Kad procvetaju otrovne alge

Neće biti čudno ako Užičani sledeće godine promene kalendar, kako bi petog januara mogli da slave Bogojavljenje. Tog datuma je, naime, celih jedanaest dana nakon što je objavljeno da je gradska voda toksična, natpredsednik Vlade Aleksandar Vučić naredio da Užičani dobiju vodu za piće iz Čajetine, uz pomoć vojske, najkasnije do 25. januara. I tako izbegnu sudbinu Zrenjanina, koji već deset godina nema ispravnu vodu.

Nekako se pogodilo da je Aladin Čarobnjak protrljao nadležne funkcionerske glave zbog problema otrovne vode baš u trenutku kada se nekoliko stotina ljutih Užičana okupilo na građanskom protestu zakazanom putem Fejsbuka. Ta čudna slučajnost omogućila je da vest o buntu na svim televizijama bude plasirana kao već zastareo nastavak informacije o brizi PPV-a za zdravlje 60.000 građana koji se snabdevaju vodom iz jezera Vrutci, okupiranog opasnim cijanobakterijama. Već iste večeri na lokalnoj televiziji pojavio se i do tada nevidljivi gradonačelnik Saša Milošević (SNS) koji je sugrađanima objasnio da nema razloga za brigu. I čemu, uostalom, to sitničarenje? Samo zbog činjenice da je informacija o kancerogenoj vodi skrivana od javnosti i da se, nakon njenog konačnog obelodanjivanja, pokazao sav onaj javašluk, nesposobnost i neznanje koji su do problema i doveli?!

Priča, naizgled, počinje 26. decembra, kada je Zavodu za javno zdravlje bilo potrebno nekoliko časova da obavesti građane o opasnosti na koju ukazuje nalaz Instituta Batut. I to samo delimično: u vodi su pronađene alge, a preporuke za korišćenje biće date narednog dana, saopštio je Zavod. Nedorečeno, ali dovoljno za paniku: sva flaširana voda u gradu rasprodata je rekordnom brzinom i uz povremena ispoljavanja besa, pa čak i tuče. Javnost je, doduše, nezvaničnim kanalima bila pripremljena za vanredne okolnosti: danima unazad, građani su jedni druge obaveštavali da sa vodom nešto nije u redu i da ne bi trebalo verovati u saopštenje Zavoda od 16. decembra o potpunoj ispravnosti vode. Oni naivni, koji su verovali institucijama, u narednim danima dobili su mnogo materijala da potvrde naučenu lekciju. Kada je, napokon, 27. decembra saopšteno da voda nije ni za piće ni za kuvanje, nedostajale su brojne druge važne informacije. Šta sa kupanjem, pranjem posuđa, pranjem zuba...?



Zvanično, život je u gradu u petak 27. decembra normalizovan: prodavnice su snabdevene flaširanom, a na brojnim punktovima postavljene su cisterne sa pijaćom vodom. Kratke medijske vesti, međutim, nisu mogle dočarati život u algogradu. Cene flaširane vode krenule su naviše, a tridesetak cisterni razmeštenih u raznim delovima grada postale su predmet posebne pažnje. I to ne samo zbog, zvanično demantovanih, navoda o sumnjivom kvalitetu čak i te vode, koji su na Fejsbuku dokumentovani fotografijama tekućine čudne boje pune raznih plivajućih objekata. Izgleda da je bilo nečeg i u glasinama o pokušaju krađe, pa su cisterne okovane lancima, nedovoljnim, ipak, da sačuvaju sve slavine na predviđenim mestima. Pojavili su se kreativni predlozi za prevaspitavanje počinilaca, kojima nije mesto u pristojnom nedeljniku, ali i drugi oblici ispoljavanja erskog duha od uputstva za pripremučaja s algama, preko karikatura i fotomontaža, do doskočica tipa Ko je hrabar čovek? Užičanin koji posti na vodi.



