Ojadili i državu

Zbog dugova od skoro 550 miliona evra, slamku spasa u unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR) već su potražile tri velike privatne kompanije, Beohemija Željka Žunića, Inter-kop Radeta Nikolića i Interkomerc, na čijem je čelu Goran Perčević, a uskoro bi, nezvanično saznaje NIN, njihovim stopama mogao krenuti i najveći dužnik, Farmakom Miroslava Bogićevića, čije se obaveze procenjuju na oko 350 miliona evra.

Ruže ne cvetaju ni Inveju, tako da se sličan scenario ne isključuje ni za tu kompaniju, koja je specifična i po tome što u javnosti vlada uverenje da je njen vlasnik Predrag Ranković Peconi, dok u Agenciji za privredne registre (APR) stoji da je to akcionarsko društvo sa samo jednim akcionarom (!?), tako da je formalno stopostotni vlasnik Inveja izvesni Srđan Sredojević.

Osim banaka, žrtva preduzeća, od kojih su neka već zaslužila epitet zombija, biće i država. I ona će, ili bolje rečeno poreski obveznici, ostati kraćih rukava, jer je Fond za razvoj problematičnim firmama pozajmio više od 15 miliona evra, sa malim šansama da ih naplati. Tim pre što su sa Interkomercom, kako je za NIN potvrdila direktorka Fonda Slađana Backović, zbog nelikvidnosti i nesolventnosti već raskinuta tri kredita vredna 384 miliona dinara. Toj firmi uskraćeni su krediti od 150 miliona za pokretanje proizvodnje duboko zamrznutog voća u hladnjači Pecka, 34 miliona za proizvodnju briketa u Novoj Varoši i 200 miliona za pokretanje proizvodnje konditorskih proizvoda u Ćićevcu. Uz to, iako je dospeo, Interkomerc nije Fondu platio dug od još 1,18 milijardi dinara. Zbog tog duga većeg od 10 miliona evra i blokade računa, Fond je predložio da se raskine i taj ugovor i kredit naplati prodajom nepokretnosti Interkomerca. Originalni instrument obezbeđenja tog kredita bila je, naime, garancija Agrobanke, ali je posle njenog stečaja Fond od Agrobanke preuzeo kolateral u vidu hipoteke na kompleks industrijskih objekata u Ćićevcu.
Ti dugovi su, međutim, samo vrh ledenog brega. Nakon što je Interkomerc zatražio da se krene u UPPR, ispostavilo se da potraživanja Fonda za razvoj predstavljaju samo 1,84 odsto ukupnih potraživanja poverilaca. Drugim rečima, dugovi Interkomerca su 50 puta veći od sume koju je kao potraživanje prijavio Fond za razvoj!

Preduzeće na čijem je čelu Goran Perčević, inače, Fondu duguje još 95 miliona dinara, po osnovu kredita odobrenog 2012, ali taj deo duga još nije dospeo za naplatu. S obzirom na to da je i taj kredit inicijalno obezbeđen garancijom u međuvremenu propale Agrobanke, male su šanse da će Fond uspeti da ga do kraja naplati. Da Interkomerc nije bio solidan dužnik svedoči i činjenica da je Fond sa tim preduzećem raskinuo još jedan kredit, ali ga je, srećom, u celini naplatio, jer je bio obezbeđen garancijom neke druge banke, a ne propalih državnih banaka.

Zbog kašnjenja sa plaćanjem dospelih rata Fond je i sa Beohemija-Inhemom raskinuo ugovor o investicionom kreditu od 150 miliona dinara za izgradnju i opremanje Fabrike tečnih deterdženata u Zrenjaninu. Ni sa firmom Željka Žunića Fond nije imao sreće. Pre stečaja Privredne banke Beograd (PBB) Fond je poslao na naplatu garanciju koju je ta banka u većinski državnom vlasništvu dala Beohemiji. Ta garancija, međutim, nije naplaćena jer je u međuvremenu PBB otišla u stečaj. Sada je i Beohemija u postupku izrade UPPR-a, na koji je Fond uputio primedbe, ali one neće uticati na ishod tog procesa s obzirom na to da u ukupnim potraživanjima Fond učestvuje sa simboličnih 0,49 odsto. U ovom slučaju, dakle, drugi poverioci, pre svega banke, od Beohemije potražuju 200 puta više novca nego Fond za razvoj!

U Fondu navode da Farmakom zasad uredno servisira kredit od 161 milion dinara za Livnicu Požega, koja je deo tog koncerna. No, pošto je i ta pozajmica prvobitno bila obezbeđena garancijom Agrobanke, nju je posle likvidacije propale državne banke Fond zamenio tako što je uzeo hipoteku na novoizgrađeni kompleks u vlasništvu Livnice i zalogu na opremu.

