20 milijardi dinara više”, objašnjava Dinkić. Drugi način za uštede je da republička vlada prekine sa finansiranjem projekata lokalnog karaktera, izuzev u najsiromašnijim opštinama, čime bi se uštedelo dodatnih petnaestak milijardi. „I naravno, moguće je postići velike uštede u svim ministarstvima. Samo u Ministarstvu ekonomije, koje sam svojevremeno vodio, može da se uštedi još 10 milijardi, s obzirom na to da je nedavno ukinut deo antikriznih mera. Time bi se u republičkom budžetu veoma jednostavno neutralisao taj manjak od 40 milijardi. Dakle, nije problem u Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, već u nesposobnosti nekih ljudi u Vladi da počiste nepotrebne troškove u sopstvenom dvorištu. NJima je očito najlakše da odgovornost pokušaju da prebace na druge. Međutim, to ovoga puta neće proći. Ne može se večito zakidati gradovima i opštinama, a štititi nagomilana republička birokratija“ , kaže Dinkić. Aranžman vredan milijardu evra Aranžman iz predostrožnosti, o kome Srbija trenutno pregovora sa Misijom MMF-a, podrazumeva mogućnost korišćenja sredstava za podršku deviznim rezervama zemlje. Aranžman bi trajao 18 meseci uz pristup sredstvima od oko milijardu evra. Delegacija MMF-a, koju predvodi Albert Jeger, u Beogradu će boraviti do 30. avgusta, a razgovaraće se o o rebalansu budžeta koji je planiran u septembru i biće utvrđeni i okviri budžeta za 2012. godinu.