Kroz maglu i čađ, čija je koncentracija u vazduhu bar deset puta veća od dozvoljene, opterećeni brigama, gorčinom i kanisterima s vodom, danima su tako bauljali Užičani ulicama klizavim od nataložene prljavštine, i sve je polako poprimalo izgled takoreći normalnog rasula. Šok su izazvali rezultati analize urađene nakon intervencije hlor-dioksidom: koncentracija otrova je povećana. Tačnije, šokirali su se laici, ali ne i stručnjaci, koji su na internetu na vreme objašnjavali da je stupio na scenu tehnološki lobi i da se toksini, o kojima je reč, ne mogu uništiti oksidacionim sredstvom, na koje padaju samo mikroorganizmi.

Nakon debakla ekspertske intervencije, stvari su ubrzane. Za samo nekoliko sati 5. januara više od tri hiljade ljudi okupilo se oko Fejsbuk strane Užice neće da ćuti. Pao je dogovor protest sutra u podne pred Gradskom kućom. Zoran Milovanović, poznati užički humanitarac, jedan od dvojice administratora FB stranice, pozvao je da se ponese malo tolerancije i uvažavanja, a da politička opredeljenja ostanu kod kuće.



Izgleda da su pali i neki drugi dogovori, pa je, odmah nakon pomenutog sastanka sa kog je Vučić izd`o naređenje počelo redovno pokazivanje brige za javno zdravlje. Dan posle prvog protesta, preko centralnog trga rastegao se šleper novosadskih registracija, natrpan balonima vode. Naprednjački aktivisti, koji su je delili, bili su dobro pripremljeni... ili im je bilo neprijatno: ignorisali su dobacivanje iz automobila u pokretu (je l` počela kampanja), savet da bolje rašire zastavu, da se vidi čija je kampanja i slična olakšavanja duše. Oni koji su vodu uzimali činili su to, uglavnom, u tišini, samo su neki imali potrebu da naglase da balon uzimaju, ali glas ne daju. Desetak metara dalje, omanji generacijski skup inženjera iz vremena pre Megatrenda komentarisao je scenu. Priča se kretala od čuđenja šta je isplivalo, preko sarkastičnog smeha građevinca hidraša na pomen ideje o uzimanju vode iz Sušičkog vrela, do izražavanja nade da se potomci, koji studiraju u Beogradu, neće vraćati. Neko je rekao da se svega tri posto mladih koji odu na fakultet po dobijanju diplome vrati u Užice.

Pomoć su slali drugi (Knjaz Miloš, Karađorđevići, mnogi gradovi) samo što su to činili diskretnije. Govornik na jednom od tri održana protestna skupa, morao je, čak, javno da prizna: Nisam verovao da ću ovo ikad izgovoriti, ali, hvala Grebićima! Grad Čačak, večni užički rival, prvi je poslao vodu najugroženijim.

Za razliku od baze u kojoj je svest o ozbiljnom ugrožavanju zdravlja uspela da, potisne čak i tradicionalni animozitet dva komšijska grada, tamo gore, u političkim visinama, još jednom se pokazalo da je partijski interes neprikosnoven. I da je mala verovatnoća da je, u žaru borbe za njegovo ostvarivanje, neko ostao nevin. Isplivala je, tako, informacija da je dozvola za branu na Vrutcima istekla još 2009, a da na to nisu reagovale ni tadašnje vlasti (DS) ni sadašnje (SNS), niti iko od njihovih brojnih koalicionih partnera. U nekoj vrsti akcije ni dan bez izjave visokog funkcionera SNS o užičkom problemu, počeli su, što reče ministarka Zorana Mihajlović, da ispadaju brojni kosturi iz ormara odgovorni za cvetanje algi u Vrutačkom jezeru. Ministarka energetike i zaštite životne sredine je posebno istakla mini hidroelektranu čiji su vlasnici Aleksandar Ćirilović, koji je bio predsednik Saveta za energetiku DS, Slobodan Jovanović, Žarko Zečević i MLH d.o.o. koji je u vlasništvu američkog državljanina. Najavila je i temeljnu istragu i utvrđivanje odgovornosti.

