Bilo pa prošlo

Baš se u Bosni i Hercegovini ovih dana primila i nekako ušla u modu rečenica: Podržavam proteste, imam razumevanje za nevolje ljudi, nešto treba menjati, ali mi nije jasno... Tako zbore svi koji ovih dana imaju priliku da se pojave u javnosti. Političari, pozicioni i opozicioni, valjda zbog straha; oni drugi koji se ne bave tim poslom, valjda da se na vreme opredele; ali niko neće ili ne ume objasniti široj javnosti šta se u stvari događa i gde bi stvari mogle završiti.

Inače, demonstracije i protesti u mnogim gradovima Federacije Bosne i Hercegovine gde su Bošnjaci većina i dalje traju, ali je to mnogo mirnije i sa osetno manje ljudi. Zahtevi su i dalje od socijalnih do političkih. Kao nov fenomen pojavili su se u skupovi, obično u zatvorenim prostorima, koji se nazivaju plenumi građana, na kojima se zahtevi pokušavaju koliko-toliko smisleno formulisati. Još se nije profilisala niti, bar u javnosti, pojavila grupa ili pojedinac koji su na čelu nezadovoljnih. Zasad se naziru samo nešto aktivniji pojedinci ili grupe na lokalnom nivou, koji u pojedinim mestima daju ton celoj priči, a izveštači primećuju da su to većinom ranije poznati aktivisti šarolikog spektra nevladinih organizacija.

Nema, dakle, adrese, nema telefona kako bi institucije sistema mogle uspostaviti neki dijalog. To je, izgleda, prilično velika misterija i za člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, čoveka koji veruje da je na delu bio pokušaj državnog udara i to, kaže, na teritoriji koji je u ratu kontrolisala Armija BiH. Nije mu jasno ko je obezbedio logistiku - tone i tone kamenja, gorivo, vozila... Čudom se čudi kako nemira nije bilo u onim delovima Federacije gde su u većini Hrvati, kao ni u Republici Srpskoj, a socijalne prilike su gotovo iste.
Zlatko Lagumdžija, ministar inostranih poslova BiH i čelni čovek Socijaldemokratske partije (SDP), najjače parlamentarne političke stranke, ubeđen je da je došlo do kidnapovanja protesta i da su opravdano nezadovoljni u drugom planu, a da neki drugi pokušavaju srušiti institucije sistema.

I jedan i drugi su ušli u oštar sukob sa ministrom bezbednosti u Savetu ministara BiH i prvim čovekom Saveza za bolju budućnost Fahrudinom Radončićem, koga sumnjiče da je ozbiljno namigivao i onima koju su rušili i palili, a ne samo onima koji su došli da iskažu svoju muku. Već su dve, inače ljuto zavađene parije, Stranka demokratske akcije (SDA) i SDP, zajednički pokrenule inicijativu za Radončićevu smenu. Ako se to ostvari, on bi bio praktično prvi smenjeni visokopozicionirani političar, ali to nije deo paketa koji šalju protestanti, već politički obračun na vrhu. Protestanti su jedino uspeli da isposluju nešto ostavki na kantonalnom i opštinskom nivou, pa su otišli samo ljudi koji jesu imali neke privilegije, ali ne i realnu moć da ozbiljnije utiču na društvene procese.

I time se pokazuje da protesti - osim nekakve opšte atmosfere u kojoj je njihova muka postala vidljivija - ništa ozbiljnije nisu napravili. Kao da su se mnogi umorili od ulice, a verovatno i zbog sve većih primedbi i najnepristrasnijih da tu nema ozbiljnije profilacije, težište je sad stavljeno na plenume građana, koji se održavaju uglavnom u zatvorenim prostorima. Ulaz je dozvoljen svima, mogućnost debatovanja takođe, a medijatori obično ulaze u nekakve radne i pregovaračke grupe koji neodoljivo podsećaju na narodne komitete. Izveštači - kad ih puste unutra, jer negde ne dozvoljavaju ulaz novinarima i kamerama - svedoče da je tu obično emotivna temperatura vrlo visoka, a najčešći zahtevi su: ukidanja privilegija za političku elitu, više radnih mesta, menjanje ustavnog uređenja i slično. Zasad je to samo spisak želja koje nose onima čije smene traže. I sve tako, iz dana u dan.

Očekivalo se da bi to na neki način mogao preseći evropski komesar za proširenje Štefan File koji je u Sarajevu održao sastanak sa liderima sedam najvećih parlamentarnih stranaka, ali je to završilo neuspešno. Razgovaralo se o provođenju presude Evropskog suda za ljudska prava poznate pod nazivom Sejdić i Finci, po kojoj u izmenama ustava treba omogućiti da se i drugi, osim pripadnika tri konstitutivna naroda, mogu kandidovati za najviše funkcije. To je već godinama zbog neslaganja bošnjačkih i hrvatskih političara pretvoreno u rešavanje hrvatskog pitanja.
Fileu je ovaj dogovor trebao da u Briselu može to prikazati kao napredak ka Evropskoj uniji, a to bi, tvrdi, vrlo brzo omogućilo pristup fondovima za osetniju finansijsku pomoć. Sastanku Filea sa liderima prisustvovao je i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu Brajan Hojt Ji. On je iz Vašingtona doneo poruku da će SAD i celokupna međunarodna zajednica smatrati odgovornim političke lidere koji pokušaju iskoristiti proteste građana za promociju ličnih interesa i potpirivanje etničkih tenzija.

Pre ove dvojice u Sarajevu je bio ministar inostranih poslova Turske Ahmet Davutoglu i zamenik ministra inostranih poslova Rusije Aleksej Meškov. Davutoglu je, kažu, pokušavao da pomiri bošnjačke lidere, a Meškov je najveće interesovanje pokazao za gasovod Južni tok. Obojica su, naravno, imali i susrete koje mediji nisu zabeležili, sve u cilju da steknu što verniju sliku najnovijih događaja. Za koji dan ovde, najavljeno je, stiže i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton. Veruje se da ona ne dolazi samo da bi se što bolje upoznala sa trenutnim stanjem, već da bi mogla doneti nekakva rešenja koja se teško odbijaju. Svi su gotovo zaboravili da je, samo sedam dana pre početka protesta, Svetska banka iznela procenu da su u BiH mogući nemiri zbog ekonomskog i socijalnog stanja koji mogu eskalirati i u konflikte druge vrste.

Razume se, ovde je i pravo vreme za razna nagađanja, ali i ozbiljne analize tipa da li je BiH ovim uzdrmana u samom temelju. Potpredsednik Republike Srpske Emil Vlajki podsetio je na scenario koji je pre koju godinu predvidela nemačka fondacija Fridrih Ebert, a po kojem bi ova država do 2022. trebala biti konfederacija sastavljena od tri države. U istom danu u prilično opširnom tekstu istu tezu je doneo i zagrebački Večernji list, u izdanju za BiH. Proverili smo: pomenuta nemačka fondacija je zaista u jednoj publikaciji predvidela i takvu mogućnost za BiH - ali i još četiri druge, bitno različite od pomenute.

BiH je ponovo na stranicama i svetske štampe. Svi, bez izuzetka, imaju razumevanja za jad i bedu najširih slojeva stanovništva, ali svi uočavaju da postoje oštre podele među političkim elitama, analitičarima, javnim ličnostima - i to uglavnom na etničkoj osnovi - kada pokušavaju odgovoriti na pitanja šta je pozadina protesta i do čega bi u krajnjem sve moglo dovesti.