Ćuruvija

Tada mi je skrenuo pažnju na jednu za mene do tada nepoznatu, a zastrašujuću pojavu: „Korupcija u jednom društvu, kada postigne određeni nivo, nikada se više ne smanjuje, već raste i zahvata sve šire krugove stanovništva. To znači da ćemo za koju godinu i nas dvojica biti korupcionaši“. Nisam uveren da je Slavko verovao da će se to dogoditi, niti meni niti njemu. Bila je to više dobronamerna opomena i meni i sebi da se toga svesno pričuvamo. Mislim da je on naprosto prenaglasio njemu poznatu društvenu zakonomernost, ako je uopšte baš tako zakonomerna i bez izuzetaka. Ono što meni nije otkrio od slutnji mogućne budućnosti, to je da će izgubiti život od onih kojima je istinoljubivost bez dlake na jeziku toliko smetala da su ga bez zazora mecima ućutkali. Prezime Ćuruvija dosta je etimološki zanimljivo, mada ne spada među one za koje su uvek maštoviti Latini smatrali da važi pravilo „nomen est omen“, to jest da je ime znamenje profesionalnog života ili karaktera. Ono spada među složenice koje se sastoje od imenice na prvom mestu i glagola na drugom. Ćuruvija je onaj koji vija ćure, to jest koji čuva ćurke. To znači da je neko od njegovih predaka čuvao purane, a to je bilo drugo ime za domazeta, to jest muža koji se nastanio u kući svoje supruge, u domu tasta i tašte, ženinih roditelja. NJegova obaveza je kratko rečeno bila da bude puretinar. Toj vrsti pripadaju i prezimena Kesovija (koji ganja kesu, to jest stiče bogatstvo), Maslovara (onaj koji jede bareno maslo), Galogaža (koji gaca po blatu, provodadžija idući od jedne do druge mušterije po svakakvom nevremenu), kao i prezimena jasnijeg porekla kao Krstonošić, Ocokoljić, Dangubić ili Kozomara. Zabavite se malo, protumačite ih sami!