19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Obrni, okreni, ove godine u državnoj kasi će, uz već projektovani manjak od 182,5 milijardi dinara, nedostajati i dodatnih 50 milijardi. Na to niko u odlazećoj vladi Srbije nije računao, ali se taj (ne)očekivani minus već jasno može naslutiti i bez izoštrene lupe MMF-a, čija je tehnička misija proteklih dana skenirala stanje u srpskim javnim finansijama, kako bi posle izbora sa novom vladom što pre mogla da počne prave pregovore o novom trogodišnjem aranžmanu iz predostrožnosti.
Iako se u januaru ove godine u budžet slilo za četiri i po milijarde dinara više nego u istom mesecu lane, ministar finansija Lazar Krstić nema nimalo razloga za optimizam. Naprotiv.
Sagovornici NIN-a tvrde da je i Krstić svestan da stvari ne idu željenim tokom i da je i on već prelomio i da će, čim prođu izbori i formira se nova vlada, prionuti na posao da što pre pripremi rebalans budžeta. To će morati da se uradi čak i da svi u Vladi misle da sa MMF-om ni tikve ne bi trebalo saditi, a Krstić upozorava da nema vremena za gubljenje, da se buduća vlada mora ponašati odgovorno i da je novi aranžman sa MMF-om neophodan Srbiji. Tim pre što bez pečata MMF-a nema ni kredita, ni od Svetske banke, ni od Rusije, za finansiranje deficita.
Najveća razlika u odnosu na mnoge prethodne izborne godine je to što ovoga puta ključni problem srpskog budžeta nisu nekontrolisano visoki rashodi. Iako bi, sasvim izvesno, mogli da budu i manji, oni se bar drže pod kontrolom i u januaru su bili 79,25 milijardi. Ako bi se na tom nivou zadržali, država bi do kraja godine, umesto planiranih 1.093,7 potrošila 951 milijardu. Uprkos tome što je u januaru 2014. potrošeno šest milijardi dinara više nego 12 meseci ranije.
Krstića i njegove saradnike glava, ipak, mnogo više boli zbog slabog priliva novca. U januaru su se u budžet slile 72,2 milijarde dinara, ili za 8,7 odsto više nego u istom mesecu 2013. Ako i u preostalih 11 meseci bude tako, država će uspeti da naplati 882,7 milijardi dinara. I uz tako dinamičan rast budžetskih prihoda, koji nije ostvaren još od 2008, država će biti kraća za 47,2 milijarde dinara u odnosu na sumu planiranu Zakonom o budžetu.
Do istog zaključka dolazi se i ako se pođe od računice da su prihodi u januaru u odnosu na čitavu 2013. učestvovali sa 8,2 odsto. Ako tako bude i ove godine, ukupan prihod biće 880 milijardi dinara, što je za 50 milijardi manje od svote na koju država računa.
Da zlo bude veće, ta dodatna rupa mogla bi biti i veća. Ove godine u januaru od PDV-a je, uprkos povećanju niže stope sa osam na 10, a za računare i na 20 odsto, naplaćeno samo 34,75 milijardi dinara. Za 1,65 milijardi dinara manje nego u januaru 2013!? Zato bi se veoma lako moglo ispostaviti da su u Ministarstvu finansija pravili račun bez krčmara kada su projektovali da će ove godine od PDV-a za budžet sakupiti 50 milijardi više nego lane, ili u proseku svakog meseca za 4,1 milijardu više nego 2013. Već u prvom mesecu napravljen je zaostatak od 5,75 milijardi dinara i ostaje da se vidi da li će država to uspeti da nadoknadi do kraja godine.
Jedina svetla tačka bili su prihodi od akciza. Po tom osnovu u budžet se slilo 21,9 milijardi, za čak 5,5 milijardi više nego 12 meseci ranije. I tu je dodatni razlog za glavobolju, jer su godinama prihodi od akciza u februaru i martu bili drastično manji nego u januaru, pa je malo verovatno da će ove godine biti drugačije.
