Forma bez reforme

O prolaznom (i prelaznom!) vremenu najviše govore minuti ćutanja. Kad se jedan pita za svašta, niko ne odgovara ni za šta. Da su političari odgovorni, ne bi priznavali samo usud svoje partije. Imamo jake veze. Nikako da ih se oslobodimo. U Obećanoj zemlji stanje je alarmantno: više je demagoga nego lažova. Svest i savest idu ruku podruku dok neko nekom ne podapne nogu. Istraga je krenula sa mrtve tačke i vratila se na početnu. Kad bi vlada otkrila i drugu polovinu istine, ne biste joj verovali da ide iz reforme u reformu, iz forme u formu: dok je vlada u formi, ništa od reformi; dok se forma ne zadovolji, reforma se izjalovi. Izostane li stečeni refleks za reforme, neće stečajni. Panta rei: sve teče u stečaj. I dok se nama ledi krv u žilama, vrh ledenog brega raste. Matirani ne samo da vraćaju stari sjaj lakirovki, nego nam vraćaju i nadu u demokratiju. Mogu bez nje. Ali ne i bez nas. Kad niko i ništa naprave dil, ispadne nju dil koji ne liči ni na šta. Što bi narod mućkao glavom, kad mućkovi rade u ime njega. Mućku je politika zlatna koka. Da li su Zakon o radu i Ustav u koliziji ili koroziji, odlučiće rđavi političari. U propaloj zemlji ima mesta za sve. Srbi prkose i sili Zemljine teže. Propadaju gore.