Muško ili žensko

„Naučnici dešifrovali ljudsku DNK staru 400.000 godina“. Pročitavši takav naslov u „Politici“, naš čitalac Pavle Bogdanović se upitao da li je pravilan rod prideva „ljudsku“ i „staru“. „Dosad sam u novinama uglavnom nailazio na `muški` DNK“, piše on. Štaviše, u istom broju, 18. januara, u članku o zapleni droge, stoji: „...da bi policija uporedila njegov DNK sa tragom nađenim na mestu pljačke...“. Posredi su takozvane verzalne skraćenice ili akronimi (Pravopis, tačka 181B). Ukoliko su promenljive, one se menjaju po muškom rodu, bilo da je glavna imenica muškog roda (npr. sa MMF-om, na CD-u, iz PKB-a), srednjeg (iz MUP-a) ili ženskog (u NOB-u, član DS-a, sa LDP‑om), čak i ako je u množini, kao novine u imenu časopisa koji upravo čitate. Druge su u pisanju nepromenljive (iz EU, od SANU, u RS) i izgovaraju se kao cele reči (iz Evropske unije itd.). To svakako važi za skraćenice kao SPC (ne „iz SPC-a“, „u SPC-u“, jer crkva nije politička stranka) i SAD (Amerikanci ne žive „u es-a-deu“ nego u Americi, odnosno u Sjedinjenim Američkim Državama ako hoćemo da budemo zvanični). Ima i slučajeva koje je teško razgraničiti. Bilo bi najbolje da uvek govorimo o izveštajima iz Ujedinjenih nacija, od Centralne izborne komisije, o Državnoj bezbednosti, ali težnja ka skraćivanju je neodoljiva, a s njom i prelazak u muški rod, pa nije čudo što sve češće slušamo i čitamo o „u-enu“, o „ciku“, o „de-beu“. Što se tiče termina DNK, stručnjaci znaju da je u pitanju dezoksiribonukleinska kiselina, pa se naslov iz „Politike“ ne može smatrati pogrešnim. Ipak, kad je reč o DNK testu, niko ne razmišlja o kiselini, nego o tome ko je ubica, ili ko je kome rod. Možda je ovo izuzetak za koji bi trebalo dozvoliti i muški i ženski rod skraćenice.