Alfa i delta

Posle slavskih gostovanja kod Biljinih tetaka u Kraljevu i Vrnjačkoj Banji, vratio sam se Vidovu. Oh, kako su mi se moji šarplaninci obradovali! Dom su mi kao mrtva straža čuvali, a nisu bili vezani! Ta pseća odanost, ta vernost! Toga je sve manje među ljudima i zato Srbi, pa i ljudski rod, propadaju. A, tek, radost sa kojom su me moji psi dočekali! Skačući po meni skroz su me pocepali, malo su me, od milošte, po prstima i glockali, i, tako me blago opominjali da ih više ne ostavljam, tek tako, i na duže. Mada, u hrani nisu oskudevali, hranio ih je moj prijatelj Žika Bosanac kome sam poklonio najjačeg Tarinog štenca Arija. A za Žiku će se tek čuti, kada mu se uskoro pojavi roman prvenac Kristalna noć nad Kupresom.

A moj Namćor pisan na srpskom jidišu iz štampe je, već, izašao i, odmah sam ga NIN-ovom žiriju prosledio. Valjda će ga pročitati, uvažiti, a sve ako i ne bude NIN-ove nagrade, tu je Nobelova. Nije li Ivo Andrić dobio prvo Nobelovu, pa tek onda NIN-ovu nagradu!? Nobelovoj nagradi se, baš, nadam i to sam, prošlog utorka i rekao na belopalanačkoj televiziji, mada nisam mason, a nisam ni Rokfelerov mezimac. Eej, da ti američki Kongres lobira za Nobela, nije šala! Ali, to, valjda, neće biti presudno. Uostalom, ako nisam bolji pisac od Andrića, pošteniji sam mirotvorac, u svakom slučaju, od Dačića, a bogami, i od Zmije, mislim, Tačija. Jer, ja sam, batice, za prvomajske praznike 1991. godine vodio evropske zelene na Kosovo, i, sa Ademom Demaćijem, albanskim Mandelom sam se ljubio i to u selu Žur, na granici sa Albanijom gde srpska noga godinama, pre mene, nije smela da stupi. Sve je to mladi Aleksandar Timofejev za Studio B snimio i emitovao! I, šta sam, umesto Nobela, tada dobio? Šešelj me je na smrt osudio, Milošević mi ozbiljno pretio, a Dačić je, kao Cobijev skojevac, sve to, sa strahopoštovanjem, gledao i iz daljine mi se, ushićen, divio... I, da li vam je sada jasno zašto polažem pravo na Nobela!?

K. G. Jung, moj guru iz Švice, prekida moje nobelovske sanjarije: Mani se Nobela! Bolje pogledaj šta ti se u Vidovu dešava. U tvom odsustvu, promenio se, izgleda, odnos snaga između Garče i Cezara. Koliko do juče, Garča je bio neprikosnoveni alfa mužjak koji je, bukvalno, zapišavao Cezara! A sada Cezar počinje da reži na Garču, ne da mu da se približi šerpi. Sve me to, na neki način, podseća na rivalstvo Dačića i Vučića. Do juče najmoćniji čovek Srbije moraće, izgleda, slabijem od sebe, da čestita Nobela...

Bilja kuva vruću rakiju i kafu na smederevcu na decembarskom suncu, ispred Vidove akademije, a Cezar se na Nepobedivom suncu izvalio u Vidovom hramu. Moja Crna plete mi se oko nogu i počinje da drži banku: Sećaš li se kako su me Garča i Cezar po Vidovu proganjali dok se nisu na mene navikli, a sada me obojica maze i paze kao svoje štene. Ako je Garča alfa, a Cezar beta, sada je Delta odlučio da se odnos snaga malo promeni. Bajdvej, Delta nije Miško, već, Rokfeler, svetski vladar iz senke...