Karta Srbije

Ništa novo: ko se hvata reketa, servira istinu. Otkad je istina u centru pažnje, obilaznica je u centru moći. Kada moć vođe pređe granice razuma, zakon zdravog razuma stavlja se van snage. Stoga niko ne zna gde su granice naše zemlje. Mlade uzdanice ih traže na svim meridijanima. Ako ne iskoriste vreme, oni će njih. Ko ne pomeri granice saznanja danas, pomeraće pameću sutra. Carevo novo ruho je providno otkad se dresovi presvlače na terenu, rezultati – u svlačionici. Bez obzira na to što rejting podobnih raste iz sata u sat: na prvi pogled 11, na drugi 5 do 12. Nepotizam nije samo od vrha do podnožja, nego je od međunožja. Ništa nam se ne da. Sve su nam oteli. Kriminal je organizovan kao vlast. Školski primer kriminalne privatizacije je školski metak – ćorak. Mesto mu je u ćorci, a ne u katodnoj cevi. Otkad državna televizija ubija u pojam, država je ubica. Čulo pipa razvija u mraku. I dok se vi prepucavate oko sudova, nama pucaju kapilari. Na kraju tunela je NJegova Svetlost. Da iza nje ne stoje senke NJegove Visosti, ne bi demokratija bila puzajuća, niti bi se partija na vlasti igrala živim figurama. Ko meša karte kao domine, izaziva domino-efekat. Zato je karta Srbije povratna: sve se vraća, sve se plaća. Prema tome, sreća je lepa samo dok se čeka da i ovo prođe.