Dubai na Savi

Odavno jedan arhitektonsko-urbanistički događaj nije izazvao tako široko interesovanje i građana i medija kao što je ovih dana to učinio projekat „Beograd na vodi“. Bila je ova ideja spuštanja grada na Savu aktuelna decenijama, uz mnogo uzaludnih konkursa i planova, ali je naglašeno aktivirana početkom jeseni dogovorom potpredsednika Vlade Vučića i tadašnjeg gradonačelnika Đilasa. Posebno se, međutim, pojačala njena aktuelnost nedavnom pojavom u medijima projektnih prikaza nove verzije grada na vodi. Projekat je u Beogradu izložio uskom krugu predstavnika naših vlasti vlasnik firme „Emar propertiz“ iz Ujedinjenih Emirata, Muhamed al Abar, koji je odlučio da u njega uloži preko tri milijarde dolara. Koliko smo uspeli da u informacijama i maketama sagledamo, „Beograd na vodi“ će imati milion i po kvadratnih metara u raznim objektima i prostiraće se na 90 hektara oivičenih obalom Save od Beogradskog sajma do Brankovog mosta a na unutrašnjoj strani Savskom i Karađorđevom ulicom. S obzirom na veličinu područja realizacija projekta je podeljena na tri faze od kojih je prva postavljena centralno, kod Železničke stanice, a organizatori već u septembru u njoj najavljuju početak radova na prvim objektima - supermarketu sa 200.000 kvadratnih metara i na kuli visine 180 metara. I dok je radoznalost građana usmerena ponajviše na obim poduhvata, njegov izgled i funkcionalna svojstva, dotle je glavnu pažnju naše stručne javnosti privukla činjenica da su u radu na ovom projektu, višedecenijskog značaja, zaobiđeni naši arhitekti i urbanisti, te njihova strukovna udruženja i institucije. Burne reakcije naših stručnjaka zasad su, koliko nam je poznato, naišle na izjavu prvog potpredsednika Vlade da će sve biti urađeno u skladu za zakonima, a da kritiku može da prihvati samo od onih koji bi za ovaj investicioni zahvat mogli da obezbede tri milijarde dolara. U nizu aspekata koje sobom nosi ovakav poduhvat, kao što su pravni, ekonomski, komercijalni, ekološki i drugi, osvrćem se na njegovu urbo-arhitektonsku komponentu sagledivu na idejnim rešenjima datim u medijima. Prvi utisak koji se stiče pogledom na novu aglomeraciju su nedovoljno jasan urbanistički koncept i upadljiva gustina objekata, koja, umesto otvorenih vizura, zapravo stvara vizuelnu branu između starog dela grada i reke. Najavljeni početak radova na kuli i megamarketu zaslužuje nekoliko upitnika. Priobalno locirana kula, jednostavne vretenaste forme, ostavlja otvorenim pitanje njene uloge prostornog repera u panorami grada. Uz njen bok uveden je u naselje kružni kanal, koji podseća na neke urbane detalje Dubaija, sa nametnutim pitanjem koliko će savska voda, svojim sumnjivim kvalitetima za razliku od čiste morske vode, imati ovde sličan osvežavajući efekat. Supermarketu sa ogromnim volumenom i velikom parking površinom dato je neopravdano, po nama, središnje mesto. Pitamo se kako će prvoizgrađeni market i kula, usamljeni na obali i vizuelno blokirani zgradama duž Savske i Karađorđeve ulice, izgledati i funkcionisati tokom teško predvidljivog vremena potrebnog za uklanjanje mreže koloseka, mnoštva raznih magacina, radionica i servisa, kao i za zatvaranje Glavne železničke stanice pre stavljanja u punu upotrebu stanice u Prokopu. Nema sumnje da u projektu ima i dobrih rešenja, ali ih je teško sagledati u nepotpunoj i neujednačenoj prezentaciji u kojoj se, primerice, negde pojavljuje most preko Save, a drugde ga nema. Mogućnost šire analize projekta obećava najava da će on u februaru biti izložen javnoj raspravi, pri čemu ostaje nejasno kakav bi efekat imala ova rasprava kada je već određen početak radova. Ispada da će ona imati samo formalni karakter, jer je, kako izgleda, sudbina projekta odlučena u direktnoj komunikaciji naših vlasti i Muhameda al Abara, vlasnika firme iz UAE.