Odlazeća vlada je olako planirala dramatično visok rast prihoda. Zato će, ako se u javnim finansijama sve brzo ne postavi na svoje mesto, i posledice biti dramatične.
Iako se u januaru ove godine u budžet slilo za četiri i po milijarde dinara više nego u istom mesecu lane, ministar finansija Lazar Krstić nema nimalo razloga za optimizam. Naprotiv.
Sagovornici NIN-a tvrde da je i Krstić svestan da stvari ne idu željenim tokom i da je i on već prelomio i da će, čim prođu izbori i formira se nova vlada, prionuti na posao da što pre pripremi rebalans budžeta. To će morati da se uradi čak i da svi u Vladi misle da sa MMF-om ni tikve ne bi trebalo saditi, a Krstić upozorava da nema vremena za gubljenje, da se buduća vlada mora ponašati odgovorno i da je novi aranžman sa MMF-om neophodan Srbiji. Tim pre što bez pečata MMF-a nema ni kredita, ni od Svetske banke, ni od Rusije, za finansiranje deficita.
Najveća razlika u odnosu na mnoge prethodne izborne godine je to što ovoga puta ključni problem srpskog budžeta nisu nekontrolisano visoki rashodi. Iako bi, sasvim izvesno, mogli da budu i manji, oni se bar drže pod kontrolom i u januaru su bili 79,25 milijardi. Ako bi se na tom nivou zadržali, država bi do kraja godine, umesto planiranih 1.093,7 potrošila 951 milijardu. Uprkos tome što je u januaru 2014. potrošeno šest milijardi dinara više nego 12 meseci ranije.
Krstića i njegove saradnike glava, ipak, mnogo više boli zbog slabog priliva novca. U januaru su se u budžet slile 72,2 milijarde dinara, ili za 8,7 odsto više nego u istom mesecu 2013. Ako i u preostalih 11 meseci bude tako, država će uspeti da naplati 882,7 milijardi dinara. I uz tako dinamičan rast budžetskih prihoda, koji nije ostvaren još od 2008, država će biti kraća za 47,2 milijarde dinara u odnosu na sumu planiranu Zakonom o budžetu.
Do istog zaključka dolazi se i ako se pođe od računice da su prihodi u januaru u odnosu na čitavu 2013. učestvovali sa 8,2 odsto. Ako tako bude i ove godine, ukupan prihod biće 880 milijardi dinara, što je za 50 milijardi manje od svote na koju država računa.
Da zlo bude veće, ta dodatna rupa mogla bi biti i veća. Ove godine u januaru od PDV-a je, uprkos povećanju niže stope sa osam na 10, a za računare i na 20 odsto, naplaćeno samo 34,75 milijardi dinara. Za 1,65 milijardi dinara manje nego u januaru 2013!? Zato bi se veoma lako moglo ispostaviti da su u Ministarstvu finansija pravili račun bez krčmara kada su projektovali da će ove godine od PDV-a za budžet sakupiti 50 milijardi više nego lane, ili u proseku svakog meseca za 4,1 milijardu više nego 2013. Već u prvom mesecu napravljen je zaostatak od 5,75 milijardi dinara i ostaje da se vidi da li će država to uspeti da nadoknadi do kraja godine.
Jedina svetla tačka bili su prihodi od akciza. Po tom osnovu u budžet se slilo 21,9 milijardi, za čak 5,5 milijardi više nego 12 meseci ranije. I tu je dodatni razlog za glavobolju, jer su godinama prihodi od akciza u februaru i martu bili drastično manji nego u januaru, pa je malo verovatno da će ove godine biti drugačije.
Odlazeća vlada je olako planirala dramatično visok rast prihoda. Zato će, ako se u javnim finansijama sve brzo ne postavi na svoje mesto, i posledice biti dramatične.
