Nisam uništavao dokumente DB

Novinarka NIN-a Tanja Nikolić Đaković saopštila je ozbiljnu i tešku optužbu na moj račun u članku Agenti tajne službe i danas sede u Vladi, štampanom 28. novembra 2013. godine. Postavlja pitanje, koje je to samo po formi, konstatujući: Miloš Teodorović, načelnik Pete uprave, koji je organizovao uništavanje dokumentacije str. 12. Moje ime vezuje za neistinu koju predstavlja kao dokazanu činjenicu, čitaocima i meni ostaje nejasno na osnovu kog podatka je novinarka izrekla proizvoljnu konstataciju. Klevetničkim napadom vaše novinarke prekršili ste osnovne profesionalne standarde (istinitost, tačnost, pravičnost i nepristrasnost) i zakonske odredbe koje se odnose na informativne medije. Predstavljeno je da sam neovlašćeno, na svoju ruku, mimo propisa, došao, oteo i zapalio službenu dokumentaciju, koja se pod posebnim režimom čuvanja i korišćenja nalazila u RDB. Verujem da je u pitanju neznanje. Stvaranje, evidentiranje, obrada, čuvanje, korišćenje, arhiviranje i uništavanje dokumentacije u RDB regulisano je pravnim aktima. Nepoštovanje propisa je krivično delo.
Miloš Teodorović, bivši načelnik Pete uprave RDB-a

U kakvu se to EU zaputila Srbija

Posle neviđenog kilavljenja određen je i dan za otpočinjanje pregovora o pristupanju Srbije mrzovoljnoj i skoro bankrotiranoj EU. Stvara se utisak da posle pregovora sledi pristupanje EU. Biće to nastavak diktata, a malo pregovora. Svaka zemlja članica EU ponaosob može da mrcvari Srbiju ne samo za početak, već i za zaključenje svakog od 35 poglavlja (35 poglavlja h 28 zemalja članica h 2 - otpočinjanje i zaključenje pregovora = 1960). Toliko puta mogu da se blokiraju pregovori sa Srbijom na neodređeno vreme. Ako se tome doda da svaka zemlja EU mora da ratifikuje sporazum o pristupanju Srbije EU, neke i na nacionalnom referendumu, kraja tom putu nema.

U kakvu se to EU zaputila Srbija? EU se preobrazila u grupu u kojoj niko nije srećan i zadovoljan izuzev vrhuške u Briselu. Britanija je na dobrom putu da napusti EU, a to može da podstakne skandinavske zemlje da je slede. Island je već okrenuo leđa EU, a Ukrajina je našla primamljiviji aranžman sa Rusijom.

Obećanje građanima zemalja evrozone bilo je da će zajednički novac biti čvrst kao nemačka marka, da će postojati disciplina u javnoj potrošnji, da će to ubrzati rast privrede i povećati blagostanje stanovništva, da će se produbiti integracija izmeću zemalja EU I šta se desilo? Umesto da spaja zemlje, zajednički novac ih razdvaja na sever i uzavreli jug. Polovina mladih u Grčkoj i Španiji je bez posla i bez izgleda da ga nađe. Te zemlje su na ivici društvene provalije, a približava im se Italija, a za njom i Francuska. U poređenju sa obećanjima, evrozona je prouzrokovala ekonomsku katastrofu. Izlaz je ili u raspadu evrozone, ili u još većoj federalizaciji EU (za to nema apetita) ili u bauljanju kroz postojeću maglu koja povećava cenu raspada u budućnosti.

Srbija od ovakve EU može da očekuje samo pritisak i ucene: još formalnije priznavanje nezavisnosti Kosova, prekrajanje ostatka Srbije i zatomljenje RS. Šta se dobija zauzvrat? Ako je suditi po iskustvima susednih zemalja, to je još veća nezaposlenost, povećanje uvoza i vrtoglavo zaduženje u inostranstvu i pored izvesne pomoći iz budžeta EU. Bezglavo srljanje u ovakvu EU je kao želja za pristupanjem SFRJ 1988. Najveći dobitnici od takvog srljanja su zvaničnici EU. Pristupanje takvoj EU je ulazak u kabinu trećeg razreda na Titaniku. Na kraju ispada da smo se bespotrebno izlagali neželjenom trošku i gužvama i da smo džabe menjali onako lepe tablice na vozilima.
Miroslav N. Jovanović, redovni član Matice srpske u Novom Sadu