Sud radi, dogovor se gradi

Prvi put posle šest godina, Srbija i Kosovo su zajedno praznovali dan državnosti. Svako svoj i u sopstvenoj interpretaciji. U patriotsko neradnom praznovanju Sretenja, prenetog na ponedeljak, jer je palo za vikend, ostale su nevidljive poruke Hašima Tačija okupljenima na centralnom trgu u Prištini, koja je slavila državnost iliti jednostrano proglašenje nezavisnosti. Dok je Tači poručivao da je i dogovor o pravosuđu dokaz još jedne pobede albanske strane u briselskim pregovorima i da će već na sledećoj proslavi ulicama paradirati OVK, a ne nekakve bezbednosne snage koje nisu čak ni vojska, da simbolika bude celovita, u severnoj Mitrovici, poslednjoj još neintegrisanoj opštini, otpočinjala je petodnevna kampanja za još jedan pokušaj u izboru gradonačelnika.

Male se šanse ovoga puta daju kandidatu Srpske, kako zbog njegove anonimnosti, tako i zbog očigledne odluke Beograda da za Gorana Rakića ne zalegne svim raspoloživim i nedozvoljenim kapacitetima kao onomad za Krstimira Pantića. Na biralištima 23. februara očekuje se veća motivisanost Srba ne samo zbog straha od spiska koji je nekim čudom dobio 514 novih birača (476 Albanaca) nego i zato što je pritvaranje Olivera Ivanovića okupilo na protestima podrške više potencijalnih birača nego što su srpski predstavnici na prethodnim izborima zajedno dobili. Sledstveno tome, očekuje se i koji glas više za Ivanovića, ali spornih oko pet stotina glasova u svakom slučaju ne bi trebalo da ugrozi srpske favorite, makar izlaznost bila i manja od 20 odsto. Preciznih istraživanja nema, ali uvid u statistiku govori da šanse srpskih kandidata bez obzira na to što se žale na ponovne mahinacije spiskovima ostaju velike.

U prvom krugu glasanja (koje je ponovljeno nakon lupanja biračkih kutija 3. novembra) Pantić je osvojio 2.173, Ivanović 1.670, Tačijev kandidat Agim Deva 1.190, Adrijana Hodžić 727, a kasnije ubijeni kandidat SLS Dimitrije Janićijević 727 glasova. Kandidat Srpske je potom pobedio za 350 glasova u drugom krugu, ali ovoga puta među kandidatima nema Hodžićeve i predstavnika SLS. Osim Srpske i SDP-a glasa se za dva albanska predstavnika - Musu Muftarija iz Demokratskog saveza i Fljorenta Azemija iz Demokratske partije Kosova, koji se, slično ovdašnjim prilikama, bore za mesto prve pratilje.

Nenad Đurđević, koordinator Foruma za etničke odnose predviđa da se već po daleko manje agresivnom nastupu Beograda vidi da će zbog mira i stabilnosti i veće izlaznosti namignuti biračima da podrže Ivanovića. Ako Beograd želi da sa kredibilnim brojem birača izabere gradonačelnika, to neće biti problem. Beograd, za razliku od Prištine, ima mehanizam da utiče na izlaznost čime bi postigao još da se jedan uslov iz sporazuma - organizovanje izbora - sprovede do kraja.

Nedžmedin Spahiu, politički analitičar iz Mitrovice očekuje veću izlaznost u korist Ivanovića. Dva albanska kandidata i sami znaju da nemaju šanse. DPK i DSK su u trci za veći uticaj na severu, na kome se očekuje i dosta novca.



Iako na taj novac Spahiu nije mislio, ovih dana se srpski predstavnici žale da je Fond za razvoj severa, u koji se slivaju pare od carine na graničnim prelazima, siromašniji nego što bi trebalo da bude. U njemu, dva meseca nakon početka primene carinskih naplata ima tek 220.000 evra, jer se, kako tvrde, carinici potkupljuju za pola propisanog iznosa, a uvoznici izbegavaju taj prelaz. I taj fond, između ostalog, zavisiće od snage Zajednice srpskih opština za čije se formiranje čeka i konačan izbor za gradonačelnika prestonice asocijacije. Da je statut za ZSO gotov, mada ga odbornici srpskih opština još nisu videli, javili su članovi Upravljačkog tima, kad je trebalo izbeći suvišna pitanja o dogovoru o pravosuđu za koji će Aleksandar Vučić reći da baš i nije postignut.

