Deca Černobilja

Pre otprilike godinu i po dana prisustvovao sam odbrani jedne doktorske disertacije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dok je moja prijateljica, novopečeni doktor nauka, u sali još primala čestitke, u prostranom hodniku, gde su za jednim stolom prikupljani potpisi za kandidature za neko studentsko telo, došlo je do komešanja, pa do kratke razmene udaraca (koji u onoj gužvi skoro sigurno nisu završili na glavama onih kojima su bili upućeni), da bi se onda sve naglo smirilo, na isti način na koji je i počelo. Obezbeđenja nije bilo na vidiku, ali dok smo mi koji smo bili na odbrani doktorata sišli niz stepenice i stigli do izlaza, vrata su bila zaključana; valjda da bi se sprečilo da izazivači incidenta napuste zdanje. Pomalo bizarna situacija je, barem za nas, uskoro okončana dolaskom nekog s ključevima, ko nam je omogućio da izađemo iz zgrade. Kada su ovog oktobra nezadovoljni studenti započeli blokadu najpre Filološkog, a onda i Filozofskog fakulteta, uveliko sam već bio zaboravio na ovu epizodu, ali mi je dalji tok događaja neminovno osvežio sećanje. Čim su počeli da pristižu izveštaji o manjim i većim incidentima, te u manjoj ili većoj meri agresivnom ponašanju svih strana - dela demonstranata (među kojima navodno na Filološkom ima i onih koji nisu studenti), desničarskih protivnika protesta, čak i profesora - prepoznavanje paradigme je bilo momentalno, a zaključak jednostavan: pa kako bi se u Srbiji, ovakvoj kakva je danas, konfliktne situacije drugačije rešavale nego nasiljem? Pitajte, uostalom, Branka Kovačevića, rektora Beogradskog univerziteta, koji je sebi dopustio da izjavi kako ukoliko studenti sami ne obustave blokade to treba da učini država, „milom ili silom“. Kovačević je posle objašnjavao da nije tako mislio; da nije pozivao na nasilje, već na njegovo predupređivanje; i da stanje na dva fakulteta, pre svega na Filološkom, otvara mogućnosti za izbijanje mnogo težih incidenata od onih dosad viđenih. Uzalud: reči koje su mu se omakle (i čiju težinu su, naslućujući kako će biti protumačene, odmah pokušale da umanje njegove koleginice, dekani Filološkog i Filozofskog fakulteta) ostaće gadna, neizbrisiva mrlja na njegovom mandatu. No, neka o svojoj reputaciji rektor sam brine; mnogo bitnije jeste ono što je izazvalo njegovo neprimereno reagovanje. Dakle: u kakvom ćemo tek užasu od zemlje živeti u godinama koje dolaze, ako i budući pripadnici društvene elite svoje buntovništvo ispoljavaju galamom i vređanjem onih koji im se nisu pridružili, a u revolucionarne metode borbe ubrajaju sprečavanje koleginica da odu do toaleta? A pre toga: u kakvom to užasu od zemlje već živimo kad i univerzitetski profesori pokazuju takav višak agresivnosti prema sopstvenim studentima, kao što se naslućuje iz (istina prilično mutnih) video-zapisa koji kruže internetom? Odavno o tome imam malu kvaziteoriju. Kad je Slobodan Milošević krajem osamdesetih razobručio sve one mračne sile koje su dotad bile obuzdavane (neke državnom represijom, a druge, bitnije, društvenim konvencijama), Srbija se u socio-političkom smislu našla u situaciji analognoj onoj koja je zadesila okolinu Černobilja kada je u toj sovjetskoj nuklearnoj elektrani došlo do fatalnog incidenta. Srbija je tada nepovratno kontaminirana kulturom nasilja, koja će svoj najdrastičniji izraz naći u ratovima koji su usledili, ali čiji će se najpogubniji efekat osećati još mnogo nakon što ratovi budu okončani - kroz odrastanje generacija i generacija dece koja jednostavno neće znati za drugo i bolje, jer su, izloženi istom zračenju, u međuvremenu i stariji mutirali i pomahnitali: otud danas onolika ksenofobija i netolerancija svake druge vrste, otud nasilje i odsustvo empatije na svakom koraku. Nije, naravno, reč o tome da je Milošević kriv za sve - da nije bilo njega, našao bi se ovde već neko drugi takav; bilo bi, uostalom, odveć bedno večito se vaditi na njega. Ali protok vremena ne umanjuje utisak da je stanje kontaminiranosti i dalje najpribližniji opis onoga u šta smo se kao društvo pretvorili. A znate kako ide to s radijacijom. (Autor je urednik diplomatskog biltena VIP)