Vesele osamdesete

April u Beogradu počeo je koncertom kontroverzne istarske rok atrakcije “Let 3”. Usledili su koncerti britanskog live - dance sastava “Faithless” i Ibrahima Ferera, kubanskog pevača i kompozitora kome je svetsku slavu doneo “Buena Vista social club”. Ipak, kulminacija muzički bogatog aprila u Beogradu, koji još nije završen (30. aprila u Domu omladine sviraju Partibrejkersi), nesumnjivo je koncert “Violent femmes”-a, održan 25. ovog meseca u bašti SKC-a.

Američke underground ikone, čije se ime i danas može naći na nekim fasadama našeg glavnog grada, posle najneverovatnijih mesta na kojima su nastupali (svirali su na Severnom polu, Karnegi holu, po gej klubovima, muzejima, školama za decu ometenu u razvoju, u svih 50 američkih država i još 40 zemalja) konačno su došli u Beograd. Ovde ih je dočekala dosadna proletnja kiša ali i, uprkos visokoj ceni karata, prepuna bašta SKC-a. Dve hiljade ljudi dva sata se njihalo u ritmu “Violent femmes”-a , pevajući sve pesme i ne mareći za kišu koja je neumoljivo sipila.

“‘Femsi’ su ovde imali visok status 80-ih godina, posebno kod ekipe koja je čučala na Akedemiji tako da uopšte nisam iznenađen fenomenalnom reakcijom Beograda. Uveren sam da reči hvale publici nisu bile samo kurtoazne jer je grupi već posle prve pesme moralo biti jasno da su ispred njih fanovi tj. ljudi koji prate, znaju i razumeju”, kaže Petar Janjatović, rok kritičar. On dodaje da je činjenica da su, danas 20 godina docnije, pesme veće od samih autora ali da je sam koncert, i to ovako dobar koncert najbolja potvrda da se Beograd vratio na koncertnu mapu sveta.

A baš kao i delimično ovaj nastup na kiši, i celokupna karijera “femsa” bila je gotovo filmska. Na nekom ćošku rodnog Milvokija, gde su uvežbavali nove pesme i zarađivali džeparac Gordona Ganoa (tada još uvek tinejdžera), Viktora Lorenca i Brajana Ričija čula je grupa “Pritenders”, koja je te večeri nastupala u Milvokiju i pozvala ih da im budu predgrupa. Odličan prijem publike naveo je mađioničara sa bubnjevima Viktora Lorenca da pozajmi od oca deset hiljada dolara da bi se pesme sa ćoškova Milvokija našle na nosaču zvuka. Taj, prvi album, koji je nazvan kao i grupa “Violent femmes” postiže platinasti tiraž a pesme “Blister in the sun”, “Kiss off” i “Add it up” postaju himna jedne čitave generacije. Momci iz grada koji je do tada bio poznat jedino po pivu i Karim Abdul DŽabaru odjednom postaju zvezde a kritičari dobijaju težak zadatak u koji žanr da ih svrstaju.

Poznati britanski novinar Dejvid Kavano tako njihov stil definiše kao “countrdž - folk - rock - njeirdo - rock žnž punk - acoustic - velvets - skiffle” ili prevedeno “bes panka, tradicionalnost i kotemplativnost folka, odmetništvo i brzina rokabilija, grotesknost vodvilja, emotivna direktnost kantrija i avangardnost džeza koji su po genijalnoj recepturi pomešani u zvuk koji prati sklonost frontmena Gordana Ganoa da u jednoj pesmi prelazi od prigušenog šapata do nekontrolisanog krika.” Petar Janjatović, pak, nudi jasniju definiciju: “Nema sumnje da su oni rodonačelnici novog američkog gitarskog roka, koji je svojim nastankom produžio vitalnost rokenrola, a iz koga su posle nastali celokupni muzički pravci od kojih je svakako najpoznatiji grundge.”

Ipak, ono što ih čini ikonama andergraunda je to što je bez obzira na sve što se menjalo na svetskim muzičkim scenama i u njihovim životima (basista Brajan Riči se od osnivanja benda ugojio 30 kg.), njihova muzika ostala ista. Bez obzira na to kako je kritičari zvali.

U čast “platinastog” prvog albuma, čiji uspeh nikada nisu dosegli, beskompromisna trojka iz Milvokija krenula je na svetsku turneju i u sklopu nje desio se i ovaj koncert u Beogradu. Na kome su “Femsi” pokazali zašto još uvek ne treba da okače gitare o klin. Na kome se pokazalo zašto je Beograd svet.