Kućna žurka

Kad smo bili tinejdžeri i malo stariji od toga, uopšte nije bila neka fora da se svakog vikenda ide u klub kao sada. Istina, nije ni bilo toliko aktivnih klubova kao danas i ti postojeći funkcionisali su sa programom sastavljenim od lokalnih di-džejeva. To kad dođe „neki stranac“ bio je hepening neviđenih razmera i dušegupka u borbi za kartu. Sad ako nema „nekog stranca“ razmažena publika jedva da hoće da izađe iz kuće. A nekad su žurke bile u kući. Svakog vikenda je bio rođendan ili kućna žurka koja se pravi samo zato što su ti roditelji otišli van grada. I tako se izlazilo često, a onda ponekad u klub, a ako ima prilike i na „nekog stranog“ di-džeja. Rođendane sam počela da slavim praveći „kućne žurke“ još u osnovnoj školi. Sećam se jednog gde se toliko ljudi naguralo u roditeljski stan da su morali da stoje na krevetima, stolovima i pećima jer površina poda nije bila dovoljna. Desila se i situacija sa lokalnim dorćolskim krimosima koji su došli na vrata sa idejom da upadnu. Čuli muziku i vrisku i pomislili kako i oni MORAJU da budu tu. Jedva sam ih ubedila da imamo po 12 godina i da im stvarno neće biti kul unutra. Mračne devedesete. Posle sam neke od njih videla u novinama. I u čitulji, razume se. Slavljenje rođendana u velikom stilu kućnih žurki nastavila sam da praktikujem do danas. Međutim, u poslednjih nekoliko godina najčešće pokušavaju da me uhapse zbog buke. Nema više krimosa na vratima, sad dolazi policija. Bilo je toga i ranije, ali to se lako rešavalo šarmom i jednom rakijom. Ponudiš im piće, pozoveš da se pridruže zezanju i nema problema. Sad ako komšija kaže da zbog tebe ne može da spava, ti ćeš ili da plaćaš kaznu ili u aps. Pre nekoliko godina su došli da me hapse. Spasila me neka drugarica jedva. Sudinica je kasnije ipak bila neumoljiva i morala je da se plati ogromna kazna. Pre par godina opet došla policija, jurio me posle neki policajac svaki dan telefonom da odem kod sudije da platim 10. 000 din. Aha, znači moram da budem kažnjena što slavim rođendan, a ovaj moj komšija što ruši zidove bespravno, pa ispod od njega ne može da se spava mesecima ne mora. Nije fer. Što se ne bismo zezali u svoja četiri zida makar jednom godišnje?! Pa ne moraju ugostitelji da se bogate baš u svakoj prilici...Napravila sam i ove godine rođendan. I fino je bilo, svi su rekli da odavno nisu bili na kućnoj žurki i da im to nedostaje. Igrom slučaja, sada nikome nismo smetali. Pitam na kraju di-džeja šta misli o zabavi. Kaže: „Nije loše, ali nije kolosalno kao prethodnih godina. Sad niko nije došao da te hapsi.“ Brzo se čovek navikne na sve, pa mu porastu apetiti