Procenili su naprednjaci da to upiranje prsta u potencijalnog krivca neće biti dovoljno da se stišaju strasti i stekne/obnovi poverenje, pa se, u naletu samohvalisanja, slikajući se pored mašina koje kopaju kanal ka Sušičkom vrelu, jedan važan funkcioner, čak, podičio: Uspeli smo da iz inostranstva dobijemo informaciju da na ovom lokalitetu neće biti snega do 20. januara. U lavini obećanja brzog rešenja zatrpana je tvrdnja Milana Stamatovića (DSS), predsednika opštine Čajetina: Nije Užičanima vodu obezbedio Aleksandar Vučić, nego o opština Čajetina. Nemaju Čajetinci ništa protiv privremenog ustupanja vode iz Sušice ugroženim komšijama, objasnio je Stamatović, ali nije red da o tome saznaju iz medija. Naročito zato što je Čajetina pet godina pripremala projekat vodosnabdevanja iz Sušičkog vrela, uz ogromna finansijska ulaganja, ali i opstrukcije iz Užica.



Nije ni čudo da su, u takvim okolnostima, poučeni iskustvom, organizatori protesta shvatili da obećano rešenje ne znači i rešen problem, naročito ne kad majstori odu. Zato su pripremili peticiju kojom traže da se utvrde sve činjenice vezane za stanje hidroakumulacije u Vrutcima, da se ona sanira tako da obezbedi kvalitetno snabdevanje u narednim decenijama i da se utvrdi odgovornost pojedinaca i institucija za današnje stanje. U nedelju su, sa pomešanim emocijama saopštili da na peticiji, namenjenoj predsedniku, premijeru, PPV-u i nadležnim ministrima, skupili 5.752 potpisa. Za činjenicu da je taj broj dovoljan, ali ne u odnosu na broj stanovnika, kako su ocenili, pobrinuli su se naši nepoverljivi sugrađani i pojedine političke stranke koje su SMS porukama i na ostale načine savetovale svojim pristalicama da ne lajkuju statuse vezane za proteste i nipošto ne potpisuju peticiju. Uz zahvalnost potpisnicima i volonterima, imali su poruku ostalima da razmisle šta će sutra reći svojoj deci da su tako postupili zbog politike, ili nečeg drugog.

I dok traju partijska prepucavanja i međusobna optuživanja zbog izgradnje vikendica i kupanja oko jezera, preteranog izlova ribe, nereagovanja - otvaraju se novi problemi. Privremeno su obustavljene operacije u gradskoj bolnici, a novi izliv besa izazvali su neumanjeni računi za otrovnu vodu (umanjiće ih sledećeg meseca, reče naglo oživeli gradonačelnik čim su se pojavile prve ideje građana šta bi se moglo raditi sa računima). Aljkave u svemu drugom, gradske službe su, uostalom, vrlo temeljne u nalaženju načina za naplatu koječega. Užice je postalo jedan od prvih gradova u kojim se naplaćuje ekološka taksa u iznosu od šest dinara po kvadratnom metru stambenog prostora. Prema odokativnoj računici Zorana Milovanovića, samo od fizičkih lica tako bi se moglo skupiti oko 200.000 evra, a ne zna se šta je s tim parama. Ali se zna da neće biti upotrebljene za neki oblik subvencionisanja gasifikacije, više nego neophodne u kotlini čiji vazduh tera suze na oči i u kome je priključak za gas dva i po puta skuplji nego u susednoj Požegi.

A i zašto bi, kad su se Užičani pokazali kao izdržljivi, uprkos svemu što ih je zadesilo klostridija u bolnici, alge u vodi, jezerske ribe-čistači na čačanskoj pijaci, čađ u vazduhu, obećani autoput u Sjenici, nekadašnji centri (elektrodistribucije, pošte, vojske) u drugim gradovima... Eno ih, tvrdoglavi i namćorasti, bauljaju i dalje sa svojim kanisterima i plastičnim flašama. Čak i kad ćute, sprdaju se sa osnovnim zakonima prirode, prema kojima nema života bez vode i vazduha.