Fond je Interkomercu, Beohemiji i Livnici Požega odobrio kredite sa prvoklasnim instrumentima obezbeđenja, garancijama poslovnih banaka, a problemi u naplati nastali su nakon odlaska u stečaj Agrobanke i PBB. Međutim, Fond je od Agrobanke preuzeo instrumente obezbeđenja, a u toku je preuzimanje tih instrumenata i od PBB, objašnjava Backovićeva.

Sagovornici NIN-a kao jedan od glavnih razloga za sunovrat kompanija, za koje se doskora verovalo da su među najboljima u Srbiji, navode da su se mnogi ovdašnji biznismeni godinama besomučno zaduživali, kao da krediti nikada neće dospeti za naplatu. Na takav model ponašanja ukazuje i podatak iz analize u koju je NIN imao uvid da je Farmakom kreditiralo čak 17 banaka iz Srbije, dok je čarima Interkomerca odolelo samo pet-šest banaka!?

I koliko god su neke od privatnih imperija na staklenim nogama krive za propast Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine (RBV) i PBB, toliko su i one krive, jer su olako pozajmljivale novac, a njihovim gašenjem su na površinu isplivali dugo skrivani problemi sa kojima se firme zombiji suočavaju. Sagovornici NIN-a objašnjavaju da je ranije postojala uhodana šema - kada nekom dospe kredit kod Agrobanke, on je uzimao novi od druge banke, koja je bila deo tog sistema. Tako se održavao privid da sve normalno funkcioniše. Banke nisu imale rizičnih plasmana, zombi firme su uredno vraćale kredite pa su mogle da dobiju veću dozu dopinga i pritom su imale tretman prvoklasnog dužnika. Takvim mekim kreditima propale državne banke su doprinele da i kompanije koje su kreditirale dođu do ivice propasti, kaže za NIN direktor jedne od banaka u Srbiji.

Žrtve tog privida bile su i međunarodne finansijske institucije, EBRD i ogranak Svetske banke - Međunarodna finansijska korporacija iz Vašingtona, koje će teško naplatiti novac pozajmljen Beohemiji i Farmakomu. Tek kada su pukle tri državne banke, postalo je jasno da ne postoji kreditni perpetuum mobile i prezaduženost povlašćenih kompanija više nije mogla da se gura pod tepih. Čini se, međutim, da je svetlo u krčmi upaljeno prekasno. Bar za neke firme i njihove poverioce, koji su sve nervozniji. Zbog toga je račun Beohemije blokiran samo dan nakon sastanka poverilaca, a pošto se zabrinjavajuće vesti brzo šire, sa istim scenariom suočio se i Interkomerc. Potpuno logično s obzirom na to da su te dve firme vlasnički tesno povezane, pa su neki od poverilaca požurili da naplate šta se naplatiti može. Ali, zakasnili su, jer su i Beohemija i Interkomerc shvatili da im se sada najviše isplati da uđu u UPPR, jer u direktnim pregovorima sa poveriocima mogu za sebe da izbore bolje rešenje, duži rok otplate, period mirovanja, niže kamatne stope...

No, time dužnici ne rešavaju sve, već samo finansijske probleme, a plašim se da neki od njih to ne shvataju. Za njihov opstanak ključan je biznis, a nemaju obrtnih sredstava za nastavak poslovanja. Ako toga nisu svesni, oni su samo restrukturirali prošlost, ali nemaju budućnost, kaže za NIN jedan od bankara. Prezaduženi tajkuni pogrešno misle da su dugovi bankama najveći problem, ali nisu! Problem je što su firme, čiji su vlasnici, po obimu poslovanja, zahvaljujući neekonomskim vezama, odavno prevazišle njihove menadžerske sposobnosti, a oni to neće da prihvate. Zato će se neke od prezaduženih kompanija u Srbiji udaviti i pre nego što se izbore za sve popularniji UPPR.

Upravo zato što su bile široke ruke prema nekim firmama i banke će morati da se oproste sa očekivanim prihodima, pa i sa delom sopstvenog kapitala. Da li zbog bliskih veza nekadašnjih lidera mladih socijalista Perčevića i Dačića, ili iz nekih drugih razloga, banke su Interkomerc dugo tretirale kao apsolutno nerizičnog dužnika, a sada ne mogu da se naplate, jer je račun firme blokiran zbog neplaćenih obaveza koje se mere milijardama dinara.

