VASA PAVKOVIĆ, leksikograf i pisac

Rođen u Pančevu 3. februara 1953. godine, gde je završio gimnaziju. U Beogradu je na Filološkom fakultetu završio osnovne i magistarske studije srpskohrvatskog jezika i lingvistike. Od 1977. godine je zaposlen u Institutu za srpski jezik kao jedan od urednika Rečnika SANU. Od 1981. godine objavio je više knjiga poezije, priča, tri romana, nekoliko knjiga kritika, nekoliko antologija i priredio dvadesetak knjiga iz srpske književne tradicije. Najnovija knjiga je antologija srpske priče prve decenije ovog veka “21 za 21”. Knjige su mu prevedene u Švedskoj, Nemačkoj, Rusiji, Mađarskoj, Austriji, Grčkoj, Bugarskoj... Bio je urednik Književne reči, Književnog glasnika, u Narodnoj knjizi… Jedan je od deset osnivača Srpskog književnog društva. Veliki je poznavalac stripa, a objavio je knjigu Naš slatki strip, posvećenu srpskom i jugoslovenskom stripu i revijama. Dobitnik je Brankove nagrade, Nagrade “Milan Rakić” (za poeziju) i “Milan Bogdanović” (za kritiku), nagrade “Karolj Sirmai” (za pripovetke) te “Ramonde serbike” i Oktobarske nagrade Pančeva (za celokupno delo). Za aktivnosti u stripu upravo mu je dodeljena nagrada “Srećko Jovanović”. Trenutni je predsednik NIN-ovog žirija za izbor romana godine. U braku je sa Dušicom, imaju kćer Milicu. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? Moja kći Milica, japanolog, koja je trenutno u Zemlji izlazećeg sunca, na master studijama. Šta je za vas najveća nesreća? Prerana smrt oca Branka. Sada sam već jedanaest godina stariji nego što je on bio kad je umro. A opet, on je imao samo sedam godina kada je izgubio oca. Kad vam je neprijatno? Kad me hvale ili kude iz pogrešnih razloga. Recimo iz njihove priče vidim da nisu pročitali moju knjigu o kojoj “imaju lepo mišljenje”. Koju pesmu volite da pevate? Tih pesama ima bar stotinak i spajaju vreme Bitlsa, ranih Stonsa, Kinksa s našim vremenom, kad pevušim pesme RHCP i Snow Patrol. Šta vas izluđuje? Glupost, šovinizam, nasilje… Visoko mišljenje nas samih o sebi. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? Skoro 35 godina radim Rečnik SANU i napisao sam ili sačinio preko 50 knjiga. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete biti večno zahvalni? Ocu, majci, supruzi, kćeri… ali i krugu bliskih prijatelja koji su mi život učinili snošljivijim. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? Ne koristim usluge saune, a s mojim godinama i zdravljem danas bi mi teško pao i susret s Kim Bejsindžer. Koji prirodni dar biste hteli da imate? Imao sam taj dar ali sam ga zanemario – dar za muziku (gitara, bas, bubnjevi). Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? Prevashodno supruzi zbog nekih odluka i nekih godina… PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? Nemam tih problema. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? Manje bih čitao knjige, a više lutao planinskim livadama, tragajući za retkim leptirima. Šta je vaša najdragocenija imovina? Porodica i knjige koje sam već pominjao… Šta je bila vaša najdramatičnije pogrešna odluka? Bila je suviše dramatična i pogrešna da bih mogao o njoj da mislim hladne glave. Koje su vaše skrivene slabosti? Tiču se tela, kičme, mišića, vidljivih i nevidljivih bolesti… RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kada biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? Malo je jedan dan, a uz to vlast me ne dotiče. Nije to moja sfera interesovanja ni u snovima. Za mene su soba, kompjuter, knjige, jabuka na tacni… muzika u zvučnicima i – napred! Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? Nadam se odgovorniji od ovih koji su došli posle najneodgovornijeg – Miloševića. Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? Ni sa jednom, ali izdvajam Šekspira, NJutna, Darvina, Crnjanskog. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? Ričard Dokins, recimo. Vladimir Putin, takođe. Salman Ruždi od pisaca, Filip Rot… Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? Takav je nezamisliv. Socijalizam je smišljen zbog toga, ali je propao. Za kog slikara biste dali najviše para? Za neki sremski put Save Šumanovića. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete? Pisac, hvala bogu. Stojao sam pred ogledalom, jedne tamne večeri, gledao sebe u oči i odlučio jednom zauvek. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? Nekoliko pesničkih knjiga, nekoliko zbirki priča, dva romana i nekoliko knjiga o leptirima. Kako biste voleli da umrete? Ne bih to voleo, kao ni junak Hemingvejeve priče. Ali kad se već mora, želim samo da ne mučim ukućane dugom bolešću. Kojoj rečenici se nadate u oproštaju sa vama? Reč je o reči. Reč je: zbogom!