Već viđeno

I vreme se urotilo protiv mene. Taman sam odlučio da napišem kako se 21. Biznis forum na Kopaoniku, „srpski Davos“, dramatično razlikovao od svih dosadašnjih. Ta najveća razlika je što do pre nekoliko dana na Kopaoniku, osim na skijaškim stazama, nije bilo – snega. A onda je samo dan pre „srpskog Davosa“ palo 20-25 centimetara snega. I sve je postalo isto. Ne verujete? U redu. Evo dokaza. „U Srbiji se bolje živi samo u saopštenjima zvaničnika... Stopa nezaposlenosti je među najvećim u Evropi. I baš je počela da raste kada su zvaničnici na sav glas počeli da „trube“ kako je konačno zaustavljen negativni trend, prisutan od jeseni 2008. Za ovaj gaf postoji relativno jednostavno objašnjenje. Možda je vlast počela da meri samo zaposlenost u javnom sektoru? Pa im je neko javio da je u tom sektoru povećan broj zaposlenih. I eto razloga da se javnosti saopšti i neka lepa, radosna vest. A privatni sektor? Koga briga? Neka se sami snalaze kako znaju i umeju. Zato se iskreno plašim šta bi se moglo desiti ako nekome od zvaničnika pred izbore padne na pamet da saopšti vest kako je na tragu da pronađe lek za besmrtnost. Ako bi se izvlačila analogija iz svega do sada viđenog, eto opasnosti od opšteg pomora. Zar od 2000. nije bilo dovoljno vremena za reformu javnih preduzeća, školstva, zdravstva, državne uprave, penzijskog sistema i ko zna čega sve još? Jesu li pred prošle izbore obećavali novih 400.000 radnih mesta? Taman toliko ljudi u međuvremenu je ostalo bez posla. Koliko su samo puta obećali da će na rukovodeća mesta javnih preduzeća postaviti profesionalne menadžere? Jesu li i u jednom od 600 javnih i javno-komunalnih preduzeća te reči sproveli u delo? Ili su, kao i u prethodnih 20 godina, javna preduzeća delili kao partijski plen? Možda je to jedan od ključnih razloga što je prošlu godinu čak 580 javnih preduzeća završilo u minusu, sa gubitkom. Pa, nekima ukupan prihod nije bio dovoljan ni za plate, a o pokriću ostalih troškova da se i ne govori. Profesionalno, nema šta. Sada ponovo dolaze signali da će to biti urađeno u narednih godinu dana. I šta je garancija za to? Časna pionirska reč? Ma, ni to!“ Možda se Aleksandru Vučiću to neće svideti. Ne bi ni trebalo. Kao što nije trebalo da se svidi ni Borisu Tadiću i Mirku Cvetkoviću, predsedniku i premijeru Srbije kada je ovaj tekst prvi put napisan i objavljen još 2011!? I šta se u međuvremenu promenilo? Za koju bi od primedbi moglo da se kaže da je neosnovana? Zar se i vama ne čini kao da je vreme stalo? Kao uostalom i privreda Srbije. Zato Vučića sve pobrojane primedbe moraju dodatno da zabrinu. Ništa se, dakle, u Srbiji za tri godine nije promenilo. Osim dve vlade. A ni treća neće imati nimalo više sreće ako ne bude imala mnogo više hrabrosti. Ima u svemu i jedna dobra vest. Prvi dan „srpskog Davosa“, u utorak, kada ovaj broj NIN-a odlazi u štampu, neočekivano sam dobio saveznika za svoje tvrdnje. „Iako nisam bio na svim savetovanjima, pretpostavljam da se na svakom od njih, ma još od Milke Planinc, priča o ekonomskim reformama, a još se nismo stabilizovali“, rekao je na Kopaoniku premijer u ostavci Ivica Dačić. A Vučić? On bi morao da se pazi da u martu 2015, kao premijer, ne mora da objašnjava da reforme samo što nisu sprovedene. Kao čuvena Đekna, „koja još nije umrla, a kad će, ne znamo“.