Ni Farmakom nije u boljoj situaciji, jer je u septembru 2013. počeo da kasni sa plaćanjem obaveza više od 90 dana.
Banke još ne znaju koliki će minus morati da preuzmu na sebe i u kojoj će im meri kontaminirani zajmovi opteretiti bilanse i zato pristaju na UPPR, jer procenjuju da će na taj način, smanjivanjem kamata i produžavanjem rokova otplate, uspeti više da se naplate nego aktiviranjem hipoteka na nekretnine, koje niko neće da kupi.

Indikativno je i što se strmoglavi pad prihoda nekih imperija na staklenim nogama ne podudara sa početkom krize. Naprotiv. Dok je 2012. srpska privreda tonula u recesiju, Bogićević, Žunić i Perčević uživali su u astronomskom rastu prihoda. Farmakom je u odnosu na 2011. povećao prihode na 54,8 milijardi dinara (za 27,4 odsto), Beohemija na 23,5 milijardi (za 26,5 odsto), a Interkomerc na 31,7 milijardi, za čak 32,5 odsto! Zajedno su, dakle, u 2012. imali promet veći od milijardu evra! Iako su do 2013. bar u poslovnim knjigama iskazivale profite, te firme su sada na ivici kolapsa, a kola su krenula nizbrdo, slučajno ili ne, nakon poslednjih izbora.
Neki su prestali da zaposlenima isplaćuju zarade, a drugi otvaraju nove firme.

Osnivanje Beohemija poslovnih sistema je, očito, bio pokušaj da se preskoči blokada računa Beohemije, koja traje skoro 80 dana zbog toga što nisu plaćeni dospeli dugovi veći od 40 miliona evra. Niko iz Beohemije nije želeo za NIN da priča o tome kako se stanje u firmi promenilo za 180 stepeni, jer je firma Željka Žunića za 2011. i 2012. zajedno iskazala neto dobit veću od 1,7 milijardi dinara, a pre 16 meseci predsednik EBRD Suma Čakrabati, prilikom obilaska zrenjaninske fabrike deterdženta, bio je uveren da je to sjajan primer partnerstva i pohvalio je rast od 40 odsto i planove za buduću saradnju, za koju je EBRD zainteresovana.

I ni po jada da je pogrešila samo EBRD. Tih 20 miliona evra kredita, koliko je odobrila EBRD, umanjilo je izgleda procenu rizika, pa su još 48 miliona evra uložile četiri ovdašnje banke i sada im ni EBRD, ni premijer Ivica
Dačić ne mogu pomoći da naplate potraživanja. Tim pre što Beohemija nije izolovan slučaj, jer je dnevnik Danas, pozivajući se na podatke APR-a, objavio da je Žunić bio ili je suvlasnik ili član uprave 16 firmi od kojih su četiri brisane iz registra, jedna je likvidirana, a još nekoliko je u blokadi teškoj ukupno desetak milijardi dinara.

Razloga za veće zadovoljstvo nemaju ni kreditori Miroslava Bogićevića. Dok je u 2011. i 2012. zajedno Farmakom iskazao dobit od skoro milijardu i po dinara, račun tog koncerna je u blokadi već skoro devet meseci zbog dugova od pet milijardi dinara, a procenjuje se da su ukupne obaveze Farmakoma mnogo veće.

Da bi izbegli klasični bankrot posrnule kompanije ubrzano, pre usvajanja izmena Zakona o stečaju, spas traže u UPPR-u. Taj postupak omogućava im bolji status od stečaja, a nekima se žuri i zato što novi zakon, o čijem bi predlogu uskoro trebalo da se izjasni Skupština, predviđa da se u stečajnu masu uključe i sva povezana pravna lica, dok se njihova međusobna potraživanja i dugovanja poništavaju. Takva odredba sigurno ne odgovara Žuniću i Perčeviću zbog isprepletane vlasničke strukture Interkomerca i Beohemije. Te dve firme zajedno su rasle, zajedno i tonu, a spaja ih i to što je Beohemija jedan od većih akcionara Interkomerca, a uz to su Perčević i Žunić suvlasnici Interkomerc-eksporta, a preko te firme i Interkomerca.

Bez obzira na to kako će se završiti odiseja firmi, čiji su vlasnici kao biznismeni godine i u Vladi i u svim strankama bili rado viđeni gosti, čini se da je u pravu sagovornik NIN-a koji tvrdi da tajkuni svoj bol zbog propasti firmi mere količinom novca koju su pre toga uspeli da izvuku iz tih preduzeća. I briga ih što će sada zbog toga nekog drugog da boli glava. A neće biti čudno ni ako zatraže pomoć države. Dok su trošili profite nikoga nisu zvali, a gubitke bi da podele sa poreskim obeznicima.