Po završetku 22. runde pregovora Ivica Dačić se, međutim, istrčao otvorenošću kazavši da je jedan sud u Mitrovici načelno dogovoren s nadležnošću i u tri albanske uz četiri srpske opštine, iako je to za srpsku delegaciju bio neprihvatljiv uslov Prištine. Dogovor, na koji će paraf biti stavljen kad rizici od neželjenih interpretacija dozvole, odnosi se na osnivanje suda s nadležnošću u severnoj i južnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku, Srbici i Vučitrnu, a po Dačićevim sastav sudskih odeljenja biće u skladu sa etničkom strukturom društva. Premijer dalje nije objasnio kako to ide u prilog srpske zajednice ako se etnička struktura pripajanjem pre svega južne Mitrovice menja 70 spram 30 odsto u korist Albanaca.

Dalja nagađanja da bi prekršajno, izvršno i parnično odeljenje, ono dakle od svakodnevnog značaja za većinu stanovništva, moglo biti u južnoj, a krivično u severnoj Mitrovici, te da bi predsednik suda trebalo da bude Srbin, a glavni tužilac Albanaca, Aleksandar Vučić je prekinuo popularnom replikom: Ništa nije dogovoreno, dok sve nije dogovoreno. Suzdržaniji od predsednika Vlade, potpredsednik je bio taj koji je presudio da dogovor ostaje tajna, a da građani treba malo više da veruju svom rukovodstvu. Kada bih vam sad objašnjavao našu taktiku, vi ne biste razumeli zašto to radimo, nije se ustručavao Vučić. Budući vešto zataškani, ni poslednji razgovori u Briselu neće merljivo uticati na odziv i rezultat mitrovačkih izbora.

Zato premijeru valja priznati da je ovoga puta, možda i nenamerno, masi sa ograničenim razumevanjem politike dao decidiran razlog zašto je 22. runda, i bez parafa, proglašena uspešnom. Ne sme se dozvoliti da dođe do zastoja u dijalogu zato što Srbiju u junu čeka druga međuvladina konferencija u pretpristupnim pregovorima sa EU, u kojoj je ključno merilo sređivanje odnosa sa Prištinom, obrazložio je Dačić.

Najnezgodnija od svih predizbornih tema navodnim odlaganjem parafa tako će vešto biti izbegnuta. Ali Đurđević u odugovlačenju primene sporazuma zapravo vidi suprotno - jednu veštu predizbornu mahinaciju. Dačiću je u interesu da za sebe osigura poziciju glavnog pregovarača, bez obzira na izborni rezultat u Srbiji. Sve ide u pravcu integracije u kosovski sistem, i sve je unapred poznato, pa tako i odluke o pravosuđu, ali je za naše pregovarače važnije pitanje kako će te dogovore i kada prodati javnosti i međunarodnoj zajednici.

Spahiu tvrdi da je Priština samo posmatrač, a da se pregovori vode između Beograda, Brisela i Vašingtona. Priština snosi kolateralne dobitke. Srbija ulaže da kosovske institucije ne prorade. Kada nakon nekoliko godina ili decenija bude osvešćen srpski interes, Beograd će ulagati da kosovske institucije postanu funkcionalne kao što to sada rade Amerikanci i Evropljani.

Zvaničnici tvrde drugačije. Evo, na primer, Tači je na proslavi državnosti kazao da su dve države u boljim odnosima nego ikada i da je najveći uspeh Kosova u prethodnoj godini bio rasformiranje paralelnih struktura vlasti. Dačić je, opet, margine susreta u Minhenu iskoristio da već sada pozove Srbe da glasaju i na, moguće prevremenim, izborima za parlament države, koju od tog 17. marta pre šest godina Srbija ne priznaje. Sva simbolika tog datuma ove je godine oštro ošinula srpske pregovarače, zaokupljene Sretenjem u funkciji parlamentarnih i beogradskih izbora, čija je jedina strategija odbrane od tog šamara bila da se prave da nisu čuli Tačija i da, po planu, položaj Srba na Kosovu ne uvlače u ionako prekratak rok za obradu važnijih predizbornih tema. Makar ni tako što će im na vreme omogućiti da glasaju i na srpskim izborima.